За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 2. 11. 2018, Живојин Ракочевић: У Призрену: Није на продају
Две образоване и остварене жене одлазе у свој завичај. Једна је професорка у електротехничкој школи, друга је специјалиста опште медицине и монахиња. Одлазе у Призрен, град свог детињства, где сада живи дванаест њихових сународника. Ту, и у околини, налазе се њихова имовина и бивши животи. Обе су дошле на своје,…
Вечерње новости, 2. 11. 2018, У Шапцу памте зверства окупатора
Свечано обележен век од завршетка Првог светског рата. Сваки други Мачванин 1918. године није дочекао ослобођење СВЕЧАНОМ седницом Скупштине града, Шабац је у петак обележио век од завршетка Првог светског рата после којег је добио и симболичан назив „српски Верден“. На огромна разарања и цивилне жртве су подсетили др Сања…
РТС, 29. 10. 2018, Откривена спомен-плоча Сави Мркаљу у Хрватској
Сави Мркаљу, српском филологу, првом реформатору српске ћирилице и језика и претечи Вука Караџића, једном од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века откривена је спомен-плоча у његовом родном селу Сјеничаку у Хрватској. Обележје, које је постављено на месном храму Преподобне мати Параскеве у Сјеничаку, открили су Саша Милошевић, заменик председника…
РТРС, Срна, 9. 10. 2018, Спомен-обиљежје на Бардањолту Србима и Црногорцима страдалим у Балканским ратовима
Српски национални савјет Црне Горе, уз подршку Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ из Скадра, подигао је спомен-обиљежје страдалим ратницима, Србима и Црногорцима, који су своје животе дали на поприштима Дечића, Бардањолта и Тарабоша у Балканским ратовима, 1912. и 1913. године. Из Српског националног савјета наводе да је више од 100…
РТРС, 27. 9. 2018, Свједоци на Чемерну код Илијаша преживјели пакао
У Суду БиХ почело је суђење командантима и припадницима тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и тадашњих полицајаца, због злочина у Чемерну, код Илијаша. Њих 12 из Какња, Вареша и Илијаша оптужени су да су у „удруженом злочиначком подухвату“, за само неколико часова, 10. јуна 1992. године убили више од 30…
Петровград.орг, 25.9.2018, Сребреница у Другом светском рату – заборављени геноцид над Србима
Познато је да већина Срба и светска јавност не зна за чињеницу да је у околини Сребренице у току Другог светског рата „нестало“ више од 6.400 Срба, док је званична државна комисија после рата избројала 2.262 убијене српске жртве. За те злочине су претежно биле одговорне усташке снаге, у чијим…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 7.7.2020, Миливоје Иванишевић: У Сребреници није затечено живих Срба
БЕОГРАД - Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић је рекао Срни да је био међу првим цивилима који је на Петровдан, 12. јула 1995. године ушао у ослобођену Сребреницу у којој није затекао живих Срба, ни цивила нити ратних заробљеника, а на опште запрепашћење представници УН су одбили захтјев генерала Ратка Младића да УН преузму бригу о напуштенм муслиманским цивилима.
„Нажалост, у Сребреници није било живих Срба, сви који су остали у граду су убијени. Последњу српску жртву, старицу Иву Мирковић, жену од преко 80 година, нашао сам заклану вероватно претходне ноћи на улазу у[...]
СРНА, 3.4.2017, Кад душа умре
Мостарац Јездимир Ијачић преживио је два логора - 1941. и 1992. године. Мучен је и понижаван, али за те ужасе никада није добио никакву надокнаду, већ му је речено да је случај "застарио".
ТРЕБИЊЕ, 3. АПРИЛА /СРНА/ - Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и мислио да никада више неће осјетити страхоте заточеништва, али судбина се сурово поиграла са њим и након педесет година завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару.
Два пута логораш, два пута вођен на мучеништво, овај Мостарац, који сада живи у Требињу, одлучио је да настави да се бори за [...]
Зоран Влашковић: Уместо заштите – ликвидација
Прва наоружана немачка експедиција из земље после Другог светског рата у Европи била кобна за двојицу Срба
У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића.
ТВ камере забележиле стравичан злочин убиства Срба који су аутом хитали да напусте град да би спасили животе.
Први пут после завршетка Другог светског рата, тачније 54 године од слома сила осовине, Трећег рајха и фашизма, немачки војник излази у једну европску земљу ван Немачке, издаје наредбу о употреби [...]
Срна, 28.4.2016, Навршава се 21 година од злочиначке акције „Бљесак“
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја 1995. године, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце
БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 житеља Западне Славоније, која је била под заштитом УН, што је довело до страдања и протјеривања српског становништва.
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце.
Током "Бљеска" поубијано је укупно 28 мјештана села Медари код Нове Градишке, а хрватски војници нису никог поштед[...]
Курир.рс, 30.5.2021, Зоран Шапоњић: Стари Брод - Девојке су пред усташама скакале у ледену реку не чекајући каму
Нигде се врисак окамењене мајке не чује као на Старом Броду! Проломи се брдима изнад Дрине, стигне га други, врисак окамењеног оца који својим окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу!
Нигде на свету нема места као што је Стари Брод на Дрини. Овде је легенда истина – 326 девојака ухватиле су се, прича је која живи, за руке и на Младенце 1942. године скочиле у ледену Дрину, боље у смрт него да падну у руке зверима у људском облику.
Ено камених имена на каменом зиду на Старом Броду, њих скоро 6.000, не дају ником лагати. У води споменик, окамењена беба у наручју окамењене[...]
