За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 13.9.2020, Наше страдање и бол скривамо од себе и других
Репортер Новости у музеју Бањичког логора, посвећеном највећем казамату окупиране Србије СРЕДИНОМ седамдесетих година прошлог века Музеј Бањичког логора обилазило је и по 40.000 људи годишње. Највише ђачких екскурзија. Данас не сврати више од 1.500 душа, а посета је додатно ослабила у време короне. Многи који би и хтели да…
Вечерње новости, 13.9.2020, ИНТЕРВЈУ Гидеон Грајф: Србија враћа Светог Саву у Свету земљу
ТРИЛОГИЈА на 2.500 страница коју сам представио недавно у Крагујевцу, плод је идеје да не правим књиге, већ да саградим споменик против неоусташког ревизионизма. Монументални белези истине, Јасеновац, Аушвиц Балкана, Усташко коначно решење, пре нацистичког коначног решења и Алојзије Степинац, преобрати се или умри – 101 разлог зашто не може…
Вечерње новости,13.9. 2020, Помен Србима страдалим у 13 Западнокрајишких општина
ДАН страдања Срба 13 западнокрајишких општина, које су те ратне 1995. године биле у саставу Републике Српске, обележен је данас на Банстолу на Фрушкој гори поменом и полагањем венаца у порти Храма Благе Марије. Након црквеног богослужења, венце крај споменика „Суза“ положили су представници Савеза крајишких удружења, Представништва Републике Српске…
Политика, Танјуг, 13.9.2020, Обележен Дан светих новомученика јасеновачких
ЈАСЕНОВАЦ – У манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу обележен је Дан Светих новомученика јасеновачких. Након Свете Архијерејске литургије, освештан је зимски храм Светих новомученика јасеновачких при комплексу манастира Рођења Светога Јована Крститеља. Након тога, освештан је славски колач и жито на хумци поред Каменог цвета, јавља РТРС. Обележавање…
DIC Veritas, Slobodna Dalmacija, 12.9.2020, Dossier Varivode: štakori rata su dva mjeseca nakon Oluje išli u pljačku i ubijanje srpskih staraca i bolesnih
Trebao je to biti jedan običan rujanski dan u selu smještenom desetak kilometara od Kistanja. Bar se tako činilo. Već su splasnula slavlja oko povratka cijelog hrvatskog teritorija u operaciji “Oluja”. Ljudi su se lagano vraćali svojim obvezama, životu, mislima o boljim danima koji će, kako su uvjeravali s TV… Borski.okrug.gov.rs, 12. 9. 2020, Ослобођење Мајданпека и Неготина – На данашњи дан
12.9.1944. године Мајданпек и Неготин ослобођени су у Другом светском рату. Мада је Мајданпек неколико недеља раније, 26. августа ослободила и Поречка бригада Југословенске војске у отаџбини, 12. септембар и партизанско ослобођење узимају се за датум поновног успостављања народне власти након окупације од стране нацистичке Немачке. Житељи оба места страдали…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 5.12.2013, Антун Милетић: Крвави пир у глинској цркви
Усташе наредиле да се угаси улична расвета, а онда је почело клање у православној цркви
ЈЕДАН од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини.
Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта у Глинско Ново Село, Хаджер и Прекопу, где су их зверски мучили, најсвирепије убијали и покопавали у већ ископане јаме.
Франц Жућек, жупник Цркве Светог Ивана у Глини, добро се сећа догађаја: „По црквеним књигама знам да је то било 29. 7. 1941. Србе из околине Вргинмоста довоз[...]
Вести онлајн, 11.11.2020, Фондација Мисија Халијард одала почаст српским и америчким добровољцима у Првом светском рату
Село Александрово најмлађе је село у Србији које су основале на хиљаде добровољаца пристигле из САД и са других страна света да се боре за своју отаџбину у Првом светском рату.
У том селу је Фондација Мисија Халијард, уз подршку амбасаде САД, и у партнерству са општинама Нова Црња и Житиште обележила Дан ветерана у знак сећања на њих.
Председник Фондације Мисија Халијард Џон Капело положио је венац у знак сећања на добровољце.
– Данас прослављамо Дан ветерана, који се обележава у Америци и Дан примирја који се обележава у целом свету у знак завршетка Првог светског рата. Имамо част да[...]
Јадовно 1941, 22.2.2018, Никола Плећаш: Где су Срби Лике?
Сву воjнополитичку акциjу за време Другог светског рата Комунистичка партиjа Хрватске (КПХ) jе усмерила уништавању Срба Српске западне краjине(СЗК). Ниjедна њена воjна jединица ниjе била толико искоришћена у том подухвату колико Шеста партизанска дивизиjа (Личка). Преко ње, и кроз њу, уништено jе, односно лишено живота, преко 30.000 Срба Лике и спаљено 40.000 српских домова.
За разлику од хрватских усташа комунисти су Србе ликвидирали плански, смишљено и закулисно. Комунистичка пропагандна звона су позивала у борбу против окупатора, а за Србе jе “борба против окупатора и усташа” била наjпри[...]
РТС, 14.2.2016, Слађана Зарић: Призрен 1915 – Кад српски војник напушта отаџбину
Војска је остала верна краљу и отаџбини у најтежим тренуцима кад се напуштала домовина, остављала породица и родна груда. Закопали су тешку артиљерију, понели грумен српске земље у недрима и кренули преко албанских и црногорских планина у непознато. Иако је пред њима био мукотрпан пут, војници и студенички монаси понели су и мошти краља Стефана Првовенчаног.
У Призрену се у новембру 1915. године окупила скоро цела Србија. Ту је влада, Врховна команда, ту су регент и стари краљ Петар, српски интелектуалци. Аустроугари су већ ушли у Приштину, Бугари су заузели Липљан. Процењивало се да ће неп[...]
ДИЦ Веритас, 23.9.2021, Саво Штрбац: Чији је Стојан Јанковић
Последње суботе августа 2017, у цркви Св. Ђорђа на Бановом брду у Београду, одржан је помен Стојану Јанковићу, вођи ускока у Равном Котарима у 17. вијеку.
Ко је Стојан Јанковић?
Да бих добио одговор на ово питање, консултовао сам Википедију на српском, хрватском и српско-хрватском, као и текстове које су о њему написали и овогодишњи и неки предходни домаћини помена.
Сви извори су сагласни да је он син Јанка Митровића (1613-1659), харамбаше, главног поглавара морлачке народне војске у Кандијском рату, чији отац Митар је из Жегара. Митровићи су се 1647. доселили у Будим код Поседарја, [...]
