За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
РТРС, Срна, ДИЦ Веритас, 6.9.2020, Навршило се 27 година од убиства седам Срба у Мирловић Пољу
Данас се навршава 27 година од када су припадници диверзантско терористичке групе из састава Хрватске војске убили и измасакрирали седам српских цивила у селу Мирловић Поље, у близини Дрниша, пред очима припадника Унпрофора, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Село се налазило под контролом власти Републике Српске Крајине /РСК/, а…
Глас Српске, 5.9.2020, Спиридон Шпиро Боцарић 1937. године забиљежио призоре Врбаске бановине: Од заборава сачувао благо које троши зуб времена
Спиридон Шпиро Боцарић (Будва, 24. мај 1876–логор Јадовно, 19. јул 1941), сликар и први управник Музеја Врбаске бановине у Бањалуци, снимио је 1937. године документарни филм Градови и предјели Врбаске бановине. Филм траје 40 минута и приказује мјеста, природне љепоте, фолклор, ликове и обичаје. Изгледа да Боцарићева одлука да узме…
Глас Српске, СРНА, 5.6.2020, Парастос српским жртвама у Гаравицама
У Гаравицама код Бихаћа служи се парастос за више од 12.000 Срба, жртава усташког злочина почињеног у љето 1941. године. Парастосу присуствују савјетник српског члана Предсједништва БиХ Радован Ковачевић, изасланик предсједника Републике Српске Слободан Жупљанин, савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Милан Торбица. Присутни су делегација Народне скупштине Републике Српске,…
Вести онлајн, 4.9.2020, Српски свеци окупатори?!
SrpskaDijaspora.info, 6.9.2005, Српска гробља из Првог светског рата, Велики Међер – нов почетак сарадње
Мр Небојша Кузмановић о књижевној логорологији Приликом преводјења на српски књиге словачког писца Лаца Зрубца Побуна у Крагујевцу (која ускоро излази у издању Матице словачке), која говори о трагедији словачких војника у време Првог светског рата – размишљао сам о могућем „реципроцитету” – јер су у то време сви Словени…
Вечерње новости, 30. 8. 2020, ЦРКВА ОДУВЕК ПОВЕЗИВАЛА СРБЕ: На данашњи дан, пре једног века, обновљена Пећка патријаршија
ТАЧНО пре једног века, 30. августа 1920. године, на дан Свих српских светитеља, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, Архијерејски сабор уједињене Српске цркве, свечано је прогласио успостављање Српске патријаршије. Указом краља Петра I Карађорђевића, тог истог дана, потврђена је одлука Светог архијерејског сабора о подизању Српске цркве „на ступањ…