За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 25. 9. 2024, Дасија: Гвозденом пуку одата почаст на Крфу
Полагањем венаца код споменика војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Кнез Михајло” у порти цркве у Дасији на Крфу одата је почаст јунацима овог славног пука познатог под „Гвоздени пук“. У месташцу Дасија, удаљеном 12 километара од града Крфа, налази се споменик посвећен војницима Другог пешадијског пука првог…
Глас Српске, 25. 9. 2024, У Загребу идентификовани посмртни остаци четворо Срба
Посмртни остаци четворо Срба, страдалих у акцији хрватске војске и полиције “Олуја”, идентификовани су у Загребу, саопштила је Комисија за нестала лица Србије. Жртве страдале у августу 1995. године ексхумиране су у Петрињи, Задру, Горњем Селишту и Водотечу. Идентификација је обављена методом анализе ДНК, уз присуство чланова породица, у Заводу…
Спутњик, 24. 9. 2024, Спутњик у луци Гувија – на месту где су српски ратници пронашли спас после албанске голготе
Полагањем венаца код Спомен плоче на плажи у луци Гувија, на месту где су се пре 108. година након албанске голготе искрцали српски војници, отпочеле су комеморативне свечаности поводом обележавања годишњице искрцавања српске војске на јонска оства Крф и Видо. Делегацију Владе Србије предводи државни секретар Министарства за рад запошљавање,… Глас Српске, 24. 9. 2024, Обиљежене 32 године од убиства Срба у Подравању: Злочинци затрли цијеле породице – На данашњи дан
У Цркви Свете Огњене Марије у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 српских војника и цивила из овог села, од којих су 32 погинула на данашњи дан 1992. године. Чланови породица страдалих, мјештани, делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице,…
Политика, 23. 9. 2024, Љиљана Никшић: О британским херојима човекољубља
У ужасу Великог рата, глас хуманиста надјачао је ратничке трубе, а морал медицинских мисија надвисио је подвиге војсковођа, владара и политичара. Организација која је предњачила, залагањем српских родољуба и истакнутих Енглеза за које је било питање морала и части да помогну „витешкој Србији” (Gallant Serbia), и која је прва почела…
Политика, 23. 9. 2024, Епархија: Скрнављење црквишта у Ибарском Kолашину нескривена порука непријатељства
Епархија рашко-призренска СПЦ изразила је дубоку забринутост и жаљење због најновијег скрнављења историјског црквишта у Међугори, у области Ибарског Kолашина на KиМ и истакла да скрнављење тог места шаље нескривену поруку непријатељства, додатно потврђујући осећање да српски народ, који је вековима живео на KиМ, није добродошао. Епархија је апеловала на…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 22.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром - Сухача (2) - Свађали се чију ће вјеру наметнути Србима
Сухача је већинско муслиманско село удаљено од Новог Града (Босански Нови) око 18 км. Налази се јужно од ријеке Сане, у долини ријека Јапре. Припада данашњој општини Нови Град, на крајњем западу Републике Српске.
Након успостављања усташке власти на простору тадашњег среза Босански Нови, формирана је Шеста дјелатна усташка бојна јачине око 900 усташа. Већина њених припадника била је из Босанског Новог и околних муслиманских и хрватских села.
Након што су усташе наишле на добар пријем у Сухачи и околним муслиманским селима те основали и учврстили своју организацију у њима, почели су прити[...]
Вести онлајн, 19. 7. 2023, Истина увек васкрсава
Прошле недеље, 16. јула, навршило се 77 година од смрти Генерала Драгољуба Драже Михаиловића, вође четничког покрета у Другом светском рату, кога је 1946. убио комунистички режим тадашње Југославије.
Многобројни потомци четника који данас живе у Аустралији, као и поштоваоци Михаиловићевог лика и дела, заједно са Српском Православном Црквом обележили су годишњицу његовог страдања низом скупова, помена и других церемонија у свим градовима на континенту.
Његово преосвештенство епископ аустралијско-новозеландски Силуан служио је помен ђенералу Дражи у „Чичиној колиби“, на имању манастира Све[...]
Патриот.рс, 27.6.2018, Дојнице: Село кога више нема
На данашњи дан 27. јуна навршава се 19 година од стравичног злочина албанских екстремиста у селу Дојнице код Призрена.
Тог врелог, јунског дана киднаповано је 16 жена и стараца српске националности. 27. јуна 1999. наоружани албански екстремисти – припадници терористичке „ОВК“ упали су у етнички чисто српско село Дојнице у општини Призрен где су починили тежак масакр. Киднаповано је 16 цивила (15 Срба и један Бошњак) а њихова тела до данас нису пронађена. Међу жртвама је било девет старијих жена.
Према попису из 1991. у Дојницама је живело 90 становника српске националности а да[...]
Вести, 5. 4. 2018, Голгота купрешких Срба априла 1992.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској.
- Након што су лако заузели сва српска места, хрватске снаге су 6. априла затвориле у ресторан фирме “Квалитет” у Купресу око 60 територијалаца и цивила, укључујући и локалног свештеника Зорана Перковића. Одмах су, ваљда за пример другима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића, а наредног јутра, око ч[...]
Вечерње новости, 30. 8. 2022, ХАЛУ СМРТИ ИЗ БЕЧА ВРАЋАЈУ У КРАЉЕВО? Иницијатива да се откупи однета железничка радионица где су таоци држани пре стрељања
ФОТОГРАФИЈА на којој насмејани нацисти позирају поред стрељаних талаца у Краљеву у октобру 1941, ускоро ће бити власништво Музеја града на Ибру.
Ово сведочанство о масакру недавно је на онлајн аукцији купио Бранимир Гајић из Београда, а биће део музејске поставке о злочину који су Немци починили у одмазди због устаничких напада на окупациону војску. Војници Вермахта стрељали су више од 2.000 невиних људи, по суровом правилу "сто Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног Немца".
- Фотографије на којима се виде злочини нациста су ретке, зато што их нема у архивима - каже Гајић за "Нов[...]
