За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 9.10.2020, Момчило Павловић: На данашњи дан 1934. године у Марсеју је убијен краљ Александар
На данашњи дан, 9. октобра 1934. у Марсеју убијен је, југословенски краљ Александар Први Карађорђевић. Вест о погибији краља ужаснула је све Југословене. Земља је у жалости била последњи пут уједињена за мучки убијеним краљем. Краљ Александар је најмање два пута ујединио готово све житеље Краљевине СХС. Женидбом са румунском…
Срна, УНС, 9.10.2020, И послије 29 година без казне за убице шабачке екипе РТС-а у Хрватској
БЕОГРАД, 9. ОКТОБРА /СРНА/ – Данас се навршава 29 година од како су на путу Петриња-Глина у Хрватској убијени запослени шабачке екипе РТС-а новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, док је мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо на путу до болнице, а за…
СРНА, 8.10.2020, Штрбац: Хитно откупити личне ствари логораша које се продају преко интернета
БЕОГРАД, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је Срни да је за њега морбидна продаја личних ствари логораша усташког логора Јасеновац преко интернета и да би за тај случај требало да се заинтересују музеји у Хрватској, Републици Српској и Србији. Штрбац сматра да би у…
Срби.хр, 7.10.2010, Заједнички на истраживању страдања у Срему
Потписан споразум о сарадњи Заједничког већа општина из Вуковара и Архива Војводине. У Новом Саду је 6. октобра потписан Протокол о сарадњи између Заједничког већа општина и Архива Војводине који се односи на заједнички посао везан за прикупљање докумената о страдању људи са подручја Срема током Другог светског рата. Носилац… Вечерње новости, 7.10.2010, Трговина предметима јасеновачких логораша
МНОГОБРОЈНИ предмети, документи и писма из времена злочиначке усташке државе НДХ, али и оних који подсећају на патње логораша из злогласног Јасеновца, слободно се продају на Ибеју за цену од 10 до 2.249,99 долара. Већина оних који ове ствари продају су из Хрватске, неки су из Аустрије или Словеније, али… Срби.хр, 6.10.2020, Млади Срби из Загреба очистили цркве на Банији и Кордуну
Омладинска мрежа Срба из Хрватске учествовала је у две радне акције чишћења цркве Светог Георгија у Јошавици на Банији и у Великој Црквини на Кордуну. Радне акције у слабије развијеним подручјима Републике Хрватске честа су активност Омладинске мреже Срба у Хрватској која има седиште у Загребу. Обновљена су многа запуштена… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 13. 6, 2024, Иванишевић: Питати Мехмедалију Ахмића, да ли је и он жртва ’геноцида‘
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је саопштење Министарства спољних послова Русије о томе да је број Бошњака страдалих у Сребреници фалсификован и недоказив потврда оног што он говори деценијама и поручио да свијет треба да сазна и то да су српски војници и народ учинили све да заштите бошњачке цивиле у Подрињу и указао на случај Мехмедалије Ахмића.
Иванишевић је рекао да они којим су пуна уста геноцида који су наводно починили Срби сада треба да пронађу Мехмедалију /Сафета/ Ахмића, који је у доби од 12 година скоро тоталн[...]
Б92, Танјуг, Срна, 1. 4. 2024, Усташки масакр у општини Србац: 80 година од свирепог злочина
На Стегића ади у Разбоју Љевчанском у општини Србац данас је служен помен за 22 Срба које су 1944. године на најсвирепији начин убиле усташе.
Предсједник србачког СУБНОР-а Богдан Давидовић рекао је новинарима да Стегића ада пуних 80 година носи злокобан назив "стратиште", што је синоним за губилиште и мучилиште, гдје се догађа смрт невиних.
"Обавеза наших и будућих генерација је да се то не заборави, као ни трајна порука која је уклесана на каменом споменику крај Врбаса `Памтило се – не поновило се", додао је Давидовић.
Он је навео да је идеја о подизању овог спомен-обиљежја покренута[...]
Политика, 19. 5. 2013, Ни Немачка није имала Јасеновац
У меморијалном подручју Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маја била је одржана комеморација у знак сећања на пробој последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше.
Тим поводом разговарамо са Јашом Алмулијем (рођен 1918), новинаром, својевремено председником Јеврејске општине Београд, аутором три књиге у којима је током протекле деценије кроз многа сведочанства приказао трагедију Јевреја у Другом светском рату. Књигу „Јевреји и Срби у Јасеновцу”, издање Службеног гласника из Београда,[...]
Политика, Вечерње новости, 25-26. 3. 2024, Четврт века од погибије пилота Ђурића и Радосављевића
Први је у „орлу” настрадао командант ескадриле „Тигрови”, а сутрадан и његов колега у кокпиту „мига 29”
Пре четврт века, на данашњи дан, био је трећи дан НАТО агресије на СР Југославију. Цела територија Србије и Црне Горе била је под ударима крстарећих ракета испаљених са бродова или бомбардера далеко изван граница земље, али и под налетима авијације алијансе која је дејствовала различитим пројектилима и авио-бомбама.
Супротставили су им се припадници Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Југославије при чему су изузетан допринос дали пилоти ловачке авијације. Истов[...]
СРНА, Н1, 17. 5. 2023, Откривена спомен биста Стојадину Мирковићу, јунаку са Повлена
У парку Виде Јоцић у Ваљеву данас је уз војне почасти откривена спомен-биста војнику ЈНА Стојадину Мирковићу који је имао само 19 година када је погинуо херојски бранећи касарну у Беденику код Бјеловара са мајорoм Миланом Тепићем.
Поред мајке Анице и најближе родбине Стојадина Мирковића, свечаности су присуствовати представници Министарства одбране и града Ваљева.
Тепић је 29. септембра 1991. године подигао у ваздух 170 тона експлозива како би спријечио да муниција падне у руке припадницима Збора народне гарде Хрватске, преноси РТС.
Том приликом погинули су он и војник Стојадин Мирков[...]
