За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат. 3. 4. 2020, Љубодраг Димић – Запечаћена истина – Ватикан и НДХ [I]
Да ли одлука папе Франциска да отвори Ватикански архив, ма како револуционарна била, може бити ван онога што допуштају канони Римокатоличке цркве, онога што је изнад и самог папе? Интересантни су „брзина“ и начин на који је одлука о отварању архива у Ватикану донета и обнародована, јер такве одлуке институција… Вечерње новости, 29.3.2020, Из јама коначно ископана истина: Филм Грахово грдно судилиште расветлио зло време братског сатирања [Филм]
Потресни документарни филм „Грахово грдно судилиште“ никшићког професора Веселина Матовића. Запис о братоубилаштву током Другог светског рата ДОКУМЕНТАРНИ филм „Грахово грдно судилиште“ професора Веселина Матовића, потресно сведочанство из времена братоубилаштва у никшићком крају, расветлио је трагичну истину, о којој се није смело говорити деценијама. Током Другог светског рата овде…
Политика, 22. 3. 2008, Ундруље претворено у Дражевину [из Архиве]
Вишеград – Сасвим неочекивано и непланирано, средином 2004. године, бронзани споменик Дражи Михаиловићу, команданту краљеве војске у отаџбини, стигао је у место Ундруље код Вишеграда, удаљено неколико километара путем према Прибоју и Рудом, до кога се стиже са раскршћа у Добруну на магистралном путу између Вишеграда и Ужица. Ради се…
VanZemunci.blogspot.com, ДИЦ Веритас,17.03.2020, Масовне гробнице код Снагова чекају ексхумацију
На другом километру локалног пута од Зворника ка Тузли код села Снагова код Борића, како мештани зову место страдања четника крајем 1945. године и после Другог светског рата, с десне стране, мартовско сунце пробија кроз високе четинаре. На неколико корака од пута, пре 75 лета, ту су се заустављали пуни… Вечерње новости, 15.3.2020, Јама Котор и даље крије гријехе комунизма: Стево Вујичић хоће да извади кости, да се сахране и смире
– Без обзира на то што сам у поодмаклим годинама, имам снаге, жеље и воље да се спустим у јаму безданицу Котор код Видрована и избавим мученичке кости наших часних предака које деценијама чаме у тмини, чекајући своје ослобођење. Реч је о посмртним остацима угледних мештана, племенских првака, свештеника, официра…
Правда, Седмица.ме, 30.10.2019, ОЗНА УБИЛА 59.912 СРБА! Пронађена књига стрељаних: Реч је о открићу које ће многе извести пред лице правде
Најзначајније откриће Комисије Владе Србије за пописивање жртава комунистичког режима „Књига стријељаних“ може да се листа и на интернету. Комисија је утврдила да је ОЗНА у Србији убила 59.912 грађана, с тим што је та бројка много већа, јер нису пронађене књиге стрељаних за Београд, Шабац и Крагујевац. Интересовање за…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 4. 12. 2024, Александар Врањеш: У партизанским филмовима нема спомена о Јасеновцу
Савремени историографски налази, који су били недоступни за вријеме СФРЈ, актуелизују данас тему пропагандне улоге партизанског филма. Ако узмемо у обзир контекст деведесетих и данашње међунационалне односе у БиХ, али и регионалне односе на простору бивше Југославије, важно је политиколошки анализирати и елементе манипулација међу народима посредством којих је фингирано неко очигледно неодрживо заједништво.
Каже ово у интервјуу за Глас Српске доктор политичких наука и амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш, који ће данас у оквиру Седмог фестивала хуманистике, културе и уметности у Београду [...]
Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти
Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг.
Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.
Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и а[...]
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Злочин на Коранском мосту – 33 године; Храстов икона бранитеља: Држава му опростила дуг, добио мурал, а мост име по његовој јединици
Навршава се 33 године откад су припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Хрватске, 21. септембра 1991, испред моста на Корани, у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне Мекушје у касарну Логориште, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. После преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили су оружје.
Како подсећа ДИЦ Веритас, одмах по предаји, једна група заробљених, махом активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а преосталих 17 војника српске националности, резервиста из кордунашког с[...]
СРНА, 1.11.2021, Парастос за убијене Србе из Барице Доње код Брода
У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама хрватског усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата.
На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на споменику из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве.
Предсједник Скупштине Борачке организације Брод Радослав Кокић истакао је да се окупљањем код спомен-обиљежја присутни поклањају сјенама српских мученика и молитвом и п[...]
ИН4С, 1. 7. 2024, Душан Крцуновић: Тираномахијска побуна ’Младе Босне‘
Посматрано географски и историјски, Жабљаку припада привилегија обиљежавања 110. годишњице сарајевског атентата изложбом која је посвећена Гаврилу Принципу и Младој Босни, коју је приредио бриљантни балканолог др Милош Војиновић. Са ове прозрачне висине Старе Херцеговине и ове трезвеноумне временске дистанце боље се сагледавају, узајамно освјетљавају и разумијевају далекосежни догађаји из прошлости и вријеме у коме живимо.
У коментару на пјесму „Здравица“, Милош Црњански – који је и сам био близак организацији Млада Босна – пише „да нас је Принцип повезао боље него што смо били повезани“. Т[...]
