За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 23.7.2020, Момчило Павловић: Запад да отвори архиве
ПОСЛЕ наставка дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ и првог сусрета са премијером тзв. Косова Авдулахом Хотијем у Бриселу председник Србије Александар Вучић изјавио је да су Албанци тражили да се отворе војне и полицијске архиве Србије, а да је наша страна на то пристала, али уз услов да…
Политика, 13.7.2020, Саво Штрбац: Долазак Срба на подручја данашње Хрватске
У северној Далмацији, у којој сам живео до августа 1995, постојала су, и још постоје, три православна манастира, која су утемељена у 14. веку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају „духовна средишта, културна стецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији Недавно је „Јутарњи лист”,… РТРС, Срна, 7.7.2020, Миливоје Иванишевић: У Сребреници није затечено живих Срба
БЕОГРАД – Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић је рекао Срни да је био међу првим цивилима који је на Петровдан, 12. јула 1995. године ушао у ослобођену Сребреницу у којој није затекао живих Срба, ни цивила нити ратних заробљеника, а на опште запрепашћење представници УН су одбили захтјев…
Глас Српске, СРНА, 23.6.2020, Академик Василије Крестић: Због обзира према злочинцима, Срби немају меморијални комплекс
БЕОГРАД – Академик Василије Крестић сматра да су политичка незрелост и неоправдани обзири према онима који су чинили злочине над српским народом у 20. вијеку разлог што Срби и даље немају свој меморијални комплекс. У том комплексу, истиче Крестић у интервјуу Срни, требало би да буду обједињене све српске жртве,…
Политика, 23.6.2020, Годишњица отмице 10 српских рудара на Космету
Данас је у спомен-соби Косметске жртве обележено 22 године од отмице десет рудара површинског копа угља Белаћевац, у Дреници на Косову и Метохији. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић каже да то није само питање нестанка људи, већ монструозни злочин чији се исход не зна. „Тражећи…
Herceg.tv, Радио Невестиње, 21. 6. 2020, Сјећање на часног официра и српске јунаке на Трусини
Поменом погинулим устаницима и полагањем вијенаца данас је на Трусини обиљежено 79 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крсте Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу. Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за…
Не заборављамо – Памтимо
НСПМ, Сведок онлајн, 10. 8. 2023, Владан Динић: In memoriam Александар Матановић – Одлазак најстаријег шаховског велемајстора на свету
Легенда светског и југословенског шаха, Александар Матановић преминуо је 9. августа 2023. године у 94. години живота. Био је последењи живи члан некадашње „велике тројке” југословенског шаха, заједно са Светозаром Глигорићем и Бором Ивковим.
Од маја 2022, после смрти Јурија Авербаха, Матановић је био најстарији велемајстор на свету.
Александар Матановић — Бека (93), рођен 23. маја 1930. у Београду, шаховски велемајстор био је пуних 68 година (од 1955!), 11 пута члан олимпијске репрезентације Југославије, од 1954. до 1978, одиграо 146 партија, освојио 97,5 поена, добио 61, ремизирао 74 и [...]
РТВ Суботица, 14.6.2021, Комеморација жртвама логора у Барчу и Шарвару
У знак сећења на невино страдало становништо из Мишићева и Рате, које су мађарски окупатори пре тачно 80 година принудно послали у логоре Барч и Шарвар, у овим селима одржане су комеморације.
Како сведочи Перо Шуњка, један од потомака жртава, становнике Мишићева окупили су у дворишту једне од сеоских кућа, а могли су да понесу пакет који је могао да стане на један прст. Потом су били принуђени да иду пешке све до Бајмока где су их у вагонима чекали и становници Рате.
Воз их је одвезао у логор Барч где су стигли 15. јуна 1941, а у децембру исте године пребачени су у логор Шарвар. Страдања[...]
Искра, 18. 2. 2022, Владимир Умељић: Хитлерова србомржња, додатни замајац геноцидне хрватске државе 1941-1945.
Хрватске водеће елите, политичка, клерикална и интелектуална, носе претешку одговорност и непролазну историјску хипотеку у односу на Србоцид хрватске државе 1941-1945, као и за онај део Холокауста над Јеврејима и Порајмоса над Ромима, које је њихова тадашња НДХ починила.
одршка убилачког расисте Адолфа Хитлера им је била сигурна, но у односу на Србе би још један додатни мотив смео да је играо важну улогу, наиме, мржња једног у Првом светском рату побеђеног аустријског каплара, који је у Србима видео узрочнике пропасти и одласка у историју Хабзбуршке царевине.
То се одразило на његову чит[...]
Политика, 14.7.2008, Милан Булајић: Стварне жртве, а не мит
У интервјуу „Четрдесет прва, година која се враћа” (6.јула) Славко Голдштајн, председник Жидовске опћине Загреб, понавља да „стручне демократске процјене говоре о 80.000 до 100.000 жртава” система усташких геноцидних логора Јасеновац и да је „данас то питање ријешено”, да „више са српске стране нема произвољног повећања броја жртава на 700.000”, „осим за неке политичаре, нарочито у Босни, који се још увијек неукусно играју бројем жртава”! С обзиром на то да је овај интервју објављен у ,,Политици”,не сме се оставити без одговора.
На највећем не само јасеновачком геноцидном, већ европском стр[...]
СРНА, 28.6.2016, Служен помен за младу краљеву војску
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ - Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт.
Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно од мјеста масовног страдања на подручју Калиновика, Зеленгоре и Фоче, гдје су без суђења убијани голобради припадници Југословенске војске у отаџбини, углавном из Шумадије.
Срђан Станковић, предсједник Борачке организације Фоча, која од 1998. године када је подигнут спомен-крст, сваке године на [...]
