За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, 2.1.2020, Удружење заточеника и потомака: Отворено писмо у вези са бројем жртава логора Јасеновац (2006)
Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава УДРУЖЕЊЕ ЗАТОЧЕНИКА И ПОТОМАКА ЗАТОЧЕНИКА ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ Број: 10/2006-1 Б е о г р а…
Погледи, Српске новине, 27.12.2019, Како су комунисти, у сарадњи са Албанцима, 1942. убили преко 500 Срба у Метохији
Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи. Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала Мој деда по оцу, Благоје Јовић (1911-1990, Коретиште код Гњилана), био је…
Политика, 25.12.2019, СВОЈАТАЊЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ – Исправљена историјска неистина
Испод имена највећег српског научника у лисабонском Музеју уметности, архитектуре и технологије (МААТ), писало је да је Хрват, али је то измењено захваљујући нашем амбасадору и сад исправно стоји да је – Србин Један од највећих музеја у Лисабону МААТ – Музеј уметности, архитектуре и технологије налази се на ексклузивном…
Данас, 26.12.2019, Црна кутија крајишких Срба
У СКЗ-у представљена књига Чедомира Вишњића „Кордунашки процес“ Друго издање књиге „Кордунашки процес – Фрагмент у хисторији нестајања“ Чедомира Вишњића, представљено је данас у просторијама њеног издавача Српске књижевне задруге. Ове године навршило се 75 година од како је у монтираном судском процесу страдало петоро Срба са Кордуна, учесника Народноослободилачког…
Миливоје Иванишевић: Скроман прилог за одбрану истине коју поштује и Петер Хандке о српским страдањима
СКРОМАН ПРИЛОГ ЗА ОДБРАНУ ИСТИНЕ КОЈУ ПОШТУЈЕ И ПЕТЕР ХАНДКЕ О СРПСКИМ СТРАДАЊИМА Или покољи српских жена и деце у 2. светском рату у БиХ Уобичајено је да се страдали у рату и оружаним сукобима, односно људски губици, деле на војне и цивилне жртве. Та класификација никад није посебно евидентирала…
Prnjavor.info, 16.12.2016, Злочин над Србима у селу Кремна 16. децембра 1941.
Злочин над Србима у Кремни је злочин који је у сјећању народа нашег краја скоро изблиједио, злочин који памти још само неколицина. Први штури записи о овом злочину су се појавили тек 40 година послије покоља и о њему су знали само мјештани. Ово је наш допринос да се овакве…
Не заборављамо – Памтимо
НА ЛИЦУ МЕСТА Судију Илића свирепо убијали
Милена Марковић | 22. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића(4). Син Владо: Желим да убицу мога оца стигне заслужена казна
Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса... гледао је у мене и није проговорио ни речи. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око, па провртео. Није ни запомагао. После сам ударио у друго око... Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио,[...]
![РТ Балкан, 30. 11. 2023, Шта пише у Хитлеровој Директиви 25: Југославију раскомадати, даноноћни напади на Београд [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17694-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 30. 11. 2023, Шта пише у Хитлеровој Директиви 25: Југославију раскомадати, даноноћни напади на Београд [Фото]
Цео немачки окупациони систем заснивао се на три премисе: кажњавање Срба, награђивање Хрвата и награђивање југословенских суседа деловима њене територије, то је извирало и из овог Хитлеровог наређења, каже историчар Милан Кољанин за РТ Балкан
Република Србија купила је оригинал Директиве 25 Адолфа Хитлера, документа који је означио почетак немачког напада на Југославију и у којем се у основним цртама даје план војне операције. То је био Хитлеров одговор на демонстрације 27. марта 1941. и одбацивање Тројног пакта.
Документ, који има 13 оригинала, купљен је на међународној аукцији, Влада Србиј[...]
Глас Српске, Вечерње новости, СРНА, 6. 4. 2023, Годишњица њемачког напада на Краљевину Југославију 1941 - Служен парастос у Вазнесењској цркви
Нацистичка Њемачка је на данашњи дан 1941. године напала Краљевину Југославију и бомбардовала Београд.
Напад је услиједио без објаве рата Југославији, а нацистичке ваздушне снаге бомбардовале су Београд у више налета нанијевши огромна разарања и усмртивши скоро 4.000 људи.
Бомбардовање Београда почело је у 6.30 ујутро и тог, 6. априла 1941. године, напад је поновљен још три пута, да би 7. априла град био поново бомбардован, као и 11. и 12. априла пред долазак њемачке војске у град.
У бомбардовању је уништено скоро 50 одсто стамбеног фонда града, а међу уништеним објектима била је и Народна [...]
Искра, Nedeljnik.rs, 26. 9. 2020, Велика прича о операцији Халијард: Ово су били људи пуни љубави према америчким авијатичарима
Савезнички пилоти су већ почели да се навикавају на српски сеоски живот када су се припреме акције евакуације у савезничку базу у Италији приводиле крају. Генерал Дража Михаиловић, чије су јединице водиле логистику окупљања савезничких пилота и изградње писте за америчке авионе за транспорт, приредио им је свечани испраћај. У хладовини једног храста разговарао је са делегацијом савезничких пилота. Са једним Американцем остварио је посебну везу. У знак пријатељства поклонио му је прстен.
Био је то Роберт Боб Кол из Сиракјуза, држава Њујорк, који је Дражи одговорио на исти начин – поклонио му[...]
СРНА, 17. 7. 2019, Помен Дражи Михаиловићу у Београду и Билећи
У цркви Ружици на Калемегдану у Београду данас је служен помен команданту Југословенске војске у отаџбини ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, поводом 73 године од његове смрти.
Помен, који је свом деди дао потпредсједник Покрета обнове Краљевине Србије Војислав Михаиловић служило је свештенство Српске православне цркве у присуству поштовалаца Равногорског покрета који је основао генерал Михаиловић.
Академик Матија Бећковић сматра да ће "кад тад" морати да се сазна гдје је сахрањен Михаиловић.
"Каже ми један новинар да у Београду вероватно има једно 15 људи који знају где је тај гроб, али [...]
