За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 23.5.2018, Конференција о Јасеновцу – представљени радови о расним законима и Алојзију Степинцу
Другог, завршног дана Седме међународне конференције о утврђивању истине о Јасеновцу, представљени су радови који додатно освјетљавају посљедице расних закона такозване Независне Државе Хрватске и улогу Алојзија Степинца. „Јасеновац је по броју жртава треће стратиште у Европи, а по начину ликвидације људи, логорима за дјецу и радним логорима који су…
РТРС, Срна, 22.5.2018, Злочин у Јасеновцу на међународном нивоу окарактерисати као геноцид
У Бањалуци је почела Седма међународна конфенција о утврђивању истине о Јасеновцу. Обим страдања Срба, Јевреја, Рома и осталих анти-фашиста биће додатно документован у 30 радова аутора из Српске, Србије, Велике Британије, Израела, Русије и осталих држава. Првог дана дводневне конференције изнесени су запањујући подаци, мало познати и добро упућеним…
РТРС, Срна, 19.5.2018, На Палама промовисан пројекат „Душу нису убили“
На Филозофском факултету на Палама вечерас је промовисан пројекат „Душу нису убили“, аутора Мире Лолић Мочевић, те историографске монографија „Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку“ аутора Драге Мастиловића. Пројекат „Душу нису убили“ састоји од истоименог документарног филма и књиге свједочења. У оквиру овог пројекта по први пут на једном…
Politika, 19. 5.2018, Savo Štrbac: Bili su samo deca
U trećoj dekadi aprila i prvoj polovini maja naš region, i ove kao i predhodnih godina, obeležavaju (i potresaju) komemoracije žrtvama Drugog svetskog rata, među kojima su najintrigantnije dve pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora: žrtvama ustaškog terora Koncentracionog logora Jasenovac i ubijenim ustašama u Blajburgu. Unazad nekoliko nedelja o ovim komemoracijama…
СРНА, 17.5.2018, Крестић: Великохрватска идеја да Срби постану православни Хрвати
БАЊАЛУКА, 17. МАЈА /СРНА/ – Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом „О називу језика у прошлости Хрватске“ показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ. „Овом књигом показујем и…
Глас Српске, СРНА, 15.5.2018, Некажњени злочини у Тузанској колони отварају могућност да буду поновљени
Бијељина – Породице 59 убијених у „Тузанској колони“ ни 26 година након овог злочина муслиманских паравојних снага не могу да жртвама одају почаст и запале свијеће на мјесту страдања у Федерацији БиХ, рекао је данас брат убијеног војника Миодраг Вујановић. „Неко други данас на том мјесту слави дан побједе, дан…
Не заборављамо – Памтимо
Светигора, 23. 7. 2024, Упокојио се Патријарх српски Варнава (Росић) – свештеноисповједник и свештеномученик - На данашњи дан
Патријарх Варнава (световно: Петар Росић) рођен је у Пљевљима (Стара Херцеговина – данашња Црна Гора) 29. августа/10. септембра 1880. године од оца Ђорђа и мајке Крсмане, рођене Пејатовић. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). Од Епископа Сергија, ректора Академије, примио је монашки чин 30. априла 1905. године, чин јерођакона 6. маја и јеромонаха 6. јуна исте године.
Током друге половине 1905. године јеромонах Варнава отпутовао је [...]
Спутњик, 29.9.2021, САНУ о Косову: То је творевина окупатора – отцепљење супротно међународном праву
Проглашење независности такозваног Косова је противно међународном праву, а Међународни суд правде није се изјаснио да ли је декларација о независности у складу са међународним правом, речено је у Српској академији наука.
У САНУ је данас одржана Трибина библиотеке на којој је представљена књига Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: Зборник радова са научног скупа одржаног 3. јула 2020. године, коју је уредио академик Коста Чавошки.
У зборнику је објављено 17 радова, који, по речима приређивача Косте Чавошког, представљају темељиту анализу само[...]
![Срби у Бих, 3. 7. 2015, Вукашин Беатовић: Пјесма Ђурђевдан спаја Сарајево и Јасеновац [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13911-350x200-no.jpg)
Срби у Бих, 3. 7. 2015, Вукашин Беатовић: Пјесма Ђурђевдан спаја Сарајево и Јасеновац [из Архиве]
Због пјесме „Ђурђевдан“ коју су пјевали сарајевски Срби у накрцаним вагонима „воза смрти“, усташе су затвориле шибере и доток ваздуха био је онемогућен… Али, они су упорно пјевали: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени свима осим мени…“
Готово да не прође ниједна српска забава, скоро да нема ниједне свадбе нити крштења а да се не запјева – „Ђурђевдан је, а ја нисам с оном коју волим“. Збиља, из самог наслова знамените пјесме сарајевских „Дугмића“, пројављује се некаква велика патња и несразмјерна туга. Вјерујем да је човјеку довољно да се само мало замисли и да је у потпуности схвати[...]
РТ Балкан, 6. 7. 2024, Кад је текла крвава Дрина: Братунац се данас сећа 3.267 српских жртава Подриња из последњег рата
Патријарх српски Порфирије служиће свету архијерејску литургију и помен душама побијених и помен души малог Слободана Стојановића, дечачића из Доње Каменице који је масакриран када се 27. јула 1992. вратио у своје село да узме пса Лесија кога је неизмерно волео
Нигде, ваљда, лицемерје западног света није тако огољено, доведено до суштине као на примеру Братунца и Сребренице, два града, градића у источној Босни, на само петнаестак километара један од другог.
Један злочин, онај у Сребреници, што се Запада тиче, заслужио је и резолуцију ГС УН, други, исто тако тежак, крвав, стравичан, монст[...]
Агенције, 2. 7. 2023, Преминуо Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика
Чувар српског војничког гробља „Зејтинлинк“ у Солуну, чувени чика Ђорђе Михаиловић, преминуо је данас у 96. години.
Тужну вест саопштио је министар спољњих послова Србије Ивица Дачић.
„Још једна тужна вест данас - у 17.30 часова, у 96. години умро је чика Ђорђе Михаиловић, чувар ’Зејтинлика“, српског гробља у Солуну“, написао је српски шеф дипломатије.
Додао је, да је Чила Ђорђе трећа генерација чувара српске историје и гробова српских јунака.
„Животна жеља му је била да добије српски пасош и та жеља му је испуњена. Искрено саучешће породици и свим пријатељима. Нека му је вечна сла[...]
