За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Билећа.рс, 20. 4. 2019, Предраг Савић: Мато Грацић – Госпар који је бранио српство
Госпар је реч словенског порекла, која има више значења: господин, газда, поседник, власник, наследник гласовитих предака, човек који се може дичити својим делањем и угледном у друштву, dominuis, signore, џентлмен… Др Мато-Матија Грацић био је пoсвему прави дубровачки госпар. Госпар Мато је био доктор правник наука, адвокат, бродовласник, власник хотела… РТРС, 20. 4. 2019. Рогатица: Одата почаст српским цивилима ликвидираним 1942. [Мапа]
Парастосом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа, у Осову код Рогатице одата je почаст за српске цивиле, које су прије 77 година усташе убиле на најсвирепији начин. Више од 90 српских цивила, углавном дјеце, жена и стараца, само од којих 24 из породице Ристановић, затворено је у кућу и шталу, и…
Слободна Херцеговина, 17.4.2019, Саша Недељковић: Дубровник у НДХ
Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у…
Политика, 15. 4. 2008, Дрина, гробница Делићевих [из Архиве]
Ново Горажде – У мају се навршава 16 година од незапамћеног злочина у Црквинама код Горажда, када су муслимански војници и полицајци од куће одвели четири сина Горажданке Божане Делић, касније их зверски убили, а након тога и њену кћерку. Трећа је година како је ова тиха и горда старица…
СРНА, 11.4.2019, Отворено писмо Комарици о покушајима присвајања српске баштине
БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ, 11. АПРИЛА /СРНА/ – Његово преосвештенство епсикоп бихаћко-петровачки Сергије упутио је отворено писмо бискупу бањалучком Фрањи Комарици у којем га упозорава на покушаје прекрајања историје и присвајања српске православне културно-историјске и духовне баштине на подручју Бихаћко-петровачке епархије. У отвореном писму наводи се да је повод за ово обраћање…
Политика, 1. 4. 2019, Свет упозорен на повратак усташтва
Удружење логораша „Јасеновац” позива генералног секретара УН за људска права Мишел Башеле да се супротстави „нарастајућој, организованој, јавној и несметаној демонстрацији неонацизма”, посебно у Хрватској Од јуна 2013, када се на наслoвнoj стрaни чaсoписa „Вojнa пoвиjeст”, који Министaрствo oбрaзoвaњa Хрвaтскe прeпoручуje за чaсoве истoриje у oснoвнoj и срeдњoj шкoли, нaшao…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 7.7.2017, Саво Штрбац: Злочин на Миљевачком платоу
Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца
ХРВАТСКА војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после повлачења ЈНА из "авнојевске" Хрватске.
Епилог тог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца, од којих је већина масакрирана после заробљавања. И уместо да тела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују крајишким заробљеницима да их баце [...]
e-Veritas, 29.4.2022, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju, pod kodnim nazivom “Bljesak”, na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpska Krajina (RSK), u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN-a (UNCRO – Sektor “Zapad”).
Protiv zapadnoslavonskih Srba, sa oko 15.000 žitelja i sa oko 4.000 vojnika, krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga. Zaštitne snage UN-a, na vrijeme upozorene od strane hrvatskih generala, povukle su se na bezbjedna mjesta, prepuštajući svoje štićenike na milost i nemilost agresoru.
Narod zapadne Slavonije, sjećaju[...]
Политика, 8. 6. 2024, Дело Нети Мунк служи на част њеном јеврејском роду и српском народу
Забораву и данас одолева велико ратно дело Јеврејке Наталије Нети Мунк, добровољне ратне болничарке, која је за исказану људскост према рањенима и напоре за отаџбину Србију одликована Карађорђевом звездом с мачевима и другим ордењем.
„Следећи поруку свог славног сународника и историчара Јосифа Флавија ’Воли земљу у којој си се родио, она је твоја домовина’, Нети Мунк се с другим храбрим Јеврејима ставила на располагање домовини Србији у тешким ратним сукобима у прошлим вековима”, пише Владанка Лазић у тексту „Рањеник на леђима, звезда на прсима” косјерићког часописа „Наш траг” (број 11 из 2[...]
![Вечерње новости, 29.3.2020, Из јама коначно ископана истина: Филм Грахово грдно судилиште расветлио зло време братског сатирања [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p9275-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 29.3.2020, Из јама коначно ископана истина: Филм Грахово грдно судилиште расветлио зло време братског сатирања [Филм]
Потресни документарни филм "Грахово грдно судилиште" никшићког професора Веселина Матовића. Запис о братоубилаштву током Другог светског рата
ДОКУМЕНТАРНИ филм "Грахово грдно судилиште" професора Веселина Матовића, потресно сведочанство из времена братоубилаштва у никшићком крају, расветлио је трагичну истину, о којој се није смело говорити деценијама. Током Другог светског рата овде је, како каже аутор филма, више него било где другде, потекло од братске руке проливене крви.
Грахово је кроз своју бурну историју изнедрило велики број јунака, главара, народних вођа, честитих[...]
СРНА, 7. 7. 2023, Промовисана књига ’Доња Махала, 418 дана мог пакла‘
Некадашњи заточеник логора у Доњој Махали код Орашја Драго Божић је тортуре кроз које су прошли он и његови сапатници описао у књизи "Орашје - Доња Махала 418 дана мог пакла" која је вечерас представљена у Обудовцу.
Божић, који данас живи у Пећинцима у Србији, каже да су у књизи саткане многе приче о томе шта су преживјели он и његових 40 сапатника, од којих 17 није преживјело.
"Прошло је 30 година, али и данас осјећам посљедице боравка у логору. Највеће невидљиве посљедице јесу психолошке које сви носимо у себи. Опхођење мучитеља према нама, физичко и психичко иживљавање оставили су неи[...]
