За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
VrlickaKrajina.org.rs, 26.10.2019, Представљена књига Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945.
Сведочење из другог угла Ових дана на сајту Удружења „Врличка крајина“ у PDF формату прекуцан је – и постављен у рубрику култура – текст двотомне књиге врличанина Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945. Подухват врличког удружења (првенствено Милана Арнаута) се поклопио са одржавањем овогодишњег…
Представништво РС у Београду, 24.10.2019, Четврти дан Сајма – Сребреница – стварност и манипулације
Четвртог дана Сајма представљање Републике Српске карактерише разноврсност промовисаних издања – од научне литературе и зборника радова, монографских издања, до књига поезије и награђених романа. У 14 сати у сали „Васко Попа“ у издању Организације старјешина Војске Републике Српске књигу која је објавњена на српском и енглеском језику Сребреница –…
Башта Балана, 20. 10. 2024, Где се налазио Тито док је трајало ослобођење Београда
Све време док је трајало ослобођење Београда, уместо да командује на првим линијама фронта, Јосип Броз Тито провео је далеко од ратних опасности. На данашњи дан 1944. године десило се ослобођење Београда, односно остварено је оно што је пар недеља раније Радио Москва најавила овако: „Совјетска страна примила је услов…
Нови Стандард, 16. 10. 2019, Владимир Коларић: Ко су заиста били „отписани“? [Филм]
Документарни филм „Заиста отписани“ Милослава Самарџића открива ко су били прави београдски илегалци током Другог светског рата Пре појаве телевизије и рокенрола популарна култура као облик јавне и масовне културе модерних друштава на англоамеричком културно-цивилизацијском простору још није у потпуности однела планетарну победу у борби за људске душе над…
Епархија будимљанско-никшићка, 6. 10. 2019, Књиге о злочинима у Велици и Пиви др Васиља Јововића представљене у Никшићу
У организацији Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“, у Никшићу су, у петак 4. октобра 2019, представљене књиге „Злочин у Велици 28. јула 1944. године“ и „Геноцид у Пиви 1943. године“ аутора др Васиља Јововића. Издавачи су: Музеј жртава геноцида Београд, Институт за српску културу – Никшић, Одбор за Јасеновац Српске…
Вечерње новости, 6.10.2019, Свете слике преточио у свете зидине: Млади архитекта (27) урадио Спомен-музеј у Старом Броду
Са само 27 година урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век МЛАДИ архитекта из Зворника Новица Мотика са 27 година, урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. А круна његовог плодног рада је Спомен-музеј у Старом…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 7. 1. 2025, Неколико месеци пред смрт Тесла је позивао Хрвате "на братску слогу" – али узалуд
Узалуд беше Теслин апел: "Само сложни извршавамо дужност према мучеништву нашег народа, према Америци, према Човечанству. Ко другачије ради није на добром путу…"
Тесла је преминуо у 87. години, у сну, у апартману на 33. спрату хотела "Њујоркер", на православни Божић 1943, а прота Душан Шуклетовић је служио опело.
Безуспешно је Сава Косановић (син Теслине најмлађе сестре Марице), покушавао да приволи свог ујака Теслу да се окрене од краља ка Титу. У својим мемоарима о томе сведочи и дипломата Константин Фотић (1891-1959), који наводи да је сваки покушај да се од Тесле извуче било каква из[...]
РТВ, Танјуг, 28. 4. 2023, Почела конференција "Јасеновац - Аушвиц Балкана" у Скупштини Србије
БЕОГРАД - Научна конференција "Јасеновац - Аушвиц Балкана - Преживела деца логораши сведоче" отворена је данас у Скупштини Србије, и одржава се до 30. априла у знак сећања на преживелу децу логораше из Јасеновца.
Првог дана конференције професор Илија Кајтаз је прочитао предлог њену Резолуцију о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском у дечијим логорима смрти (1941-1945).
Кајтаз је најавио да ће Резолуција бити достављена на Дан победе 9. маја Уједињеним нацијама.
У резолуцији се подсећа да је у окупираној Европи током Другог светског рата само[...]
РТС, 17.6.2021, У Прањанима откривен споменик британској специјалној јединици
У оквиру Меморијалног комплекса Мисије Халијард у Прањанима, откривен је споменик посвећен британској специјалној јединици у Другом светском рату. Откривању споменика присуствовали су министри одбране Уједињеног Краљевства и Србије, Бен Волас и Небојша Стефановић као и представници Фондације Халијард и британске амбасаде у Србији.
На обновљен аеродром на Галовића Пољу, одакле су током рата евакуисани савезнички пилоти, први пут су са два хеликоптера слетели министри одбране Уједињеног Краљества и Србије.
Споменик који је постављен у меморијалном центру посвећен је 77. годишњици[...]
НСПМ, Глас Српске, РТС, СРНА, 18-19. 8. 2024, Свечано обиљежавање 110 година од Церске битке и Церски марш - На данашњи дан
На „Церском маршу“, ходочашћу од Шапца до споменика церским јунацима у Текеришу, ове године учествује 1.400 људи из Србије, Републике Српске и дијаспоре.
Учесници марша на пут од 35 километара кренули су јутрос у 7.00 часова из Шапца, а на плато код спомен-костурнице церским ратницима, гдје се данас обиљежава 110 година од Церске битке, требало би да стигну до 16.00 часова.
Код спомен-костурнице за учеснике марша биће организован свечани дочек, након чега ће уследити парастос церским јунацима, час историје и богат културно-умјетнички програм.
Поводом 110 година од Церске битке у 14.00 часов[...]
РТ Балкан, 1. 3. 2023, Борис Над: Како је почео грађански рат у Босни: Крвава српска свадба
Одржавање референдума било је предуслов за међународно признање, а пут до независне Босне водио је преко миноризације и прегласавања Срба, једног од три равноправна и конститутивна народа унутар БиХ
Првог марта 1992, у Сарајеву, испред Старе српске цркве, пуцано је на српске сватове. Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Мировић, а потом је спаљена српска застава.
Напад се догодио последњег дана контроверзног референдума о независности Босне и Херцеговине од Југославије. Заправо, био је то почетак грађанског рата у овој бившој југословенској реп[...]
