За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 1. 8. 2019, Живот Срба римокатолика у Дубровнику у књизи о Мати Грацићу
„Срби католици су ретко добијали признања од Србије, мада су због српства све жртвовали почев од високих функција у аустроуграској администрацији, властелинских и сталешких повластица, развијених и уносних трговачких послова, па и живота. Ризиковали су и хапшења и прогоне”, каже Предраг Савић Адвокат Предраг Савић и историчар Саша Недељковић написали… Епархија будимљанско-никшићка, 29. 7. 2019, Владика Јоаникије: Вучедолска битка је, као сјајна побједа, залијечила косовске ране
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Атиногена, у понедјељак 29. јула 2019, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној данашњем празнику на Вучјем долу, чиме је молитвено обиљежена 143. годишњица славне Вучедолске битке и прослављена храмовна слава. Владика Јоаникије: Вучедолска битка је, као сјајна побједа,…
Православље, 23.12.2013, Ненад Антонијевић: Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату
Нацистички геноцид над Србима После Априлског рата 1941, споразумом фашистичке Италије и нацистичке Немачке од 23. априла 1941, Косово и Метохија су подељени између италијанског, немачког и бугарског окупатора,. Највећи део Косова и Метохије остао је под италијанском окупацијом и анектиран је „Великој Албанији“ краљевским указом и указом краљевског намесника…
СРНА, 17. 7. 2019, Помен Дражи Михаиловићу у Београду и Билећи
У цркви Ружици на Калемегдану у Београду данас је служен помен команданту Југословенске војске у отаџбини ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, поводом 73 године од његове смрти. Помен, који је свом деди дао потпредсједник Покрета обнове Краљевине Србије Војислав Михаиловић служило је свештенство Српске православне цркве у присуству поштовалаца Равногорског покрета… РТРС, Срна, 11.7.2019, Коњиц: Сјећање на убијене дјечаке – браћу Петра и Павла Голубовића
У селу Борци код Коњица, епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, сутра ће освештати обновљену Цркву, чији је ктитор српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Црква је изграђена крајем 19. вијека, а обновљена у славу апостолима Петру и Павлу и у помен на њихове истоимене мученике, дјечаке Петра и Павла Голубовића,…
Епархија бихаћко-петровачка, СПЦ, 3.4.2019, Епископ Сергије: Крст Светог Вукосава Куленвакуфског
Његош је давно написао: „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“. Опомињући се ових мудрих ријечи, присјећамо се великог и незаборављеног Вукосава Куленвакуфског, у диптихе светих уписаног свештеномученика, онога који је данас и довијека наш молитвеник пред Пријестолом Божјим. Свети Вукосав Куленвакуфски је рођен у…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, Танјуг, 11.9. 2019, Одаловић: Предати и сахрањени посмртни остаци породице Шутаковић
Посмртни остаци чланова породице Шутаковић, убијених 1999. године на Косову и Метохији, предати су породици, а потом и сахрањени у Андријевици у Црној Гори, саопштио је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
После 20 година, посмртни остаци чланова породице Шутаковић, јуче су предати породици на граничном прелазу Кула, уз присуство представника београдске и приштинске делегације и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе, рекао је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
Одаловић истиче да је петочлана породица (отац, мајка и троје малоле[...]
Вести, 7. 11. 2022, Годишњица примирја у Првом светском рату (3): Стидели се јунака
Пуковник проф. др Милоје Пршић каже да су из Првог светског рата многи догађаји неправедно заборављени или им се не даје довољно пажње.
– Треба стално истицати оданост Србије према својим савезницима, али и чињеницу да се они према нама нису тако понашали. На захтев савезника како би се растеретио Западни фронт, српска војска, трупе Прве армије, 4. септембра 1914. године почињу Сремску офанзиву, а српска Ужичка војска и црногорска Санџачка војска продрле су у Босну преко Дрине. И док у Босни нижу успехе, али и сведоче о масовним злочинима над цивилним становништвом, трупе Прве армије и Тимочк[...]
Вечерње новости, 19. 11. 2018, Новости откривају: Заборављена гробница 6.500 Срба на Гардошу
САМО педесетак метара од споменика Симона Херцла, деде родоначелника ционистичког покрета Теодора Херцла, на Јеврејском гробљу на Гардошу, у Земуну, лежи заборављена масовна гробница. У њој почивају посмртни остаци 6.500 Срба, махом цивила са Козаре, и нешто мање партизана.
Поред гробнице само бели споменик, који је давних дана подигао СУБНОР "жртвама фашистичког терора 1941-1945". Нигде табле да је поред масовна гробница, да су у питању српски цивили, да их је било 6.500 и да су страдали у монструозном логору на Старом сајмишту, које већ годинама чека меморијал!
- На нашем гробљу налазе се [...]
РТРС, Срна, 2.7.2017, Штрбац: Цивлизацијски гледано, Хрвати немају шта да славе
Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је Срни да Хрватска, цивилизацијски гледано, нема шта да слави јер је у акцији "Олуја" 1995. године прогнано или напустило своје домове више од 220.000 Срба и то аутохтоних, а убијено око 2 .000.
Према подацима "Веритаса", било је 1.859 жртава, међу којима 65 одсто цивила, од којих двије трећине старијих од 60 година, а жена чак 29 одсто, што је изнад ратних просјека.
"И то је само у `Олуји`. То је завршна операција етничког чишћења и те драме. У цијелом рату деведесетих, Хрватску је напустило више од 400.000 Срба н[...]
![Вечерње новости, 6. 5. 2016, Перо Симић: Најтужнија страница геноцида [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22845-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 5. 2016, Перо Симић: Најтужнија страница геноцида [из Архиве]
Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије
ЈЕДНА од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 75 година.
Манипулације су најпре отпочеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба - Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срб[...]
