За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Независне новине, СРНА, 18.11.2018, Представљена књига „Глад и тамница“ Јездимира Дангића
У оквиру „Братуначких духовних вечери“ синоћ је представљено друго издање романа „Глад и тамница“ Јездимира Дангића који је први пут објављен 1940. године. Представљајући ову књигу, Радивоје Керовић је рекао да се о њој и њеном аутору деценијама није могло говорити јер је то комунистички режим забрањивао због Дангићеве улоге…
Борба за веру, 18. 11. 2018, Леон Којен: Беседа на помену жртвама комунистичког терора
У последњих четврт века у овој земљи су били на власти различити режими, различити лидери, многе странке и коалиције, бар на речима и различите идеологије. Али разлике међу њима, какве год да су биле, нису измениле једну ствар. Зид равнодушности и ћутања подигнут да се затре успомена на десетине хиљада…
Спутњик, 14.11.2018, Корени најопаснијег пројекта на Балкану посађени и у Старом Расу
Иако сматра да медији придају превише пажње ономе што Сулејман Угљанин прича јер је реч о „политичару који је пре десет година причао једно, пре пет друго, а данас прича треће“, историчар др Милутин Живковић из Института за српску културу каже да је идеологија „Велике Албаније“ на простору Санџака дуго…
Стање ствари, 14.10.2018, Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун
Tреба приступити утврђивању имена страдалих у логору Земун. За полазиште ту је 3.075 пострадалих из једне једине општине, Козарске Дубице. Треба ићи од општине до општине, од града до града, од села до села. Жртве нашега народа су биле огромне Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра…
Спутњик, 11. 11. 2018, Енигма: „Бој на Косову“ међу биткама западне Европе у француском дворцу
Случајност је хтела да један туристички обилазак дворца Шонансо на Лоари историчара и професора на париској Сорбони др Бошка Бојовића донесе невероватно откриће – монументалну таписерију Косовског боја. У једном од најпознатијих и најпосећенијих двораца у Француској, она се налази у предворју собе која је припадали краљици Марији Медичи. Византолог,…
НСПМ, Танјуг, 11. 11. 2018, Јеврејска општина Београд: Србија у Првом светском рату је чудесан пример храбрости, ратничких способности и достојанства целокупног становништва – Срби Мојсијеве вере су учествовали у одбрани
Јеврејска општина у Београду данас је поводом стогодишњице окончања Првог светског рата одржала помен на Јеврејском гробљу и полагањем венца одала пошту страдалим српским Јеврејима. Представник Јеврејске општине Аврам Израел рекао је том приликом да је Србија у Првом светском рату чудесан пример храбрости, ратничких способности и достојанства целокупног становништва,…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске,СРНА, 19.7.2018, Филм о Александру Маслеши - најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде
У Требињу је премијерно приказан документарни филм о најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Александру Маслеши под називом "Сузе говоре истину", требињског новинара Небојше Колака.
Филм траје 67 минута и говори о шеснаестогодишњем дјечаку који је напустио дјечачку игру и школу, узео пушку и отишао на прву линију херцеговачког фронта да брани отаџбину.
У филму говоре његови родитељи, сестра и дјед.
Колак је истакао да је на дјечака посебан печат оставио деведесетпетогодишњи дјед Раде.
"Немој ми замјерити што плачем, јер сузе говоре истину", присјетио се Колак Радових [...]
СРНА, 24. 11. 2022, Помен за Србе убијене 1941. године у Миросавцима, Лопаре
У Меморијалном центру "Стара вода" у Пукишу код Лопара данас је служен парастос за 104 жртве усташког злочина из подмајевичког села Миросавци у новембру 1941. године, међу којима је било највише дјеце и младића, од којих је двоје рођено у години страдања, 1941. године.
Од 104 миросавачка новомученика, које се убиле усташе, муслимани из Челића и Кораја, 26. новембра 1941. године 64 жртве су из породице Јовановић. Покољ су преживјела само два Јовановића, Борко, који није био у селу и Милорад, који је побјегао са гублишта. Нажалост, о овом злочину се ћутало више од пет деценија.
Протојереј-[...]
РТРС, 22. 4. 2023, У Млаки обиљежено 78 година од продора јесеновачких логораша
У Млаки код Јасеновца обиљежено је 78 година од продора јасеновачких логораша. У Храму светог пророка Илије у Млаки код Јасеновца служен је помен.
Обиљежавању је присуствовао потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић.
Ранкић је рекао је да је српски народ поднио огромну жртву у борби против фашизма и нацизма у Другом свјетском рату и истакао да се истином и правдом за жртве бори за мир и слободу која је крваво плаћена.
- Данас су присутни бројни покушаји да се релативизује, умањи па чак и негира страшан злочин над српским народом у усташким логорима смрти - рекао [...]
Политика, 28.4.2016, У Чешкој одата пошта Принципу и српским ратним заробљеницима
Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године.
У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је и државна церемонија полагања венаца и одавања почасти српским ратним заробљеницима преминулим у том логору, саопштио је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Венце је на спомен обележја у име Владе Србије по[...]
НСПМ, 25. 6. 2012, Будачки процес - отрежњујуће поруке историје
Приказ књиге др Момчила Диклића Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватској – Будачки процес, Институт за Европске студије – Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2011. године
лавно одређење савремене Европе јесте став да је у њеним темељима антифашизам, као основна вредносна матрица њеног постојања и функционисања. Европске интеграције су и израсле као последица уверења да се у Европи мора одржати мир и спречити могућност да се јаве покрети који би били засновани на идеологији расизма, ксенофобије и нетолеранције. Зато није случајно што се виталност антифашизма узима као једна од гл[...]
