За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 30.8.2020, Тужни принц Сријема: Сава Шумановић је стварао срцем и страдао као жртва усташа
Велика Госпојина, 28. Август 1942. године био је тужан дан у Шиду. Око 150 Срба власти НДХ окупиле су још у 6 ујутру на градском тргу. Одатле су утоваривани у камионе и одвођени некуда у непознатом правцу. Био је то посљедњи пут да их је ико од Шиђана видио. Након…
РТС, 26.8.2020, Kомеморација у спомен на српску децу у логору Јастребарско
На гробљу у Јастребарском, испред споменика „Лик мајке с дететом у наручју“, одржана је комеморација поводом обележавања 78. годишњице ослобођења 737 српске деце из тог усташког логора. Петар Раић, председник Заједнице удружења антифашистичких бораца и антифашиста Града Загреба и Загребачке жупаније, која је организатор комеморације, подсетио је да је 26.…
РТРС, 23.8.2020, Служен помен жртвама усташког терора из поткозарских села
У засеоку Заједнице код Трнопоља у близини Приједора, код споменика на мјесту гдје су усташе 1941. убиле око 400 мјештана поткозарских села, данас су положени вијенци и одржан историјски час. Ово мјесто је било једно од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату. Заселак Заједнице претворен је у спомен-подручје,…
Вечерње новости, 22.8.2020, Како су браћа преко Дрине у Србији убијала с мржњом и за то добијала титуле и одликовања
МНОГИ и најдобронамернији пријатељи Србије из целог света склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост. Да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им…
Слобода, 10.8.2020, Марина Дабић: Краљево – Прича о времену зла
Тема о злочинима комуниста у краљевачком крају 1941. и после 1944. од почетка је добро скривана са обавезама тајности, уништавања трагова и доказа, a једна књига покушава да сачува приче о „мачу револуције“ Мирослав Костовић рођен 3. децембра 1944. године у Краљеву никада није упознао свог оца Саву Костовића. Саво…
Политика, 14.8.2020, Савезничке пилоте спасили, сломљених крила остали
Дуго прикривану четничку операцију спасавања 47 савезничких авијатичара ратне 1944. на Златибору расветљава књига „Сломљена крила Златибора” Ужице – За спасавање савезничких авијатичара у мисији „Халијард” у Прањанима, свуда се зна, а заборавом су сасвим прекривена слична дешавања на Златибору 1944. године. Јавности је недовољно познато да су четници и…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 28. 8. 2922, Обиљежена 81 година од страдања Српчана у Славонији [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11902-350x200-no.jpg)
СРНА, 28. 8. 2922, Обиљежена 81 година од страдања Српчана у Славонији [Мапа]
Испред спомен костурнице на градском гробљу у Српцу данас је служен парастос за 13 невиних жртава усташког терора, који се десио на празник Велику Госпојину 28. августа 1941. године у славонској шуми Радиња, и више од 50 жртава страдалих у Дубочцу и Кобашу.
"У овој спомен костурници су покопани посмртни остаци 13 наших грађана, које су на превару похапсиле усташе и на силу пребациле преко ријеке Саве у славонску шуму Радиња, гдје су на свиреп начин ликвидирани и закопани у једну јаму", рекао је предсједник СУБНОР-а у Српцу Богдан Давидовић.
Према његовим ријечима, у тој групи било је и с[...]
Српска села још у црнини
Милена МАРКОВИЋ | 24. јун 2015. 21:31 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (6): У сумрак се Срби у Кравици затварају у куће, а колоне Бошњака кличу Орићу. Нема породице из које неко није страдао
НЕ знам ја одакле ви долазите и ко вас шаље... Пролазе ових дана свакојаки, сви кажу: "Из Београда смо". И, сви питају: "Шта мислите, треба ли Орић да буде изручен Србији?" Ми кажемо: "Треба да одговара". Питају: "Шта мислите о британској резолуцији?" Ми кажемо: "Да за наше жртве неко пише резолуцију, имао би шта да напише. Гробови сведоче,[...]
РТС, 16.11.2020, Амерички писац у Нишу спрема књигу о бомбардовању касетним бомбама
Пол Полански, амерички писац и историчар, прикупља документацију за књигу о бомбардовању Ниша касетним бомбама 1999. године. До сада су урађени интервјуи са тридесетак људи који су преживели то бомбардовање.
Шуматовачком улицом, где су падале касетне бомбе, Пол Полански, који од 2006. живи у Нишу, пролази свакога дана. На неким кућама и даље су видљиви трагови бомбардовања.
"Када видите те трагове, схватите да ниједан цивил који је био ту није могао да преживи, а трагова има у скоро свим кућама и двориштима", каже Полански.
Пол је заједно са нишком новинарком Мајом Костић снимио 27 ин[...]
Срна, 14.6.2015, Обиљежено 70 година од страдања на Лијевче пољу
СРБАЦ, 14. ЈУНА /СРНА/ - У селу Разбој код Српца данас је обиљежено 70 година од страдања бораца Југословенске војске у отаџбини на Лијевчу пољу.
Помен и Свету архијерејску литургију у храму Преображења Господњег у Разбоју код Српца служили су Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, уз саслужење двадесетак свештеника Српске православне цркве из бањалучке регије и Црне Горе.
Неколико стотина грађана присуствовало је помену за припаднике бивше Југословенске војске у отаџбини, цивиле и свештена лица[...]
ИН4С, 20.9.2020, Обележена годишњица битке и освећења храма на Мачковом камену
Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из Првог светског рата и две године од освећења Спомен-храма Светог деспота Стефана на планини Јагодњи, између Крупња и Љубовије, недалеко од Дрине, организована је државна и црквена церемонија српским јунацима у част
Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из Првог светског рата и две године од освећења Спомен-храма Светог деспота Стефана на планини Јагодњи, између Крупња и Љубовије, недалеко од Дрине, организована је државна и црквена церемонија српским јунацима у част.
Свету Архијереску литургију, са благословом епи[...]
