За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 11.8.2020, Попово поље: Помен за 101 жртву усташког злочина
У селу Чаваш у Поповом пољу служен je парaстос за 101 жртву масовног покоља у којем су усташе, на данашњи дан 1941. године, звјерски поубијале готово свo становништво села. Мећу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу…
Вести онлајн, 11.8.2020, Милутин Станчић: И под Турцима нам било боље!
Док је пажња јавности последњих недеља окренута Хрватској због обележавања „Олује“ и Црној Гори у којој не престаје прогон српског свештенства и монаштва Милутин Станчић, један од оснивача Српског културно-информативног центра СПОНА оцењује у интервјуу за „Вести“ да је положај Срба у Северној Македонији на прагу „преживљавања“ јер не само што…
ИН4С, Баштионик, 4.8.2020, Академик Василије Крестић: О проблемима духовног јединства српског народа
Приход од продаје ове књиге у Републици Српској ће бити приложен у Задужбину за Косово и Метохију, као још један вид подршке Србима који остају на својим огњиштима у јужној српској покрајини „Немам илузију да ћу овим писањем залечити стару српску бољку која се назива неслога и деоба, али њиме…
Политика, 1.8.2020, Саво Штрбац: Карту читај, а сељака питај
На основу неколико индиција, добисмо „необориви” доказ (и прилог за историју ратова деведесетих) да су мину под шинобус, у којем су сви били Срби, подметнули Срби Дана 14. јула 1993. године око осам часова на релацији Вргинмост–Глина дошло је до експлозије шинобуса, који је дан раније почео да саобраћа по…
MladiNiksica.me, ИН4С, 31.7.2020, Побратимство Пиве и Велике – Одржан помен жртвама нацистичког геноцида у Велици
Светом Архијерејском литургијом у Храму Светог Кирика и Јулите у Велици под Чакором, коју су служили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика будимљанско-никшићки Јоаникије, као и пригодним духовно-културним програмом одржан је, прекјуче, помен жртвама нацистичког геноцида у Велици 28. јула 1944. године, пише Побједа. Обраћајући се бројним Величанима и њиховим пријатељима,… Глас Српске, СРНА, 28 .7. 2020, Масовна убиства Срба 28. јула 1941. године
Данашњи дан 1941. године остаће забиљежан као дан усташких покоља над Србима на подручју данашње БиХ – цијело љето те године обиљежено је масовним злочинима. У српским селима код Дувна /данашњег Томиславграда/ усташе су убиле 248 српских цивила. Избијањем српског устанка (који је у доба комунистичких власти називан „партизанским устанком“,…
Не заборављамо – Памтимо
Vesti onlajn, 8.9.2020, Veritas: 27 godina od zločina u Medačkom džepu
Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se sutra navršava 27 godina od zločina nad Srbima u Medačkom džepu, odnosno podvelebitskim selima Divoselo, Čitluk i Počitelj.
U ovoj akciji hvatska vojska je ne samo proterala sve meštane, već im je i bukvalno, eksplozivom, sravnila do temelja svu imovinu.
Komandant UNPROFORA, general Žan Kot je 19. septembra 1993, posle kompletnog obilaska pomenutih sela, izjavio doslovce:
„Nisam našao znakova života, ni ljudi, ni životinja, u nekoliko sela kroz koja smo danas prošli. Razaranje je potpuno, sistematsko i namjerno“.
Savo Štrbac,[...]
![Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10345-350x200-no.jpg)
Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]
Да којим случајем свештеник из Обудовца, протојереј-ставрофор Зоран Илић одлучи да промени занимање, без сумње би био професионални рели возач. Од магистралног пута Тузла-Лопаре, ка врху Мајевице, води десетак километара потпуно изрованог, на многим местима и сасвим урушеног пута ка једном од најстаријих манастира у Босни, Рожњу, а отац Зоран ту раздаљину прелази познајући сваку рупу или процеп.
Мада је реч о здању из 13. века које је недавно обновљено, манастир Рожањ је и даље празан. Не само што до њега нема пута, већ ни неког ко би о њему стално бринуо.
Свештеник из Обудовца и његов и[...]
Политика, 26.3.2009, Сијековац се сећа својих жртава
Сијековац – Недалеко од Брода, у Сијековцу, јуче је обележена седамнаеста годишњица злочина кога су су у овом селу, двадесет и шестог мартовског дана, починили припадници муслиманско хрватских паравојних формација и регуларних јединице Збора народне гарде. Тога дана на зверски начин убијено је 47 српских цивила.
– Извукли су нас из подрума у који смо се сакрили. Мајку Младенку и мене нису убили, али су зато уморили оца ми Луку те браћу Жељка и Драгана... Мајчино срце није издржало. И она је нешто касније умрла... Очеве кости пронашао сам прошле године, а посмртне остатке браће, још нисам, п[...]
Видовдан, ИстокРС, 14. 2. 2022, Дан када је Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки
На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Владе Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу.
„Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве Владе Шегрта на тзв. Требињском савјетовању.
Земљорадник, у рату комесар Ластванске партизанске чете, командант батаљона „Лука Вукаловић“, командант злогласног Првог херцеговачко-црногорског ударног батаљона. Овај батаљон формиран је на Баљцима (Билећа) 28. 1.1942. То је била[...]
НСПМ, Глас Српске, РТС, СРНА, 18-19. 8. 2024, Свечано обиљежавање 110 година од Церске битке и Церски марш - На данашњи дан
На „Церском маршу“, ходочашћу од Шапца до споменика церским јунацима у Текеришу, ове године учествује 1.400 људи из Србије, Републике Српске и дијаспоре.
Учесници марша на пут од 35 километара кренули су јутрос у 7.00 часова из Шапца, а на плато код спомен-костурнице церским ратницима, гдје се данас обиљежава 110 година од Церске битке, требало би да стигну до 16.00 часова.
Код спомен-костурнице за учеснике марша биће организован свечани дочек, након чега ће уследити парастос церским јунацима, час историје и богат културно-умјетнички програм.
Поводом 110 година од Церске битке у 14.00 часов[...]
