За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 7.3.2020, Саво Штрбац: (Не)брига о земним остацима предака
Недавно је у просторије „Веритаса” у Београду навратио Драго М, родом из источне Босне, и испричао ми следећу причу: Институт за нестале особе БиХ, под претпоставком да се ради о посмртним остацима бошњачких (муслиманских) жртава из деведесетих година прошлог вијека, почео је у мају 2015. ексхумацију једне масовне гробнице у…
Печат, 3.3.2020, Василије Крестић: Грађа која разобличава зле намере: Које су особености српско-хрватских односа, ко сноси кривицу за настале неспоразуме и сукобе?
Пре више од три деценије, у издању Београдског графичког завода, објавио сам два тома докумената о Србима у Хрватској и Славонији од револуције 1848. до Првог светског рата 1914. године Пре више од три деценије, у издању Београдског графичког завода, објавио сам два тома докумената о Србима у Хрватској и…
Политика, 23.2. 2020, Гроб црногорског митрополита Јоаникија још тајна
У тој колони која се протезала километрима претежно су били цивили, један одред Павла Ђуришића и седамдесетак свештеника с митрополитом Јоаникијем Помињан је недавно на литији у Пљевљима, сетио га се његов наследник на трону митрополита црногорско-приморских, Амфилохије. Молитвено га помиње и слави Српска православна црква од 2000. године, када…
Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, 23.2.2020, Вечнаја памјат: Веселин Ђуретић се придужио бесмртном пуку
Преминуо историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ, сенатор Републике Српске, члан Научног већа Иститута за истраживање српских страдања у XX веку ИСТОРИЧАР, члан Сената Републике Српске др Веселин Ђуретић (87) придружио се минуле седмице српском „Бесмртном пуку“. Оном небеском, за који се цео живот залагао да буде овоземаљски, онај у…
Mitropolija.com, 15.2.2020, Љетопис: Курт Валдхајм
На данашњи дан, 15. фебруара 1988. године предсједник Аустрије Курт Валдхајм оптужен да је, као припадник СС јединица у Другом свјетском рату, одговоран за ратне злочине почињене у Босни и Грчкој, одбио је да поднесе оставку. Курт Валдхајм је био аустријски политичар и дипломата, четврти генерални секретар Уједињених Нација. Његов…
Исток.рс, 14.2.2020, Споменик за 126 ликвидираних официра Војске Краљевине Југославије још на чекању
Да ли ће мјесто на коме су у марту 1942. године партизани из састава Друге пролетерске бригаде под командом Коче Поповића, на Борикама код Рогатице, мучки убили најмање 126 припадника ЈВуО и 5 њихових официра дочекати и март 2020. године без достојног споменика? Група грађана – Иницијативни одбор за подизање…
Не заборављамо – Памтимо
DIC Veritas, Portal Novosti, 6. 5. 2023, Spomen u Kolariću
Povjesničari Zatezalo i Dakić su došli do zaključka da je svaki treći stanovnik Korduna stradao u ratu i da je samo u proljeće 1942. pobijeno preko 3.600 stanovnika općina Vojnić i Vrginmost
Vijeće srpske nacionalne manjine općine Vojnić organiziralo je komemorativni skup povodom stradanja 106 stanovnika Vojnića, Kolarića i tog dijela Korduna, 26. aprila 1942. godine u crkvi Svete Petke na Kolariću.
Tim povodom u novoj crkvi je tamošnji paroh Branko Santrač služio liturgiju, a na zidinama stare crkve na Kolariću i parastos stradalima. Na zid stare crkve su postavljeni vijenci i upaljene [...]
СРНА, Boljanic.com, 26.7.2016, Објављена књига о спасавању савезничких авијатичара
Из штампе је изашла књига “Спасавање савезничких авијатичара”, заједничко дјело Васкрсија Јанковића из озренског села Бољанић и смедеревског аутора Цвијетина Јовановића, који је поријеклом са Озрена.
Аутори су на основу расположивих докумената и свједочења преживјелих очевидаца, описали спасавање америчких, италијанских и француских авијатичара са озренског импровизованог аеродрома у селу Бољанић код Добоја 1944. и 1945. године.
Према тврдњама америчког обавјештајног официра Ника Лалића, на кога се позивају Јанковић и Јовановић, са аеродрома у Бољанићу евакуисано је укупно 60 авијатичара[...]
Б92, Бета, 1.8.2017, Прокупље добија спомен-обележје "Гвозденом пуку"
Прокупље -- У општини Прокупље биће изграђено спомен-обележје и парк у знак захвалности Другом пешадијском пуку "Књаз Михаило" из Првог светског рата.
Заменик председника општине Мирољуб Пауновић наводи да је "до сада све конкретизовано како би до 12. октобра 2018. године био свечано отворен спомен парк у близини Железничке станице, на месту одакле је Гвоздени пук кренуо у рат и вечну славу".
"Општина Прокупље је у знак захвалности јунацима Другог пешадијског пука 'Књаз Михаило' , који су 12. октобра 1918. године ослободили Прокупље, одлучила да изгради спомен-обележје и спомен-парк", ре[...]
Вечерње новости, 01. 10. 2023, ХРАБРИ, ДИСЦИПЛИНОВАНИ И ИЗДРЖЉИВИ: Европске и америчке извештаче српски војници пленили својим родољубљем
ЕВРОПА би се сетила Срба и њихових ратничких способности кад год је требало вадити кестење из ватре на Балкану.
Француски путописац Рене Мије анализирао је српску војску током ослободилачких ратова 1876-1878. године.
- Ја не држим Србе за велике тактичаре. Али они знају да пате и да ћуте. Ја сам их видео непомичне и ћутљиве под кишом, читавих дана, без шињела, а често и без хлеба. Ни најмањи жагор се не подиже. После сам их виђао у болницама, подносећи операције мирном постојаношћу, са цигаретом у устима, док им је лице било упало и црне очи увећане; оне, једине живе, окретаху се према небу [...]
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2024, Обиљежено 30 година од злочина у Tрнову
Муслиманске снаге су прије 30 година на данашњи дан у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, прекршиле примирје и мучки убиле 21 припадника Војске Републике Српске, међу којима су биле и медицинске сестре, а за овај мучки злочин нико није одговарао.
Тим поводом данас су прислужене свијеће у спомен-соби, те служени литургија и парастос у Цркви Светог Петра Сарајевског у Војковићима погинулим и умрлим припадницима Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.
Предсједник Борачке организације “Илиџански борац” Саша Шкобо рекао је да је то један од најтежих дана у ис[...]
