За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 5.10.2020, Реч плус – Драгана Јецков: Улице у градовима Хрватске назване су по носиоцима зла
СЛАВОНСКИ Брод, Бјеловар, Винковци, Паг, само су неки од хрватских градова у којима Миле Будак, Фрањо Невистић, Иван Оршанић или Јулије Маканац, све људи блиски усташком режиму из времена НДХ, имају „своје“ улице. На то је у Хрватском сабору упозорила и Драгана Јецков, потпредседник СДСС, која за „Новости“ каже да…
СРНА, 3.10.2020, Служен парастос за дјецу уморену у хрватском усташком дјечијем логору у Сиску
СИСАК, 3. ОКТОБРА /СРНА/ – На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за српске малишане уморене мученичком смрћу у усташком логору за дјецу у Сиску. То је било једино такво мјесто на свијету у којем су искључиво затварана и убијана дјеца. Сисачки парох Веселин Ристић, који је служио…
Драгослав Страњаковић: Село Бубањ, срез Доњи Лапац, НДХ
Усташе су 3. јула 1941. године напале село Бубањ, у срезу Доњи Лапац. Одмах су издали наредбу да нико не сме да се удаљује од своје куће. У наредби су, поред тога, истакли да више не треба нико никога да се боји, да може да ради на својој њиви, да…
Политика, 28.9.2020, Српски патријарх заточеник у оба светска рата
Гаврило Дожић, који је и у Првом и у Другом светском рату био у логору, упокојио се пре тачно 70 година, а тим поводом Митрополија црногорско-приморска приредила је његове мемоаре, списе и животопис „Црква има свој вековни поредак који се не сме нарушавати под утицајем политичких прилика и не… РТРС, Срна, ДИЦ Веритас, 29.9.2020, Ни након 29 година нема пресуде за злочин над војницима ЈНА у Бјеловару
Данас се навршава 29 године од злочина над војницима ЈНА у бјеловарској касарни, који су убијени након што су се предали припадницима хрватског Збора народне гарде, саопштено је из Информационо-документационог центра Веритас. Хрватске снаге су 29. септембра 1991. године, по уласку у касарну „Божидар Аџија“ убиле команданта касарне и двојицу…
Политика, ДИЦ Веритас, 28.9.2020, Саво Штрбац: Постолујна времена: злочин у Вариводама
Неколико недеља пред годишњицу убиства деветоро мештана у Вариводама, телефоном ми се јавио Душко Илијашевић и сугерисао да се међу жртвама помене и његов стриц Илијашевић Угљеша (54), који је убијен око или истог дана када и његових деветоро комшија и чијег имена нема на споменику жртвама тога села. Више…
Не заборављамо – Памтимо
Нова економија, 4. 12. 2024, Србија у Аушвицу успоставља заједничку сталну изложбу посвећену југословенским жртвама нацизма
Србија ће заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском, Црном Гором, Северном Македонијом и Словенијом успоставити заједничку сталну изложбу у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц-Биркенау у Пољској. Изложба ће бити успостављена захваљујући закону о потврђивању споразума о финансирању изложбе који је потписало шест земаља.
У оквиру процеса спровођења обнове бившег југословенског павиљона у Пољској, након одржаних консултација и усаглашавања текста свих страна у координацији Унеска, 25. јануара ове године у Паризу су министри културе шест земаља потписали Споразум о финансирању изложбе.
Како се нав[...]
Вечерње новости, 11. 9. 2023, У Сарајеву доследно измишљају историју: Званичници БиХ прекрајају научне чињенице и јавности нуде фалсификате
ОД политичара се не очекује строга историографска објективност, али оно што смо о историји Босне и Херцеговине чули од Бакира Изетбеговића не може се назвати чак ни злоупотребом повести. Ту историје, наиме, нема ни у рудиментарним зачецима. Реч је о жанру ближем бајкама.
Овако професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић коментарише изјаву лидера СДА Бакира Изетбеговића који је недавно у интервјуу за арапску телевизијску мрежу Арабија рекао да су Бошњаци били - темељни народ БиХ.
Изетбеговић је рекао да се на простору данашње Босне и Херцеговине кроз историју нико ни[...]
Вечерње новости, 18. 1. 2024, И затвором кажњавају српски језик: Да ли примена Закона о родној равноправности уводи својеврсни вербални деликт
КАДА Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња...
Родно осетљив језик мораће да се користи у средствима информисања, у области образовања и васпитања, у науци, у уџбеницима и другим областима образовног и васпитног рада. Неће постојати могућност одабира, јер то повлачи и високе новчане казне - од 50.000 до два милиона динара, уколико се тај [...]
Стање ствари, Печат, 20.9.2021, Јован Б. Душанић: Три сведочења о страдању митрополита Јоаникија (Липовца)
едавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без суда) убиле у другој половини јуна 1945. године. Тачан датум убиства и место где је сахрањен остали су непознати.
Повлачење и одмазда
Митрополит Јоаникије (Липовац) уврштен је у Именослов светих Српске православне цркве као Свети свештеномуче[...]
СРНА, 5. 9. 2023, Покољ у Гређанима и Човцу - злочин без казне
Припадници хрватских паравојних формација "Tигрови" извршили су стравичан покољ на данашњи дан 1991. године над десетинама српских цивила и територијалаца у селу Гређани код Окучана у западној Славонији, од којих се многи и данас воде као нестали, а одговорни још нису приведени правди.
Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења војске бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг.
Паравојна група "Тигрови" је у ноћи између 5. и 6. септембра око 22.00 часа прва упала у Гређане из правца села Млака и Нови Варош, разоружала сеоску стражу, а потом је услиједио [...]
