За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 24.6.2018, Јадовно: држан комеморативни скуп за жртве усташких злочина
Госпић – данас је одржан комеморативни скуп жртвама усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, а том приликом представљена је нова спомен-плоча са хронологијом догађаја у том логорском систему. У тим логорима су априла до августа 1941. убијани и у јаме или у море побацане хиљаде Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који…
Вечерње новости, 22.6.2018, Александар плански брисан из памћења народа
Књига Александар Први витешки краљ Душана Бапца. Некада најславнији српски владар, данас је најоклеветанији Србин ПОСТОЈИ ли личност коју је српски народ за живота више волео и након његовог трагичног краја за њим више жалио од краља Александра Првог Карађорђевића? Од некадашњег најславнијег српског монарха уз цара Душана и међународно…
РТС, Танјуг, 22.6.2018, Обележено 20 година од прве масовне отмице Срба на КиМ
Удружење киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас 20 година од киднаповања девет рудара угљеног копа „Белаћевац“ – прве масовне отимице Срба на КиМ, чија судбина до данас није расветљена. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је рекао да је 22. јун само… Боривој Швоња: Моја тетка, Љубица Швоња
БОРИВОЈ (ЂОРЂЕ) ШВОЊА Thu, Jun 21, 2018 at 6:36 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: БОРИВОЈ (ЂОРЂЕ) ШВОЊА Предмет: пријава жртава II светског рата Пријављујем као жртву моју тетку Швоња Љубицу, рођену 21.03.1920.године у месту Граб, општина Грачац, Р.Хрватска, од оца Душана и мајке Милице, рођене Мирчета. Швоња Љубица је погинула током…
РТС, Танјуг, ДИЦ Веритас, 20.6.2018, Веритас: За злочин на Миљевачком платоу још нема одговорних [Видео]
Хрватска војска је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над 7 села. Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требао започети у Шибенику, да…
Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]
Припадници Војске Србије 5. маја 2018. први пут су посетили Равну Гору, организовали парастос за Дражу и положили венац испред његовог споменика. ‘’Српске новине’’ ексклузивно објављују шта се тачно дешавало тога дана Била је субота, 5. маја 2018. године. На тераси Спомен дома на Равној Гори седимо прота Драго Јовановић,…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 10. 9. 2023, На данашњи дан рођен патријарх српски Варнава (Росић)
На данашњи дан, 10. септембра 1880. године рођен је Патријарх српски Варнава. Патријарх српски Варнава рођен је у Пљевљима. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица.
Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). За вријеме турске управе у Старој Србији, стекао је нарочите заслуге на буђењу и јачању српске националне свијести. По завршетку Балканских ратова и ослобођењу Јужне Србије, преузео је пуну управу над Велешко-дебарском епархијом. У Првом свјетском рату је морао да напусти Ј[...]
![Политика, 21. 6. 2017, Крвави пут српских интернираца у Норвешку [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p5627-350x200-no.jpg)
Политика, 21. 6. 2017, Крвави пут српских интернираца у Норвешку [Мапа]
Крајем јуна ове године навршава се 75 година од искрцавања првог транспорта наших заточеника из концентрационих логора у луке Норвешке. Немцима је у окупираној Норвешкој била потребна радна снага за изградњу путева и пруга у северној Норвешкој, за транспорт трупа и опреме.
Немачка Врховна команда је донела одлуку да се из свих концентрационих логора издвоје снажни, млађи мушкарци, способни за рад и пошаљу у Норвешку. Из логора Сајмиште, Бањица, Црвени крст, Јасеновац, Шабац, издвојено је 4.268 затвореника и послато у Норвешку. У Норвешкој је страдало око њих 3.000. Логори су били познати ка[...]
СРНА, 9.8.2021, Ужасно страдање Млађеновића - доказ о затирању Срба
Страдање Љубомира Млађеновића, Србина из Јежестице, јасно осликава понављање историје и континуирано затирање трагова српског постојања, како 1942. тако и 1992. године, и свједочи о стравичним злочинима муслимана над српским народом у средњем Подрињу.
БРАТУНАЦ, 9. АВГУСТА /СРНА/ - Братуначко село Јежестица у мјесној заједници Кравица два пута је разорено - у Другом свјетском рату и 1992. године током упада муслиманских снага из Сребренице.
ПОЛУВЈЕКОВНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ
Муслиманске снаге побиле су све што су стигле, опљачкале стоку и покретну имовину, а непокретну попалиле.
[...]
Политика, 9. 7. 2024, Саво Штрбац: Неопходна историјска дистанца за научни скуп
„Одељење историјских наука САНУ је на свом 3. редовном скупу, одржаном 27.03.2024. године, разматрало иницијативу Документационо информативног центра ’Веритас‘. Одељење је констатовало, на основу мишљења четворо својих најистакнутијих познавалаца савремене историје, да је у питању важна тема, али да је за њено стручно разматрање неопходна извесна историјска дистанца. С обзиром на селективност документације о тој проблематици која је доступна истраживачима, закључено је да у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе овакввог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову ор[...]
Kosovo Online, 9. 4. 2023, Ко је био владика Серафим, који је сахрањен на албанском гробљу у Тирани
На градском гробљу Туфина у Тирани почивају посмртни остаци епископа рашко-призренског Серафима Јовановића, који је на челу те епископије био од 28. новембра 1928. године. На вечни починак 1945. године, уз пратњу војног оркестра, испратили су га поглавар Албанске православне цркве, свештенство, владика аполониски Иринеј, представници Епархије рашко-призренске, делегати албанске владе, југословенске војне мисије, представници Румунокатоличке цркве, Исламске заједнице, и верни народ.
Према извештају са сахране достављеном Синоду СПЦ, који је објављен у Гласнику, службеном листу Српске православ[...]
