За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 8.9.2020, Како данас изгледа Теслино село и ко у њему живи
Село Смиљан, недалеко од Госпића, у свету је познато као родно место великог научника Николе Тесле. Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, рекао је за РТС да је 2006, приликом обележавања 150 година од рођења Тесле, успостављен меморијални центар, обновљена црква и родна кућа и уведна струја. Испричао… Вести онлајн, 7.9.2020, Истина је дуг жртвама
Професор др Гидеон Грајф, водећи светски експерт за Холокауст, налази се у Србији поводом отварања у Спомен-парку Шумарице у Крагујевцу највеће изложбе о Јасеновцу после Другог светског рата. Истовремено, професор Грајф је промовисао своју тротомну монографију „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, капитално дело које се бави изучавањем догађаја у НДХ, а… Политика, 7.9.2020, Др Момчило Павловић: Савезнички бомбардери су разорили Лесковац у септембру 1944.
До сада није утврђен тачан број погинулих, верује се да је настрадало између 1.000-2.000 људи, од око 24.000 колико је Лесковац имао становника уочи рата Не постоји трагичнији дан ни сат у историји Лесковца, од среде 6. септембра 1944. Између 12 и 13 часова, тог сунчаног дана, на рођендан краља…
Политика, 7.9.2020, Споменик комити јунаку
Димитрије Беговић, једини је комитски командант Топличког устанка коме није подигнут споменик. – После 100 година, група грађана и Музеј Прокупља, а уз подршку Министарства културе, покренули су акцију да се гроб хероја најзад достојно обележи Поручник Димитрије Беговић један је од најзначајнијих вођа Топличког устанка који је избио у…
Вечерње новости, 6.9.2020, Сећање на савезничко бомбардовање Града: Дан када је Лесковац тепих бомбардовањем сравњен са земљом
ЧАК 69 тона „тепих бомби“ из 28 бомбардера савезничке алијансе сручено је 6. септембра 1944. године на центар Лесковца. То је један од најтрагичнијих и најтужнијих дана овог града када је остао, како се процењује, без најмање две хиљаде становника. Тачан број страдалих никада није утврђен. Савезнички бомбардери уништили су…
Глас Српске, СРНА, 6.9.2020, Парастос за жртве усташких злочина на Рашће брду
КОТОР ВАРОШ – На Рашће брду код Котор Вароша данас је обиљежено 78 година од страдања 20 бораца Народноослободилачког рата /НОР/ и цивила које су убиле усташе 1942. године. Парастос за жртве фашистичког терора служио је протонамјесник поповачки Борко Ђурђевић, који је рекао да су на овом мјесту у априлу…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 23.8.2020, Служен помен жртвама усташког терора из поткозарских села
У засеоку Заједнице код Трнопоља у близини Приједора, код споменика на мјесту гдје су усташе 1941. убиле око 400 мјештана поткозарских села, данас су положени вијенци и одржан историјски час.
Ово мјесто је било једно од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.
Заселак Заједнице претворен је у спомен-подручје, а у знак сјећања на жртве, у овом комплексу изграђена је и црква посвећена Светој великомученици Марини, гдје је данас служен парастос цивилним жртвама из Другог свјетског рата.
Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је да су усташе у Заје[...]
Вечерње новости, 5. 2. 2023, Заштити обележје усташких жртава: Потомци сремске породице Аничић траже да држава брине о гробу мајке и њених петоро малишана
СПОМЕНИЦИ, окамењени подсетници угашених живота, стицајем околности понекад пред нашим очима оживе најпотресније судбине, попут оне која је 1943. године у сремском селу Јамена задесила мајку у благословеном стању Савку Аничић (38) и њено петоро деце - Николу (11), Саву(9), Јелку (7), Гордану (5) и Миленка (3).
Усташе су тада бануле на имање Аничићевих и камама, у неколико минута, затрли породицу, док је глава куће Иван са групом мештана већ био депортован у Јасеновац, из којег се никада није вратио.
Искасапљена тела рођаци су положили у шифоњер (собни ормар) и сахранили их на месту злочи[...]
Политика, 16. 4. 2021, Момчило Павловић: Под савезничким бомбама у ускршњој недељи 1944.
Народ у Србији у 20. веку има трагично искуство ваздушних разарања економских, војних, и других ресурса, насељених градова и места, и убијања цивила, профилисаних непријатеља као 1941. али и „пријатељских цивила”, „савезника” 1943–1944. Просто речено бомбардовали су нас у датом тренутку и непријатељи и пријатељи. Посебно Београд, Ниш, Лесковац, Краљево, Смедерево и још 28 других места.
Иако су многа савезничка бомбардовања објашњавана као нужност војних акција које савезници предузимају на простору читаве Европе ипак бомбардовање сваког насељеног места, посебно градова, без обзира на војне [...]
Политика, 26. 2. 2024, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.
На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије), сећа златиборски писац Милисав Р. Ђенић у својој управо објављеној књизи ратних прича „Године страдања и бола”.
„Кад су ратници Прве Данглисове артиљеријске батерије на положају Гучева приметили дечака старог око осам годи[...]
Вести, 26. 6. 2021, Цео Генералштаб почива у Оснабрику
Експресно поражена у априлском рату 1941. године, Војска Краљевине Југославије је убрзо капитулирала, а велики број високих официра је послат у заробљеништво хиљаду километара од отаџбине, у Доњу Саксонију, у комплекс војних логора Oflag VI C, у Оснабрику.
Новица Андрејић, председник Црквеног одбора Оснабирк, хроничар живота српске заједнице у овој – територијално највећој, а по броју Срба – најмањој црквеној епархији у Немачкој, објашњава да је пандемија короне покварила планове да се 26. априла достојно обележи осам деценија од доласка српских официра у Оflag VI C.
– У плану је било да[...]
