За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Епархија бихаћко-петровачка, 15. 8. 2012, Прослављен Свети Дамјан Граховски [из Архиве]
Литургијским сабрањем благовјерног народа парохије граховске 4. августа 2012. године, у Босанском Грахову је прослављена успомена на свештеномученика Дамјана Граховског. Свету Литургију, са почетком у 10 часова, служио је мјесни парох, протонамјесник Александар Рељић уз присуство вјерника парохије граховске. Овом приликом отац Александар је између осталог рекао: – Драга браћо…
НСПМ, Танјуг, 15.8.2019, Момчило Павловић: Ако су Високи Дечани албанска православна светиња, зашто га чувају италијански карабињери и зашто је ограђен бодљикавом жицом?
Ако је манастир Високи Дечани албанска православна светиња, зашто га чувају италијански карабињери, зашто је ограђен бодљикавом жицом, пита историчар Момчило Павловић. Тврдње да је манастир Високи Дечани храм православних Албанаца, покушај присвајања православне цркве у Новом Брду, поруке потпредседника приштинске владе Енвера Хоџаја да су сви верски објекти на…
Вечерње новости, 11.8.2019, Тајни немачки досије: И нацисти се згражавали над усташким зверствима
Тајни немачки досије, који је доспео у Архив Војводине, управо у целости преведен, сведочи о стравичним злочинима у време НДХ, који су у шоку и неверици остављали и окупаторе Другог светског рата ОКРУТНОСТ са којом су под вођством усташа вршена убиства у НДХ превазилази све оно што је досад забележено…
Вечерње новости, 6. 8. 2019, Априлски рат: УСПОМЕНА НА БОЖИДАРА ЖУГИЋА – Официра памте и Словаци
Поручник Краљевине Југославије осам деценија касније побратимио Гложан у Војводини и Новаковиће у Црној Гори ПОВЕЉОМ о братимљену црногорског села Новаковићи и војвођанског места Гложан, минулог викенда у Општини Жабљак, учвршћена је успомена на Божидара Жугића, храброг официра Војске Краљевине Југославије који је херојски погинуо 1941. бранећи мештане Гложана пред… Политика, 1. 8. 2019, Живот Срба римокатолика у Дубровнику у књизи о Мати Грацићу
„Срби католици су ретко добијали признања од Србије, мада су због српства све жртвовали почев од високих функција у аустроуграској администрацији, властелинских и сталешких повластица, развијених и уносних трговачких послова, па и живота. Ризиковали су и хапшења и прогоне”, каже Предраг Савић Адвокат Предраг Савић и историчар Саша Недељковић написали… Епархија будимљанско-никшићка, 29. 7. 2019, Владика Јоаникије: Вучедолска битка је, као сјајна побједа, залијечила косовске ране
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Атиногена, у понедјељак 29. јула 2019, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној данашњем празнику на Вучјем долу, чиме је молитвено обиљежена 143. годишњица славне Вучедолске битке и прослављена храмовна слава. Владика Јоаникије: Вучедолска битка је, као сјајна побједа,…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 16. 2. 2024, Годишњица злочина у Ливадицама: Маказе у торти осумњиченог, бекство из Бондстила и 12 невиних Срба
Албанац Фљорим Ејупи, чији је ДНК нађен на опушку на месту злочина, осуђен је на 40 година затвора, а затим правоснажно ослобођен кривице. Породицама побијених остали само бол и патња
О бомбашком нападу на аутобус "Ниш-експреса", у Ливадицама код Подујева пре равно 23 године, када је убијено 12, а рањено 43 Срба, као уосталом и о убиству жетелаца у Старом Грацку, убиству деце у Гораждевцу и многим другим злочинима над Србима на Косову и Метохији, све се зна, једино – правде нема. А неће је ни бити.
То је, када је у питању и овај злочин кao и многи други над Србима на Косову, једина константа[...]
Политика, 5. 4. 2922, Алексинац не заборавља НАТО злочин из 1999.
На миран градић прва ракета испаљена је тог пролећа 1999. године после само 48 сати од почетка агресије НАТО-а на нашу земљу – 26. марта увече, око 20.15 часова. Пројектил испаљен из авиона који је пре тога дуго надлетао Алексинац, погодио је југозападни део варошице и уништио до темеља и у пепео претворио све што се налазило у индустријској зони између ауто-пута Ниш–Београд и Јужне Мораве и градског центра – Пољопривредни комбинат, главну аутобуску станицу, погоне конфекције, две ауто-школе, надалеко познати мотел „Морава”... Срећом, жртава није било.
Нико није могао да претпостави да је т[...]
Светлана Мандић: Пивска крвава бајка: Дола, мјесто гдје је за сат убијено 520 људи и дјеце
Не може сваки историјски догађај ући у уџбеник. Превише их је да би то једна књига, па ма колико велика била, и једна дјечија глава, па ма колико паметна била, могла да прими. Зато само „одабрани“ догађаји, заслужено или не, нађу мјесто у историјском уџенику или читанци.
Један догађај никако да се „избори“ за то мјесто. Није било довољно ни то да је за сат убијено 520 људи, за минут стријељано 106 дјеце.
„Крвава пивска бајка“ у Долима остала је „сачувана“ само за Пивљане. Остали, ако имају среће или неког пријатеља из Пиве можда и сазнају за њу.
Народ није крив што је постао[...]
Политика, 18.10.2014, Деценију и по без трага о породици Шутаковић
Имена пет чланова породице Шутаковић из Ђаковице заведена су на списку киднапованих и несталих на Косову и Метохији под бројевима од 361 до 365. О њима је званично, приликом обраћања Савету безбедности, 6. децембра 2012, говорио и премијер Александар Вучић.
„Породица Шутаковић киднапована је 13. јуна 1999. године на путу од њиховог стана до цркве у Ђаковици, где су кренули да се склоне од албанских терориста. Сви се још воде као нестали”, рекао је тада Вучић.
Штуре информације о нестанку Шутаковића заведене су у списима надлежних институција, али једина опипљива успомена на ову петочлану[...]
Слободна Херцеговина, Јадовно, 23. 12. 2015, Покољ српске дјеце и жена у селима код Стоца у децембру 1943. године
Село Битуња Горња, налази се 6 км источно од Стоца. Село је тешко пострадало 22. децембра 1943, од хрватских и муслиманских усташа у њемачким униформама.
Злочинци су 22. децембра 1943. упали у Битуњу и прикупили сво српско становништво, које су затекли у селу.
Њих 17, искључиво дјеце и жена затворили су у једну од српских кућа и запуцали у њих. Потом су кућу запалили.
Од метака и ватре страдало је њих 16, а преживјела је петогодишња дјевојчица Нада Перишић.
Истог дана једна жена од Перишића је извршила самоубиство дављењем у чатрњи да не би пала злочинцима у руке.
Из овог села, [...]
