За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 28.5.2020, Гради се споменик српско-руског страдања у Јасеновцу
ЈАСЕНОВАЦ – У току су радови на изградњи споменика посвећеног српско-руском страдању који ће бити постављен код манастира јасеновац у епархији пакрачко-славонској српске православне цркве. Из Библиотеке манастира Јасеновац саопштено је да је споменик ауторско дјело истакнутог руског умјетника Сергеја Шихачевског и његов поклон манастиру Јасеновац. „Шихачевски се посебно специјализовао…
Вечерње новости, 17.5.2020, Мајкл Фројнд о паралелама страдања нашег и јеврејског народа
Јасеновац је балкански Аушвиц, то свет не зна, Срби се неће одрећи КиМ, као што ни Израел неће Јерусалима: Мајкл Фројнд о паралелама страдања нашег и јеврејског народа Клинтонова администрација направила је велику грешку када је одлучила да бомбардује Србију КОСОВО је колевка српског идентитета, то је место у коме…
Вести онлајн, 16.5.2020, Мој деда српски светац
Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата. Међу њима је и Свети Будимир, протојереј Будимир Соколовић, свештеник Главног… Политика, 15.5.2020, Александријски модел за обнову библиотеке
„Застаните за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда. Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу запламтела Народна библиотека. Данима су горели древни писани споменици, старе и…
РТРС, Срна, 12.5.2020, Артуковић – архитекта покоља над Србима, Јеврејима и Ромима
Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић прописао је 13. маја 1941. године Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред, чиме је ван закона стављено два милиона Срба, десетине хиљада Јевреја и Рома и отворен пут за геноцид над њима. На почетку рата…
Вести онлајн, 9.5.2020, Македонија брише српску баштину
Највише мојих научних радова, текстова и гостујућих предавања је на енглеском језику зато што је важно упозорити јавност Запада на непријатну истину да западноевропска политика латентно одбацује српско средњовековно и византијско наслеђе. Сведоци смо тога да су неке српске средњовековне задужбине тек од 2004. године под номинацијом Републике Србије уписане…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 22. 9. 2024, Мистерија страшног злочина над руским монасима: Звона Романових још одјекују светињом код Требиња
Манастир Дужи код Требиња више од века има нераскидиву везу са Русијом. У њему свакога дана на молитву позива звоно, дар Романових. Испод тог звона молили су се и монаси који су стигли пред Октобарском револуцијом. Један је био је и игуман ове важне светиње. Страдали су у Другом светском рату. Убијени за пример. Иза њих је остало непроцењиво благо.
„Предање каже да су руски монаси овде стигли тек 1922. а писани извори да је игуман био Николај Руженцов. Сачувано је неколико његових писама које је упућивао епископу“, прича нам игуман, отац Теофил.
У манастиру на међи истока и запада, до Дубров[...]
РТРС, 7.3.2021, "Само ти, дијете, ради свој посао", одзвања Клепцима и данас
Филм "Дара из Јасеновца" подсјетио је ширу јавност на старца Вукашина Мандрапу који је мучки страдао у Јасеновцу и чије ријечи и данас одзвањају. "Само ти дијете ради свој посао" - понављао је Вукашин злочинцу који га је ножем покушао натјерати да ускликне "Живио Анте Павелић".
Вукашин Мандрапа из села Клепци код Чапљине канонизован је 1998. године и обиљежава се 29. маја као Свети новомученик Вукашин јасеновачки и клепачки.
Усташе су, остало је записано, Вукашина довеле у Јасеновац током Другог свјетског рата. Након неколико дана мучења, усташа, пред кога су га довели, му је понудио жив[...]
Политика, 25.12.2019, СВОЈАТАЊЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ - Исправљена историјска неистина
Испод имена највећег српског научника у лисабонском Музеју уметности, архитектуре и технологије (МААТ), писало је да је Хрват, али је то измењено захваљујући нашем амбасадору и сад исправно стоји да је – Србин
едан од највећих музеја у Лисабону МААТ – Музеј уметности, архитектуре и технологије налази се на ексклузивном месту, на самој обали реке Тежо, у елитном кварту Белем где су и председничка палата и манастир Жеронимуш. У њему су представљени светски познати научници, а међу њима Никола Тесла. Постављен је између Александра Волте и Алберта Ајнштајна.
Међутим, уз Теслино име, од самог[...]
![РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8774-350x200-no.jpg)
РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]
Навршило се 29 годинa од убиства 13 резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. За тај злочин осуђен je Михајло Храстов на четири године затвора. Српско народно вијеће је због противљења хрватских ратних ветерана одустало од данашње комеморације на Коранском мосту.
Према наводима из оптужнице хрватског правосуђа из 1992. године, откад се тај злочин и процесуира, жртве су убијене из аутоматске пушке, а на мосту су рањена још двојица заробљених резервиста ЈНА.
Према подацима Докумантационо-информативног центра Веритас, припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су испред моста зау[...]
![Погледи, 14. 4. 2023, Милосав Самарџић: Крвави Васкрс 1944. [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13408-350x200-no.jpg)
Погледи, 14. 4. 2023, Милосав Самарџић: Крвави Васкрс 1944. [Видео]
Није сваки Васкрс дочекан у миру, Васкс 1944. године је дочекан под бомбама у тужним и трагичним догађајима јер су комунисти навели савезничке авионе да бомбардују највеће српске градове.
Зашто су Западни савезници 1944. године бомбардовали Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Бањалуку, Подгорицу… по тепих систему? Ко је тражио бомбардовања? Колике су биле жртве?
Савезничко бомбардовање Србије 1944. године, отпочело је 16. и 17. априла, на дан православног Васкрса! Савезничка авијација бомбардовала је те године Београд и још доста српских градова, међу којима и Ниш, Краљево, Алибунар, Сме[...]
