За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Искра, Nedeljnik.rs, 26. 9. 2020, Велика прича о операцији Халијард: Ово су били људи пуни љубави према америчким авијатичарима
Савезнички пилоти су већ почели да се навикавају на српски сеоски живот када су се припреме акције евакуације у савезничку базу у Италији приводиле крају. Генерал Дража Михаиловић, чије су јединице водиле логистику окупљања савезничких пилота и изградње писте за америчке авионе за транспорт, приредио им је свечани испраћај. У…
Спутњик, 22.9.2020, Фреске у Дубровнику које Хрвати узалуд покушавају да прекрече
Шајкача, 16.9.2020, “Бегајте! Бегајте! Иде втори железни”, Како је Гвоздени пук ушао у легенду и зашто су га се непријатељи толико бојали?
Печат, 19.9.2020, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 1941-1945: Срем
ИН4С, 20.9.2020, Обележена годишњица битке и освећења храма на Мачковом камену
Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из Првог светског рата и две године од освећења Спомен-храма Светог деспота Стефана на планини Јагодњи, између Крупња и Љубовије, недалеко од Дрине, организована је државна и црквена церемонија српским јунацима у част Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из…
РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]
Навршило се 29 годинa од убиства 13 резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. За тај злочин осуђен je Михајло Храстов на четири године затвора. Српско народно вијеће је због противљења хрватских ратних ветерана одустало од данашње комеморације на Коранском мосту. Према наводима из оптужнице хрватског правосуђа из 1992.…