За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 9.9.2020, На Чакору комеморативни скуп у знак сећања на Бранку Ђукић
ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТ година је од мученичке смрти девојке из Васојевића Бранке Ђукић, коју су двојица албанских злочинаца са Космета свирепо убила 1975. године на Чакору, док се она враћала кући из Пећи где је уписала школску годину. Њени другари и многобројни пријатељи годинама организују комеморативне скупове како се тај злочин…
СРНА, 10.9.2020, Митрополит Хризостом: Возућа – симбол страдања српског народа
ЗАВИДОВИЋИ, 10. СЕПTЕМБРА /СРНА/ – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на ове жртве. „Код нас нема мртвих, сви су живи пред Богом, неки као праведници, неки као грешници осуђени, али сигурно Господ…
Светигора, 10.9.2020, Дани Светих новомученика јасеновачких
Научним скупом „Новомученици: Полиперспектива VI“ који се с благословом Високопреосвештеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија одржава у Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, данас је почела манифестација Дани Светих новомученика јасеновачких. У оквиру ове традиционалне манифестације, која је у знаку 75 година од завршетка Другог свјетског рата и…
РТС, 9.9.2020, Дивосело – село којег нема
Још једна тужна годишњица. Пре тачно 27 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле… Телеграф, 8. 9. 2020, Ноћ када су убили глумце: 8 уметника без разлога је погубљено у Нишу. Истина се деценијама крила
Све се сводило на оно „У име народа“. Тако су почињале све пресуде. И готово. Судбина коју је чувена Жанка Стокић доживела после Другог светског рата данас је надалеко позната. Неправда према овој глумици била је само одложена смрт, јер иако је успела да измакне стрељачком воду, није дуго поживела… Vesti onlajn, 8.9.2020, Veritas: 27 godina od zločina u Medačkom džepu
Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se sutra navršava 27 godina od zločina nad Srbima u Medačkom džepu, odnosno podvelebitskim selima Divoselo, Čitluk i Počitelj. U ovoj akciji hvatska vojska je ne samo proterala sve meštane, već im je i bukvalno, eksplozivom, sravnila do temelja svu imovinu. Komandant UNPROFORA, general Žan…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 30.1.2018, Пакао који су у јамама открили археолози током шездесетих година
Истраживаче који су радили на откопавању /мањег/ дијела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог вијека највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих прије затрпавања јаме земљом...
БИЈЕЉИНА, 30. ЈАНУАРА /СРНА/ - У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог вијека и који свједоче да је само у /мањем/ дијелу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000[...]
Глас Српске, СРНА, 15. 5. 2023, Помен, воштанице и бијеле руже за страдале из “Тузланске колоне”
ТУЗЛА - Тузлом се данас проломио јаук српских породица за звјерски убијеним синовима, браћом, очевима, од којих су многима у гроб положени само комадићи костију пронађени након напада муслиманских снага на колону ЈНА у повлачењу у којем су убијена 54 војника.
На мјесту страдања на Брчанској Малти положене су бијеле руже и запаљене свијеће.
На мјесто злочина у Тузлу из Бијељине аутобусима су стигле породице жртава и преживјели учесници.
Мирном шетњом, послали су поруке - злочин се не смије заборавити, а починиоци морају одговорати.
Срамотно је, кажу, да је само једно лице кажњено за[...]
Политика, 9.1.2011, Српска историја из осетљивијег угла
Рукописна књига проте Григорија Глише Бабовића Летопис Шапца 1933–1944, обогаћена документарним прилозима, засигурно је издавачки подухват, којим су се на измаку минуле 2010. години могли поносити Библиотека шабачка и Институт за новију историју Србије у Београду. Ретко, драгоцено сведочанство о десетак најбурнијих година двадесетог века, од изузетног је значаја за даље изучавање друштвене и политичке историје Србије, која се не може разумети без предочавања јавности оваквих извора.
– Оригинални рукопис чува се у нашем Завичајном одељењу, а добили смо га средином осамдесетих година прошлог [...]
Глас Српске, 22.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром - Сухача (2) - Свађали се чију ће вјеру наметнути Србима
Сухача је већинско муслиманско село удаљено од Новог Града (Босански Нови) око 18 км. Налази се јужно од ријеке Сане, у долини ријека Јапре. Припада данашњој општини Нови Град, на крајњем западу Републике Српске.
Након успостављања усташке власти на простору тадашњег среза Босански Нови, формирана је Шеста дјелатна усташка бојна јачине око 900 усташа. Већина њених припадника била је из Босанског Новог и околних муслиманских и хрватских села.
Након што су усташе наишле на добар пријем у Сухачи и околним муслиманским селима те основали и учврстили своју организацију у њима, почели су прити[...]
Глас Српске, 19.3.018, Споменкова жртва за слободу не смије пасти у заборав
Маглај - Служењем парастоса на гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај јуче је обиљежено 25 година од смрти Споменка Гостића, најмлађег одликованог борца Војске РС.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић је поручио да се мора сачувати од заборава жртва најмлађег борца Војске РС, који је уткао свој живот у Српску.
- Споменко треба да буде примјер другима како се брани слобода и како се живот не штеди за слободу и за оно што нам припада, а то је српство, наша вјера - то је наша држава. Споменко је жртва дугогодишње етничке мржње на овим просторима која се [...]
