За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Vesti onlajn, 15.9.2020, Slavonija: Bunari puni poklanih Srba
Predsednik Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula ocenjuje da je na prostoru Hrvatske, mimo koncentracionih logora i zatvora, najmanje hiljadu lokacija na kojima su još neidentifikovane i neekshumirane žrtve ustaškog terora. – Reč je o raznim jamama i seoskim bunarima, u koje su ustaše ubacivale pobijene Srbe. Najveći broj tih mesta…
Глас Српске, 17.9.2020, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице у општини Котор Варош данас је служен парастос за 16 Срба које су на данашњи дан прије 28 година убили припадници муслиманских снага. Парастос за убијене чланове породица Сердар, Тепић и Бенцуз служио је протојереј Станоја Зељковић, а вијенце код…
РТРС, Срна, 16.9.2020, Стоилковић: Празник догодине славити на Кајмакчалану
Предсједник Демократске партије Срба у Сјеверној Македонији Иван Стоилковић најавио је да ће предсједнику Србије Александру Вучићу и српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику предложити да наредне године на Кајмакчалану буде обиљежен 15. септембар – Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Стоилковић, једини српски посалник у Собрању, нагласио је…
РТРС, Срна, 16.9.2020, Пробој Солунског фронта – побједа за историју
Послије тродневне офанзиве, која је почела 15. септембра 1918. у раним јутарњим часовима, Прва и Друга српска армија пробиле су 17. септембра Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана касије капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Пробој Солуског…
РТС, 15.9.2020, Када ће бити обележени гробови српских и руских јунака са Власине
Током Првог светског рата, у октобру 1915. године, на Власини је у борбама са бугарском војском страдало више од 1.500 српских војника и руских добровољаца. Они су држали одступницу нашем народу и главнини српске војске која се пред непријатељем повлачила ка Албанији. Српски и руски јунаци сахрањени су на шест…
Глас Српске, 14.9.2020, Објављен трејлер документарног филма Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић [Видео]
СОЛУН – Прича деведесетдвогодишњег Ђорђа Михаиловићa, који је живот посветио чувању српског војничког гробља из Првог свјетског рата на Зејтинлику у Грчкој, испричана је у двадесетпетоминутном документарном филму, чији се тејлер, који је данас објављен, гледа у једном у даху. Краћа верзија филма Чувар части и поноса -Ђорђе Михаиловић, који…