За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 2.6.2018, Први светски рат: Споменици победе и опомене
Знатан број српских војних меморијала и места страдања на тлу Грчке и Македоније, који су настајали до 1941. године, оштећен је или је срушен у Другом светском рату, а делимично и после њега. У Грчкој се налази 17, a у Македонији укупно 34 српска војна меморијала, од чега је убедљиво…
Политика, 1.6.2018, Српкиња се не одриче Отаџбине за чанак сочива.
„Добре, добре, ће видиме”, узвратио је бугарски пуковник бунтовној књижевници Даници Марковић, о јесени 1917. у поробљеном Прокупљу Чачак – Отаџбина је ступала из рата у рат, а Даница Марковић о јесени 1913. оставила Београд и осванула у Прокупљу. Са шесторо деце и изабраником животним, Момчилом Татићем, који ту бејаше…
Политика, 1.6.2018, Биста Дијане Будисављевић на дар
Нови Сад – Лекар, вајар, поета, писац романа, биографија, афоризама, др Владимир Јокановић из Новог Сада, који је градовима у Србији досад поклонио стотинак својих уметничких дела – биста знаменитих личности које красе јавне просторе, човек за кога кажу да у себи носи силне дарове и да је његов уметнички…
СРНА, 1.6.2018, Жепа: Годишњица мучког напада на српске војнике у хуманитарном конвоју
Муслимани су на наш конвој обарали тек порушена стабла масе по пет-шест метара кубних, те отискивали огромно камење са литица и пресјекли колону мучким нападом. Почели смо да се бранимо, али нисмо могли да се повучемо нити наставимо пут, сјећа се Горан Ђурић. ХАН ПИЈЕСАК, 1. ЈУНА /СРНА/ – На…
Политика, Бета, 30.5.2018, У Варварину обележена годишњица погибије цивила од НАТО бомби
ВАРВАРИН – Годишњица погибије десеторо цивила у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави у Варварину обележена је данас на том месту поменом жртвама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје. Обраћајући се породицама жртава, суграђанима, представницима бројних институција, председник Општине Варварин Војкан Павић подсетио је да је Варварин тада…
Политика, 29.5.2018, У масовној гробници код Ђаковице тела најмање пет Срба
У ђаковичком крају, делу зоне Дукађини, која је припадала Рамушу Харадинају, било је пуно тешких злочина од којих су многи нерасветљени, а највећи број десио се после доласка међународне мисије, каже Вељко Одаловић Међународни форензички стручњаци као и антрополози раде на идентификацији посмртних остатака који су у протекле три недеље…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 26. 6. 2023, Пробој "Коридора живота": Међународна заједница жртвовала бебе, Срби се изборили за живот
На данашњи дан 1992. године извршен је пробој "Коридора живота" у Посавини у Републици Српској, док су борбена дејства трајала све до 7. октобра исте године
Међународно ратно и хумантарно право, обичаји рата као ни Женевске конвенције за Србе у Посавини нису важили када су у мају 1992. године хрватско-муслиманске снаге у потпуности одсекле српске крајине од матице Србије и као таоце држале више стотина хиљада Срба, говоре за РТ Балкан учесници пробоја коридора кроз Посавину.
"Бањалучка регија, Западна Славонија, Кордун, Банија, Книнска Крајина, све је дошло у позицију 'заглављеног лифта'. Св[...]
СПОНА, 19. 4. 2022, Jован Цветковић Долгач (1860–1915): заборављени крушевски и пелагонијски војвода Српске револуционарне (четничке) организације
мору заборављених и из колективне и научне свести избрисаних историјских личности, тама се посебно задржала на српском „сељачком војводи“ Јовану Цветковићу „Долгачу“ из села Кошина.
Село се налази се на јужним обронцима планине Бабуне, у југозападној Маћедонији, на ободу прилепског поља одакле се пут рачва ка митском Поречу – малој Шумадији, Азоту, Прилепу и Крушеву.
Остао је упамћен као простонародни и преки српски војвода који се држао својих начела и хајдучко-епског схватања правде, осветник српске раје која је трпела тероре, злочине и неправду читавих пет векова, али и која је знала да [...]
![e-Veritas, Агенције, 27. 04. 2024, У Градишци обиљежено 29 година од егзодуса Срба из западне Славоније [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20049-350x200-no.jpg)
e-Veritas, Агенције, 27. 04. 2024, У Градишци обиљежено 29 година од егзодуса Срба из западне Славоније [Фото]
Код спомен-обиљежја у Градишци данас су положени вијенци и цвијеће за српске цивиле и војнике из западне Славоније погинуле у хрватској операцији етничког чишћења Срба – "Бљесак", 1. маја 1995. године.
Претходно је служен помен за 283 убијена Србина у овој злочиначкој акцији.
Из западне Славоније прије 29 година у хрватској акцији "Бљесак" за само 36 часова протјерано је преосталих 15.000, а убијено 283 Срба, од којих 107 цивила међу којима и 12 дјеце.
Хрватске оружане снаге су под кодним називом "Бљесак" 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија, у сас[...]
Глас Српске, 07. 8. 2024, Обиљежено 29 година од злочина: Петровачка цеста вјечита опомена за српски народ
Са Петровачке цесте у мјесту Јањила, у општини Босански Петровац, гдје је данас служен парастос и положени вијенци за српске цивиле убијене на данашњи дан 1995. године у нападу хрватске авијације, поручено је да овај злочин не смије бити заборављен.
Парастос је служило свештенство Бихаћко-петровачке епархије.
Вијенци су положени поред спомен-крста невино страдалих жртава.
Обиљежавању су присустовали министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Српске Жељко Будимир, директор Документационо-информационог центра “Веритас[...]
Блиц, 31.8.2017, Обележена 76. годишњица од ослобођења Лознице
Представници градског руководства Лознице, Удружења ратних добровољаца од 1912. до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца, Градског одбора СРС и функционери СРС Вјерица Радета, Зоран Красић и Срето Перић, присуствовали су церемонији обележавања 31. августа, дана када су пре 76 година српски устаници под командом потпуковника Веселина Мисите ослободили Лозницу од немачког окупатора.
После опела на градском гробљу, венци су положени крај спомен-плуче на месту Миситине погибије у центру града и испред његове бисте у Улици Миодрага Борисављевића.
- Да је данас патриотских власти, овај [...]
