За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 25.7.2018, Ривлин: Јасеновац – Аушвиц Балкана
Већина хрватских Јевреја убијена је у Јасеновцу, у Аушвицу Балкана, рекао је данас предсједник Израела Рувен Ривлин у обраћању код каменог цвијета у Јасеновцу. „Стотинама година Хрватска је била дом Јеврејима, а у Другом свјетском рату тај дом, за већину њих, претворио се у масовну гробницу. Јеврејска заједница је збрисана…
Политика, 22.7.2018, Живојин Ракочевић: Зидови зла и крвава жетва
Злочин је подигао зид између Срба и њихових имања, отерао их с њива, одвојио их од живота и осудио на страх. У том грчу, одсуству било каквог напретка и правде многи су се одлучили да оставе Старо Грацко Старо Грацко – „Ово кишно лето личи на оно од пре деветнаест…
Спутњик, Вечерње новости, Танјуг, 23.7.2018, Обележена годишњица страдања 14 српских жетелаца у Старом Грацком
Преостали Срби у Старом Грацком, чланови породица и представници Владе Србије, косовских и локалних институција обележили су 19. годишњицу страдања 14 српских жетелаца, које су терористи 1999. године убили на њиви у атарима тог села. Чланови породица услед обуставе истраге очекују да случај убиства 14 жетелаца преузме Специјални суд за…
Глас Српске, РТРС, Срна, 23.7.2018, Обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у фочанској општини, за које још нико није одговарао. На гробљу Божовац у Фочи обиљежено је 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука. 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије Р.БиХ из Горажда, у нападу на шире подручје Јабуке,…
НСПМ, Танјуг, 22.7.2018, Гидеон Грајф: У Јасеновцу долазило до изражаја нестварно сладострашће усташких злочинаца
Крајње је вријеме да се сазна истина о усташким злочинима, сматра водећи истраживач Института за Холокауст „Шам Олам“ из Израела Гидеон Грајф и најављује књигу истине о Јасеновцу. Говорећи о патњама логораша, Грајф примјећује да је у Јасеновцу долазило до изражаја „нестварно сладострашће усташких злочинаца“, који су убијали логораше, пренси…
Вечерње новости, 21.7.2018, Меморијалу име по Сајмишту
Комисија за меморијални комплекс одбила нацрт прописа Министарства рада. Матић: Неприхватљиво да се комплекс зове Установа спомен-жртве КОМИСИЈА за Старо сајмиште сложила се на седници у петак, упркос дисонантним тоновима који су се могли чути, да не прихвати Нацрт закона о овом меморијалу који је предложило Министарство за рад, уз…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23.6.2020, Годишњица отмице 10 српских рудара на Космету
Данас је у спомен-соби Косметске жртве обележено 22 године од отмице десет рудара површинског копа угља Белаћевац, у Дреници на Косову и Метохији.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић каже да то није само питање нестанка људи, већ монструозни злочин чији се исход не зна.
„Тражећи њихова тела, ми у ствари тражимо истину”, истакао је Ђорђевић, саопштено је из Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ.
Идеја је била, каже Ђорђевић, да се рудари казне и да се казни српски народ, као и безброј пута дотада и безброј пута после тога.
Он је рек[...]
СРНА, 28.6.2016, Служен помен за младу краљеву војску
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ - Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт.
Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно од мјеста масовног страдања на подручју Калиновика, Зеленгоре и Фоче, гдје су без суђења убијани голобради припадници Југословенске војске у отаџбини, углавном из Шумадије.
Срђан Станковић, предсједник Борачке организације Фоча, која од 1998. године када је подигнут спомен-крст, сваке године на [...]
![СРНА, 22. 6. 2024, Служен помен придворачким жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20926-350x200-no.jpg)
СРНА, 22. 6. 2024, Служен помен придворачким жртвама [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је помен за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године.
Тројица Срба успјела су да побјегну са мјеста стратишта и упозорили су остало становништво, чиме је спријечена масовнија ликвидација српског живља из Требиња и околине.
На иницијативу потомака страдалих Срба из Придвораца 2006. године подигнута је спомен-капела уз Придворачку јаму.
Жељко Шакота, потомак једног од страдалих, рекао је новинарима да се 81 годину чекала ексхумација и да се подигне спомен-о[...]
СРНА, 5. 1. 2024, Парастос Србима убијеним на Божић у Кравици 1993. године
У братуначком селу Кравица данас ће бити освештан реновирани спомен-простор и служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића на Божић 1993. године.
Освештању споменика и парастосу убијеним Србима присуствоваће и предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић. На тај начин биће обиљежена 31 година од великог српског страдања на подручју братуначке мјесне заједнице Кравица.
Етничко чишћење у средњем Подрињу отпочето је у априлу 1992. године уништ[...]
Жарко Видовић: Слобода је директни пут у покајање
Рођени сте у Тешњу, детињство и младост сте провели у Босни, најпре Добоју а потом у Сарајеву. Одакле су пореклом Ваши родитељи?
Моја мајка Јелена рођена је у Тешњу, а отац Стеван Видовић у Стрмици код Книна, али су се Видовићи врло брзо одатле преселили у Сарајево. Иначе, Видовићи су пореклом са данашње границе Црне Горе и Албаније. Ту постоје три села и зову се Видовићи. Они су били виноградари, па је мој отац увек волео ону песму: „Одатле иду винари, винари Белограђани“. Видовићи су одатле кренули у Боку а затим су насељавали Далмацију до Истре. У своје време су били најпознатији виногра[...]
