За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Деспотовина, СРНА, 6. 5. 2020, Гниона: Ђурђевдан 1992. године и почетак страдања Срба у Сребреници – На данашњи дан
Гниона је заселак претежно српског села Гостиљ у општини Сребреница. Налази се на око 2 километра од Солоћуше и на око 5 километара од Поточара. До почетка рата у БиХ у овом селу је живјело 113 Срба и 35 муслимана. Село Гниона је прво спаљено и до темеља разрушено српско…
Печат, 30. 4. 2020, Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин [III]
Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе? У данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да се хрватски војници неће борити, да ће се предати Немцима и заједно с њима ратовати против Срба. Алиби за такво понашање налазио је у кривици… Вечерње новости, 30.4.2020, ИНТЕРВЈУ Академик Василије Крестић: Морамо да излечимо трагичну неслогу
Нама су у пресудним тренуцима важнији партијско-политички и лични интереси од државних и националних Одељење историјских наука САНУ има неколико чланова који се баве питањем геноцида у НДХ НЕЗДРАВИ односи између Срба и Хрвата, који су и довели до Јасеновца, са извесним прекидима трају вековима. Они нису настали случајно, преко…
Глас Српске, 29.4.2020, Дахау – смрт са стотину лица
Дахау – Америчке снаге у Другом свјетском рату ослободиле су 29. априла 1945. године најстарији њемачки концентрациони логор Дахау, који су нацисти основали 1933. године – у њему је убијено око 70.000 људи, укључујући 6.000 Југословена, а највише Срба. Дахау је био нацистички концентрациони логор и први отворен у Њемачкој.…
Стање ствари, 22.4.2020, Карлхајнц Дешнер: Степинац захтевао од бискупија тесну сарадњу с усташама
На дан пробоја јасеновачких логораша доносимо одломак из књиге Карлхајнца Дешнера „Политика римских папа у ХХ веку“ посвећен усташама и Алојзију Степинцу После слома „Државе Божије“ управо фрањевачки самостани у иностранству били су, нимало случајно, прибежишта масовних убица – у Аустрији Клагенфурт, у Италији Модена, али и у Француској. „Сви…
Глас Српске, СРНА, 20. 4.2020, Страдање Срба из Бијелог Потока 1942. године
БАЊАЛУКА – У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток сутра ће бити служен парастос и положен вијенац поводом обиљежавања 78 година од страдања 54 Срба из тог мјеста које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели Поток”…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 14.7.2008, Милан Булајић: Стварне жртве, а не мит
У интервјуу „Четрдесет прва, година која се враћа” (6.јула) Славко Голдштајн, председник Жидовске опћине Загреб, понавља да „стручне демократске процјене говоре о 80.000 до 100.000 жртава” система усташких геноцидних логора Јасеновац и да је „данас то питање ријешено”, да „више са српске стране нема произвољног повећања броја жртава на 700.000”, „осим за неке политичаре, нарочито у Босни, који се још увијек неукусно играју бројем жртава”! С обзиром на то да је овај интервју објављен у ,,Политици”,не сме се оставити без одговора.
На највећем не само јасеновачком геноцидном, већ европском стр[...]
Политика, 19. 5. 2013, Ни Немачка није имала Јасеновац
У меморијалном подручју Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маја била је одржана комеморација у знак сећања на пробој последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше.
Тим поводом разговарамо са Јашом Алмулијем (рођен 1918), новинаром, својевремено председником Јеврејске општине Београд, аутором три књиге у којима је током протекле деценије кроз многа сведочанства приказао трагедију Јевреја у Другом светском рату. Књигу „Јевреји и Срби у Јасеновцу”, издање Службеног гласника из Београда,[...]
Срна, УНС, 9.10.2020, И послије 29 година без казне за убице шабачке екипе РТС-а у Хрватској
БЕОГРАД, 9. ОКТОБРА /СРНА/ - Данас се навршава 29 година од како су на путу Петриња-Глина у Хрватској убијени запослени шабачке екипе РТС-а новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, док је мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо на путу до болнице, а за тај злочин још нико није одговарао.
Аутомобил у ком се налазила екипа РTС-а нападнут је из засједе и изрешетан 9. октобра 1991. године, подсјећа Удружење новинара Србије /УНС/.
Командант Трећег батаљона 544 моторизоване бригаде ЈНА Јово Илић је за УНС-ов Досије раније рекао да су нови[...]
![РТРС, Срна, 2. 8. 2024, У Шушњару код Санског Моста обиљежено је 83 године од страдања 5.500 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21562-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 2. 8. 2024, У Шушњару код Санског Моста обиљежено је 83 године од страдања 5.500 Срба [Мапа]
У Меморијалном комплексу Шушњар служен је парастос за 5.500 Срба убијених на Илиндан, а у овом усташком злочину убијено је и 50 Јевреја.
Положени су и вијенци на споменик.
У Храму Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту претходно је служена литургија.
Обиљежавању је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Додик је изјавио је да се мора отпочети градња храма у Шушњару код Санског Моста који ће трајно свједочити да је овдје током НДХ почињен геноцид над Србима.
- Свједоци смо да народ који желе да живи са нама хоће да ту етикету наметне Србима рачунајући на [...]
Вести, 26.6.2018, Дан када је спасена Српска
Операција Коридор 92 једна је од најславнијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и да је питање да ли би било Српске да коридор није успостављен, изјавио је председник РС Милорад Додик на Дугој њиви, где је положио венце на Спомен-обележје страдалима у овој акцији.
Умировљени владика Константин служио је парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине погинулих у овој операцији.
Додик је подсетио да је тада спојен спојен источни и западни део Републике Српске, који је значио неопходну доставу свих средстава за живот становништву у исто[...]
