За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС,Танјуг, 5.5.2018, Одата почаст жртвама под-логора логора Маутхаузен
У склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године у месту Ебензе одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти. Церемонији су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова Србије,…
Политика, 5.5.2018, Човечни према побеђеном непријатељу
У Великом рату, а и пре њега, српска војска је према побеђеном непријатељу неретко исказивала витешко понашање и човечност. Наше војсковође су, како пише златиборски историчар Милисав Р. Ђенић, своју официрску част преносиле на своје ратнике захтевајући поштовање међународних правила о ратовању, што је довело да као народ будемо од…
РТРС, Срна, 5.5.2018, У Градишци откривена биста проте Душана Суботића
У Градишци је данас откривена биста проте Душана Суботића, отворена изложба и промовисана књига о лику и дјелу градишког проте који је пет пута биран за народног посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије, а кога су усташе убиле 5. маја 1941. године. Овој свечаности присуствовали су министар…
РТС, 4.5.2018, Нећете ви да гинете, ја ћу!
Пре тачно петнаест година, на данашњи дан командант 204. ловачко-авијацијског пука Миленко Павловић извукао је млађег колегу пилота из авиона и полетео ка НАТО авионима који су бомбардовали Ваљево. Летео је право у смрт желећи да прекине бесмислено жртвовање својих колега који су у полуисправним авионима били немоћни да се…
РТРС, Срна, 3.5.2018, Иванишевић: Приче званичног Сарајева су напаствовање истине
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је поводом 26 година од злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву, да не очекује да ће ико икад одговарати за те злочине, посебно када се зна како званично Сарајево интерпретира догађаје од 2. и 3. маја 1992. године.…
Фронтал, 3.5.2018, Добровољачка: Овако се десило
Једна од гнуснијих и лицемјернијих тврдњи које се редовно шаљу из Сарајева јесте релативизовање броја жртава у Добровољачкој. Јер, забога, нису сви страдали у тој улици, већ и у другим. Зато објављујемо хронологију тих злочина. У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника ЈНА и цивила, рањено их…
Не заборављамо – Памтимо
Погледи, Српске новине, 26. 7. 2017, Милосав Самарџић: Двеста година без Карађорђа
За медије у Србији, 26. јул 2017. био је дан као и сваки други, а ни приближно 4. мају сваке године, када сви одреда обележавају годишњицу смрти Ј. Б. Тита. При томе, ту годишњицу обележавају као да је Ј. Б. Тито у ствари био Карађорђе, а не један од највећих непријатеља српског народа и српске државе
''Српске новине'': Једине новине са Карађорђем на насловној страни, поводом 200. годишњице Карађорђеве погибије - Звона поново звоне
Први производ српске индустрије био је топ, а први производ из цивилног сектора било је – црквено звоно.
Одмах после топова, у ливници у Београду почела с[...]
Глас Српске, СРНА, 28.10.2021, Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине
БЕОГРАД - Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, по писаној наредби државног органа, првој и јединој у Европи послије Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима.
Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватске почели су спроводити државну наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни шт[...]
Вечерње новости, 4. 10. 2023, Геноцид у Старој Србији и Маћедонији: Столеће апокалиптичног страдања српског народа
Јастребов је сведочио о бескрупулозном процесу расрбљавања: убијањем, расељавањем, асимилацијом
ПРИЧУ о голготи Срба у 20. веку најлогичније је започети на историјском простору Старе Србије и Македоније који је од Маричке и Косовске битке у 14. веку до данас симбол српског страдања. За ослобођење ових простора у Првом и Другом балканском рату, према доступним подацима, који нису прецизни јер су архиве уништаване у светским ратовима, укупни српски војни губици износили су око 88.000 војника. Међу осветницима Косова 1912-1913. погинуло је 14.000, рањено 54.000, умрло 17.000 од рана и болести [...]
Политика, 22. 4. 2017, Ђуро Ђукић: „Четници” код Јасеновца
Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора
Ана Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор.
Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се.
Можда ће, ако баци једно, осталу децу сачувати.
Деца су запомагала: „Мама, немој мене”, отимала су се из наручја. Онда је нагло одлучила да она скочи у воду. Злочинцима то није било доста него су за њом бацили све четворо деце. Из породице Вила Други рат је преживео само њен супруг Душан, а укупно је страдало осам чланова.
[...]
![Вести, 29. 6. 2022, Почаст логорашима Stalag III-А [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12101-350x200-no.jpg)
Вести, 29. 6. 2022, Почаст логорашима Stalag III-А [Мапа]
Свештеници СПЦ из Берлина, протојереји ставрофори Драган Секулић и Радомир Колунџић и ђакон Предраг Јанковић, као и сваке године пред Видовдан служили су помен на војничком гробљу из Другог светског рата, у Лукенвалдеу (Luckenwalde), заробљеницима из некадашње Југославије.
Помену су, уз тридесетак верника из Берлина, присуствовали и представници Амбасаде Србије, први саветник Иво Војводић и изасланик одбране, пуковник Ненад Милојевић, као и челници града Лукенвалдеа.
Гробље где је сахрањено најмање 60 страдалника из наше земље, налази се на месту где је тада било одељење логора за заробљеник[...]
