За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 15. 3. 2023, Споменик пилотима обновиће општина Земун
Непознати лопови украли су са обележја посвећеног авијатичарима који су своје животе дали у априлском рату 1941. године 24 од 36 слова Бронзана слова која су непознате особе украле са Споменика погинулим пилотима браниоцима Београда априла 1941. године биће поново израђена и постављена на место одакле су скинута. То ће…
СРНА, 14. 3. 2019, Сарајевски Срби дали све што су имали за Српску и мир у БиХ
Градоначелник Источног Сарајева и начелници општина у саставу града позвали су суграђане да у што већем броју у суботу, 16. марта, присуствују обиљежавању 23 године од завршетка егзодуса сарајевских Срба и тако пошаљу поруку да се никада неће и не смије заборавити жртва коју су сарајевски Срби поднијели за стварање,…
Глас Српске, СРНА, 25. 2. 2019, Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони – Збогом Сарајево
Пале – Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале. „Фебруар и почетак марта 1996. године……
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. У раној младости…
Независне новине, 19. 2. 2019, Стара школа у неумском селу Храсно постала парохијски дом
Неум – У селу Горње Храсно, општина Неум, покривена је стара сеоска школа, која је отворена прије 151 годину, далеке 1868. године, као прва православна школа овога краја, а убудуће ће служити као парохијски дом. Школа се налази поред старе цркве Рождества светог Јована Крститеља, једине преостале православне богомоље у…
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама
ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде. Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса,…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 13.11.2021, Освештан споменик српској мученици сарајевских логора Нади Томић
ВЛАСЕНИЦА, 13. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Власеници је данас освештан споменик Нади Томић, српској мученици сарајевских логора, који су подигли представници Удружења логораша регије "Бирач".
Предсједник овог удружења Винко Лале рекао је да су логораши били једина породица Наде Томић из Вогошће, која је након заробљавања преживјела страшне тортуре, мучења и злостављања у сарајевским логорима.
Он је навео да је Томићева након размјене 1995. године дошла у Власеницу и ту преминула 2018. године у 72. години.
Лале каже да је споменик Томићевој подигнут захваљујући хуманитарној акцији чланова Удру[...]
СРНА, 9.9.2021, Срби из Зебинца не дају своје њиве и пашњаке
Двадесетак Срба из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо, представља "грудобран" на линији разграничења према сусједним албанским селима у општини Гњилане
Неће српство нестати, трајаће још дуго, јер се полако буди свијест и одговорност садашњих генерација и схватање да ништа у животу није лако, па ни опстајање на имањима која су наслијеђена, поручују Срби из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо.
Ослоњени на сам небески свод, живе на надморској висини од око 1.000 метара, сa погледом који сеже до Новобрдске тврђаве, карауле из времена Душановог царства, осматрачни[...]
ИН4С, 19. 9. 2024, Битка на Мачковом камену: 110 година – На данашњи дан
Данас је 110. годишњица битке на Мачковом камену. Најстраховитији војни обрачун Срба и Аустроугара није пуно познат, нити му се придаје велика пажња. На Мачковом камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра, а рањено 176 официра, међу којима и краљевоћ Ђорђе Карађорђевић. Преживело је једва 1000 српских војника…
Непун мјесец дана послије српске побједе у Церској бици дијелови Прве српске армије и Шеста аустроугарска армија су у Првом свјетском рату отпочели крвав бој на Мачковом камену, на планини Јагодњи у сјеверозападној Србији. Послије четвородневних борби без предаха, у к[...]
Вечерње новости, 2. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Планови фратра Бркана
Удовице би се удале, наравно за католика, јер Срба близу нема. Младе удовице удати за католике да би рађале Хрвате
ТЕК после извршеног терора над Србима и убијања 2.300 мушкараца, жена и деце и клања 60 школске деце у школи заједно са њиховим учитељима фебруара-марта 1942. године, Срби из Бања Луке и околних села прешли су из православља у католичанство. „Ово прелажење вршено је искључиво попуњавњем одређених формулара. Никаквих канонских обреда није било“ (по изјави Станислава Божића из Бања Луке, 17. децембра 1943. године).
Виктор Новак каже да за акцију католичења даје ванредну илустр[...]
СРНА, 9.9.2016, Злочин без казне – масакр Срба у Медачком џепу 1993.
БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Поменом за 88 жртава и прислуживањем свијећа данас је у Цркви Светог Марка у Београду одата почаст Србима које су хрватске снаге на монструозан начин убиле у Медачком џепу 9. септембра 1993. године.
Са скупа је поручено да је тај злочин остао без казне, а џелати касније награђени у хрватском друштву.
Предсједник Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије Драган Пјевач изјавио је Срни да је првоосумњичени за свирепо убиство мјештана Дивосела, Почитеља и Читлука Давор Домазет Лошо недавно именован за савјетника предсједника [...]
