За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 29. 9. 2024, Драженко Ђуровић: Политички односи у БиХ: 1945-1958 (3) – Миграције и српска демографска ерозија
Миграције које су се десиле првих година након ослобођења један су од фактора различите популационе динамике три босанскохерцеговачка народа. Тај период обиљежило је знатно исељавање Срба, донекле и Хрвата, док су муслимани минимално учествовали у миграцијским кретањима изван Босне и Херцеговине. Образац којим се КПЈ служила при рјешавању избјегличког питања…
Вечерње новости, 29. 9.2024, НИЈЕ БИЛО ГРЕШКЕ У ’НИШКОЈ ГРЕШЦИ‘: Историчар Александар Динчић уочи 80 година од америчког напада на совјетске и југословенске снаге
ДА ли је историја бесконачно понаваљање или је вештачко „римовање“, са циљем да се промене исходи из прошлости – једно је од питања на које у новој књизи „одговара“ Александар Динчић, историчар из Ниша. „Нишка грешка“ један од најмистериознијих догађаја у Другом светском рату, сукоб америчких и руских снага над… Српски меморијал, 30. 9. 2024, На данашњи дан – Шабачки Крвави марш 24-30. септембар 1941.
На данашњи дан готово 5.000 Шапчана, који су у одмазди за неуспелу опсаду Шапца и Мачванске Митровице (Церског одреда четничких војних одреда) одведени на усиљени марш до села Јарак у тадашњој Независној Држави Хрватској у привремени логор на ледини, враћени су у новоосновани логор у касарни војске Краљевине Југославије,… Вечерње новости, 29. 9. 2024, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ПРАГУ КОМУНАЛНИ ПРОБЛЕМ: Храм у чијој крипти су кости 130 српских војника, чији је ктитор био краљ Александар, смета
ГРАДСКЕ власти Прага у уторак 1. октобра очекују да им се врате кључеви Цркве Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу. У овом храму под управом помесне Православне цркве чешких земаља и Словачке непрекидно се служи Богу од новембра 1924. године, а у крипти цркве налазе се кости 130 српских јунака…
Косово Онлајн, 29. 9. 2024, Обнова куће Џафера Деве ’у неонацистичком стилу‘
За кућу Џафера Деве у Јужној Митровици чија обнова је недавно завршена, косовско Министарство културе саопштило је да то сматра местом културног наслеђа које заслужује очување због свог архитектонског значаја, „као први објекат изграђен у модерном западноевропском стилу у Митровици“. Изгледа су људи од стила били и остали сарадници окупатора…
Спутњик, 28. 9. 2024, Чика Ђорђе и даље бди над сенима српских јунака: Последњи чувар Зејтинлика добио спомен-бисту
У оквиру комплекса војничког гробља Зејтинлик, испред куће у којој је живео, откривена је спомен-биста посвећена чика Ђорђу — старини који је читав свој живот посветио очувању сећања на хероје из Првог светског рата. Ђорђе Михајловић, у народу познат једноставно као чика Ђорђе, још за живота је проглашен за Солунца,…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма "Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш", аутора Гвоздена Шарца [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11107-350x200-no.jpg)
РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма "Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш", аутора Гвоздена Шарца [Филм]
У Београду је данас одржана премијера документарног филма о страдању Срба у Сарајеву "Чико ја сам жив, немој да ме убијеш", у организацији Удружења Координација удружења избјеглих и расељених у Републици Србији и Радио телевизије Републике Српске, уз подршку Представништва Републике Српске у Београду.
Филм је прича о Драгану Васићу, дјечаку из Сарајева, који је једини преживјели свједок ужасног злочина који се десио почетком јуна 1992. године у насељу Ледићи поред Сарајева.
Драган Васић, тада стар свега 11 година, је успио је да преживи пуком срећом и спасен је захваљујући војнику Изи Ве[...]
Вечерње новости, 28. 10. 2023, Др Будимир Алексић: ЗАТИРАЊЕ ЈЕЗИКА НАЈСУРОВИЈЕ НАСИЉЕ НАД ЉУДИМА: Сведочанства о именовању говора у прошлости Боке Которске
ЧИТАВА историја Боке Которске свједочи о њеном српском националном карактеру, односно о томе да њени житељи чине интегрални дио српског народа.
То су увјерење ширили сви представници њене духовне, културне и политичке елите; писци, публицисти, историчари - и домаћи и страни. Стога се и њихов матерњи језик није могао именовати никаквим другим називом до његовом етничком атрибуцијом. Јер, назив сваког језика произилази из имена његовог народа, што је постало неприкосновено начело и у теорији и у пракси.
У сачуваним изворима од XI вијека до данас постоји обиље доказа да су Бокељи свој језик наз[...]
РТРС, 17.9.2021, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Прошло је 29 година од бруталног убиства 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцун у селу Сердари у општини Котор Варош.
У знак сјећање на цивиле које су на данашњи дан 1992. године, убили припадници муслиманских снага, код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице служен је парастос.
Жена којој је пред очима убијена породица – Радмила Сердар, једина је огњиште напустила жива. Рањена више пута.
И трудна. О страхоти коју је преживјела тог 17. септембра 1992. године, Радмила је пред нашом камером свједочила непосредно након злочина.
- Одмах су њу убили рафало[...]
Глас Бајине Баште, СРНА, 23. 10. 2023, У селу Крнићи у Осату: Спомен табла Драгутину Тошићу
Удружење „Мост Скелани – Сребреница“ покренуло је у последњих десетак година више пројеката у Подрињу, посебно у подручју Сребреничког краја.
– Одржано је више округлих столова у циљу расветљавања историјских истина о страдању српског народа у Источној Босни, нарочито у 20. веку, објављено је и неколико зборника са том тематиком – каже Радомир Павловић, председник Удружења – Удружење Мост је у Скеланима открило спомен бисту мајору Кости Тодоровићу као и спомен плочу за све солунце Сребреничког среза.
Постављен је споменик у граду Сребреница који открива истину о масовном покољу Срба у С[...]
![Блог наставника Дамира С. Живковића, 9. 7. 2023, ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ: Јаме Капавица и Пандурица - гробнице љубињских Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15116-350x200-no.jpg)
Блог наставника Дамира С. Живковића, 9. 7. 2023, ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ: Јаме Капавица и Пандурица - гробнице љубињских Срба [Мапа]
Љубиње
Први талас усташког геноцида жестоко је погодио и ондашњи љубињски срез. Пошто је српско становништво било већинско, у Љубињу су се све до пред крај маја задржали стари органи државне власти. У Љубињу је 19. маја створено усташко повереништво, са Леоном Тогоналом на челу, а потом и усташки логор, који је одмах почео да дели оружје Хрватима и муслиманима околних села и да од њих формира дивљи усташки одред. За среског начелника постављен је Шериф Бећировић из Кладња, а за челника љубињске општине именован је Салман Тртак. Церемонији званичног преузимања власти, 24. маја, присуствовао је[...]
