За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, 29.11.2019, Владимир Умељић: Разлика у култури сећања у Срба и Јевреја
Осми учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је истраживач геноцида над Србима Владимир Умељић. Серијал припрема В. Димитријевић Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него…
Вечерње новости, 24.11.2019, Џини Висконти: Срамота је што Јасеновац изгледа као терен за голф…
Ако не говорите ништа, друга страна може да ради шта хоће – да поставља срамне табле величајући Степинца, и да игнорише геноцид који је починила, каже контеса Висконти Недопустиво је да логор НДХ у Јасеновцу, уместо да буде прописно и опомињуће обележен, изгледа као терен за голф, док хрватски представници…
Политика, 20.11.2019, Срби и Јевреји, дежурни колективни кривци
На скупу у Израелу грофица Џин Висконти означила је Алојзија Степинца као „надбискупа геноцида” Јерусалим – Односе између Срба и Јевреја и држава Израела и Србије увек треба разумети узимајући у обзир трансисторијску вертикалу која има упориште у систему вредности блиском и једном и другом народу – од најраније историје… Вечерње новости, 11.11.2019, У пет бунара у најстрашнијим мукама скончало више од 1.360 Срба: Славонци не заборављају злочин војника НДХ
Жртве ексхумиране и сахрањене тек по завршетку Другог светског рата, 1946. године ГОЛИ до појаса, усташе су целог дана бацале жене, децу и старце у бунаре, затрпавале их опекама, земљом и бетоном. У пет бунара у славонском селу Слобоштина у најстрашнијим мукама скончало је више од 1.360 Срба. Овај монструозни…
Погледи, FB, 12. 11. 2019, проф. др Дејан Микавица: Беспризорно историописање неодговорних појединаца у кругу око Музеја жртава геноцида у Београду
Овакво историописање подсећа нас на све оно што раде у последње време српски режисери, продуценти и сценаристи стварајући серије и филмове у којима се национална историја интерпретира на српску штету: подсетимо се само Немањића или Равне Горе или филмова попут Светог Георгија … Српски историчари, као и српски режисери налазе…
Слободна Херцеговина, ИН4С, 4. 11. 2019, За 20 година број Срба у Далмацији се смањио за 80 одсто
Број Срба у Далматинском залеђу за 20 година смањио се за 60.218, односно 82,1 одсто, показало је истраживање у склопу пројекта „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880—2011)“. То је утврђено на основу поређења пописа из 1991. и 2011. године у том делу Хрватске, у коме су до…
Не заборављамо – Памтимо
Јелку чудо спасило од покоља Ханџар дивизије
Јелка Васковић /удато Вуковић/ преживјела је покољ који су над члановима њене породице и осталим мјештанима починили припадници злогласне "Ханџар дивизије". Чудом је остала жива у маси лешева и пет дана и ноћи правила се да је и сама мртва
БИЈЕЉИНА, 23. АПРИЛА /СРНА/ - Јелка Вуковић /дјевојачки Васковић/ чудом је преживјела маскр који су припадници злогласне "Ханџар дивизије" починили 17. марта 1944. у селу Забрђе и засеоцима Бојанић, Васковић и Јелић.
Кобног 17. марта 1944. године у Забрђу је 13. СС "Ханџар дивизија" и засеоцима Бојанић, Васковић и Јелић убила 214 људи.
[...]
СРБски ФБРепортер, 21.2.2018, Зашто се ћути о покољу Срба у Бугојну 1992: Живе их спаљивали и секли секирама
Када су 27. маја 1992. године, бежећи од напада хрватске бојне Франкопан и осталих јединица ХВО, Срби из Чипуљића и Бугојна напустили своје домове и преко Мандалца, Гарачких подова и Стожера, избегли у Купрес, Миле (Васе) Лукић (49) остао је у својој кући у Чипуљићу.
Десетак дана касније хрватски војници су га одвели из куће и након мучења привезали за трактор и вукли улицама кроз Чипуљић и Бугојно. Када им се учинило да су над везаним и изломљеним човеком показали довољно јунаштва и „домољубља“, полили су га бензином и запалили.
Сличну судбину доживео је и Илија (Косте) Праљак. И њега [...]
Глас Српске, Танјуг, 17.11.2020, Млади историчари из Беча: Српске кости расуте широм Аустрије
БЕЧ - Српски клубови и удружења у Аустрији, због мјера уведених са циљем спречавања ширења коронавируса, нису у могућности да одрже планиране активности, које неки селе у дигитални свет, па је тако СПКД Просвјета у Аустрији организовала предавање о “Српским ратним заробљеницима у Аустроугарској” преко апликације “Зум”.
Предавање младих историчара из Беча Златана Стојадиновића и Марка Сарића које је било и најављено на друштвеним мрежама, изазвало је велику пажњу.
Они су у излагању поводом Дана примирја и недеље у којој се обиљежава крај Великог рата изнијели до сада мање познате детаље о[...]
ИН4С, 14. 10. 2023, Срби католици на власти у Дубровнику у 19. веку
Поводом протеста Хрватске због излагања истакнутих личности дубровачке прошлости на билбордима са потписом портала ИН4С у Црној Гори, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије, Саша Недељковић, написао је текст образложења везан за овај догађај.
Прочитајте у наставку…
У Дубровнику Срби католици настојали су наставити деловати заједно са Хрватима упркос расцепу у Далмацији. Књижевни часопис „Словинац” био је покушај са једне стране повратка културног значаја Дубровника а са друге одржања словинског покрета. Медо Пуцић полемисао је са Мијом Павлиновићем који је [...]
Епархија далматинска, 13.10.2023, Гробови из православног гробља у Далмацији
Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу у Пољицима.
Према његовом тумачењу, у тој општини нема више од трећине житеља српске националности, што је предуслов да би се законски остварило њихово право на употребу сопственог писма, то јест ћирилице у овом случају. Искрен да будем, нисам схватио,[...]
