За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, Танјуг, 11.9. 2019, Одаловић: Предати и сахрањени посмртни остаци породице Шутаковић
Посмртни остаци чланова породице Шутаковић, убијених 1999. године на Косову и Метохији, предати су породици, а потом и сахрањени у Андријевици у Црној Гори, саопштио је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић. После 20 година, посмртни остаци чланова породице Шутаковић, јуче су предати породици на граничном прелазу…
СПЦ, Политика, 5.12.2007, Непознати православни Дубровник
Срби за мање од једног века подигли три цркве у Дубровнику. – Како су дочекивани Његош и Вук Караџић „Имате благослов, идите у Дубровник и пишите историју цркве“, поручио је др Ирени Арсић Eпископ захумско-херцеговачки Григорије. И наредних пет година књижевна историчарка из Београда трагала је у дубровачким архивама за…
MedijaCentar016, JugPress, 6.9.2019, Сава Димитријевић: Пола века прећуткивања о савезничком бомбардовању Лесковца 6. септембра 1944. године
ЛЕСКОВАЦ – Две су велике несреће које Лесковчани деценијама носе у срцу као незалечене и неизлечиве ране. Прва је – када су савезнички авиони, 6 септембра 1944. године, на захтев партизана бомбардовали Лесковац. Град је порушен. Сматра се да је тада погинуло најмање хиљаду грађана, али тачан број погинулих никада…
РТРС, 9.9.2019, Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942. године
У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сећања на жртве Старог Брода и Милошевића…
Вечерње новости, 4.9.2019, И Ватикан критиковао покољ Срба
Разговор изасланика Свете столице и представника НДХ демантује Колиндине наводе о хрватском антифашизму. Тисеран: Таква зверства не могу чинити цивилизовани људи НЕ стишавају се одјеци које је оставила изјаве хрватске председница Колинде Грабар Китаровић да је хрватски народ највише допринео антифашистичкој борби у Европи. Тиме се бави и готово сва…
Политика, 21. 6. 2009, Заборављена голгота житеља села Смолућа [из Архиве]
Бијељина – Ако је веровати називу филма „Лепа села, лепо горе”, онда је Смолућа била веома лепо село. Пре рата највећа месна заједница у општини Лукавац, у Федерацији БиХ, данас као да не постоји. Само рушевине и згаришта који подсећају да је некад овде било живота. После 1992. године када…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 23. 3. 2024, Француски бранилац српских манастира: Не пуштајте Косово низ воду, долази нови свет једнаких
Верујем и надам се да ће надмоћ САД и Немачке нестати, и на њеном месту ће настати нови, мултиполарни свет - свет једнаких, каже за РТ Балкан пуковник у пензији Жак Огар
Жак Огар, пензионисани пуковник и предводник француских специјалних снага на Косову и Метохији 1999. године поручио је Србима да не пуштају своју јужну покрајину низ воду.
У разговору са РТ Балкан на на међународној конференцији "Од агресије до новог праведног поретка", која се у Дому војске одржава поводом 25. годишњице НАТО агресије, Огар истиче да четврт века касније "видимо последице агресорског рата против Југослави[...]
СРНА, 5. 1. 2022, Помен Србима убијеним у Кравици на Божић 1993. године
У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 162 српска цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и оближњих братуначких села на Божић, 7. јануара, 1993. године.
Претходно је изведен комеморативни програм и подсјећање на српска страдања у средњем Подрињу.
На овај начин је обиљежено 29 година од злочина над српским становништвом Кравице и околних села за који још нико није одговарао иако је ријеч о монструозним убиствима и злочинима.
Код централног споменика у Кра[...]
Вечерње новости, 20. 1. 2024, Први српски лекар који је погинуо у Великом рату
САНИТЕТСКИ официр Јосиф Ј. Анђелковић (1884-1914) из Трстеника, био је први срспки лекар, који је погинуо у Великом рату.
Пре 110 година престало је да куца срце јунака, кога је историја неправедно заборавила. Сведочанство о његовом херојству са фотографијама сачувано је у Библиотеци „Јефимија“. Према подацима истраживача из ове институције, Анђелковић је био најстарији међу синовима у свештеничкој породици Јевтимија и Стеване.
Име Јосифа Ј. Анђелковића први пут се спомиње као име ђака четвртог разреда, који је гимназију учио у Крушевцу. Како ће се испоставити и кратак живот, као и детињство[...]
Б92, 1.10.2016, Масовне гробнице широм Србије, злочинци некажњени
Београд и већи градови у Србији су препуни необележених масовних гробница, грађана стрељаних без суда после 1944. године.
Државна Комисија за тајне гробнице је на крају свог рада документовала податке за више од 59 хиљада убијених.
„Немојте му више доносити храну и веш, није потребно“. То је била злокобна реченица које су се највише плашили сродници људи које су припадници Озне хапсили од јесени 1944. и доласка комуниста на власт.
Добривоје Томић је имао десет година када је без било каквог суда убијен његов отац Душан, предратни индустријалац из Бољевца. Једног фебруарског дана 1945.[...]
ИН4С, 28. 6. 2023, Видовдан на Цетињу 1914: Прослава крсне славе „Српског сокола“ и помен српским херојима палим од Косовског боја
Српски Соко на Цетињу прославиће први пут своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима у Косовском боју и борцима који су пали за освету Косова.
Српски Соко на Цетињу прославиће први пут своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима[...]
