За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 16. 4. 2020, Љубодраг Димић – Разговор глувих – Ватикан и НДХ [II]
Како су током рада мешовите католичко-православне комисије, осветљавајући историјску улогу Алојзија Степинца, хрватски историчари истицали своју националну, верску и стручну унисоност Усташка власт је у НДХ владала уз употребу ничим ограничене репресивне силе, што је, само по себи, доводило у питање правну природу њеног државног поретка. Власт силе најдиректније је… Глас Српске, 16.4.2020, Исповијест бившег официра ХВО-а: Доктор Лаза ми је спасио живот па донио флашу вискија
БАЊАЛУКА – Назвао ме један велики пријатељ, уз само једну кратку реченицу: “Умро нам је доктор Лаза!” Читав дан ми је та реченица одзвањала у ушима и не могу ни схватити ни прихватити! Мој пријатељ, брат, људина, доктор и опет наш Лазо… Овим ријечима од доктора Миодрага Лазића, “хирурга напаћеног…
Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 – Јуначки отпор српске војске [из Архиве]
Док се у социјалистичкој Југославији, па и данас, писало и пише о ”срамном поразу” Априла 1941, Немци су то видели другачије. „У реону Лапова, маса српских трупа се појављује са тешким оруђима. Изгледало нам је, да са нашим предњим деловима оклопних оруђа нећемо успети. Овде је, постигнут врхунац српских противудара.…
P-portal.net, Banija Online, 14.4.2020, Музеј страдалим Србима у глинској цркрви
Спомен-обиљежје Србима страдалим у глинској српској православној цркви 1941. године требало би уредити у Парохијском дому у Глини. Овај приједлог покренули су активисти српске заједнице из Питсбурга и Чикага у Сједињеним Америчким Државама Мим Бижић, Миле Барбир, Светозар Данчуо и свештеник Ђуро Крошњар. Пошто се ускоро планира реконструкција парохијског дома…
Нови Стандард, 10.4.2020, Ђорђе Србуловић: Рат пре устанка
О новосадским жртвама Априлског рата о којима се ћутало 80 година јер се њихова верзија антифашизма није уклапала у званичну верзију историје Прва жртва Априлског рата, односно немачког бомбардовања Новог Сада, тог шестог априла 1941. године, била је, према речима хроничара града Зорана Кнежева , Немица, супруга Рудолфа Рајта, власника… РТС, 9.4.2020, Српско гробље у Словачкој: Помен за 6000 Срба
„Данас, 6. априла, од 8 до 18 сати, монтирали смо 29 сталака и 55 мермерних спомен плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру, који су положили своје животе за слободу у Великом рату. Све је спремно за званично отварање Српског војног гробља у Словачкој“, јавио је Стане Рибич,…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, РТРС, 12.5.2016, „Наша исповијест“ у Вашингтону
У организацији Представништва Републике Српске у Вашингтону одржан је округли сто о страдању жена из Републике Српске у протеклом рату у БиХ, а повод је био промоција монографије "Наша исповијест" у Америци.
У монографији, која је 8. маја промовисана у Њујорку, садржана су свједочанства 15 жена из Српске о тортурама којима су биле изложене током рата деведесетих година у БиХ.
Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић говорила је о потресним свједочењима жена, али и личној голготи током 322 дана заточења у логору у Сребренику.
„Ово је прва монографи[...]
НА ЛИЦУ МЕСТА Судију Илића свирепо убијали
Милена Марковић | 22. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића(4). Син Владо: Желим да убицу мога оца стигне заслужена казна
Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса... гледао је у мене и није проговорио ни речи. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око, па провртео. Није ни запомагао. После сам ударио у друго око... Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио,[...]
СРНА, 16. 8. 2023, Рогатица: Сужен парастос и положен вијенци код спомен-костурнице
У Рогатици је данас, у оквиру обиљежавања Дана и крсне славе општине, код спомен-костурнице служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским и црногорским војницима пострадалим у борбама 1914. у Великом рату на ширем подручју ове општине.
Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић изјавио је новинарима да у овој спомен-костурници почивају посмртни остаци 59 идентификованих лица, те да се ту налази и велики број некомплетних скелета погинулих у Првом свјетском рату у тадашњем рогатичком срезу.
Према његовим ријечима, данас је служен парастос српским и црногоским војницима стра[...]
Вечерње новости, 4. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Тајну скрива Ватикан
Само Света столица располаже подацима о превођењу Срба у католике. Србе нису Немци и Италијани покрштавали, него усташе
ПРЕДСЕДНИШТВО Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске донело је 25. августа 1944. године одлуку о поништавању присилног преверавања са православља на католичанство. У члану 1 се каже: „Установљује се да је насиљима окупатора и њихових помагача изазвано недобровољно и изнуђено превођење извјесног броја Срба у Хрватској с православља на католичанство или коју другу веру“.
Стављамо нагласак на речи „насиљима окупатора и њихових помагача“. Намерно се не [...]
Вечерње новости, 7.10.2017, Предали се партизанима, завршили на дну јаме
На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића
ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако с[...]
