За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 2.5.2018, Почаст за 383 српске жртве страдале у Коњицу
Данас је одата почаст за 383 српске жртве, страдале током рата у општини Коњиц. Око седам хиљада Срба који су прије рата живјели у Коњицу, расељено је широм свијета. Коњичани су својим мртвима одали пошту у Гацку, гдје је прије двије године изграђен заједнички споменик за цивиле и борце. На…
РТРС, Срна, 2.5.2018, У Миљевићима обиљежавање 26 година од страдања у Добровољачкој
У Миљевићима у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године када су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а око 207 заробљено и мучено у логорима. Овај догађај од прошле године обиљежава се у насељу Миљевићи, умјесто…
РТРС, 1.5.2018, Градишка: Обиљежавање 23 године егзодуса Срба из западне Славоније [Видео]
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Градишци да Срби морају бити јединствени и чувати двије државе – Српску и Србију. „Ако немамо државу, нисмо слободни. У каквом тешком положају су Срби најбоље видимо у Федерацији БиХ, Хрватској, Словенији, Црној Гори, Македонији и самопроглашеном Косову“, рекао је Додик у…
РТРС, 1.5.2018, Комеморација жртвама логора Јасеновац одржана у Њујорку
Тема овогодишње конференције била је “Лекције из Јасеновца за студије људских права и међународног права у 21. вијеку“… Синоћ је у Њујорку одржана седамнаеста по реду конференција и комеморација жртвама логора у Јасеновцу, у организацији Јасеновачког истраживачког инситута. Тема овогодишње конференције била је “Лекције из Јасеновца за студије људских права…
DIC Veritas, 30.4.2018, Godišnjica stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju, pod kodnim nazivom “Bljesak, na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpska Krajina (RSK), u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UNCRO – Sektor “Zapad”. Protiv zapadnoslavonskih Srba, sa oko 15.000 žitelja i sa oko 4.000 vojnika,…
Вечерње новости, 29. 4. 2018, Хрвати уз НДХ, у партизанима ратовали Срби
Зашто врх хрватске државе упорно покушава да „опере“ усташке злочине у другом светском рату. Мачек, а не Павелић, позвао хрватски народ да подржи усташку државу, што је и учињено ОД пада Берлинског зида до ових дана дешава се ревизија историје и историографије, „прање руку“ у чијој позадини је порицање злочина… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 26.5.2024, Битка за Паштрик – На данашњи дан пре 25 година
Двадест пет година је од почетка битке на Паштрику, која је заједно са борбом на Кошарама, пример војничке снаге, вештине, храбрости и победе, али и страдања младих војника за отаџбину.
Операција Стрела односно Битка на Паштрику је била агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава УЧК потпомогнутих снагама албанске војске и НАТО, а против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999. Циљ операције Стрела био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање терориста на подруч[...]
Срна, 5.10.2015, Служен парастос за 25 убијених Срба из Факовића
БРАТУНАЦ, 5. ОКТОБРА /СРНА/ - У цркви Светог апостола Томе у Факовићима код Братунца данас је служен парастос за 25 српских цивила и војника из овог села на обали Дрине које су убили припадници муслиманских снага из Сребренице и сусједних села 5. октобра 1992. године.
Сродници жртава окадили су хумке, прислужили свијеће и положили цвијеће на гробљима у Бајиној Башти и Братунцу, гдје је сахрањена већина мјештана који су убијени на данашњи дан прије 23 године у овом селу јер због борбених дејстава нису могли бити сахрањени у сеоском гробљу.
У Факовићима је током посљедњег рата опљачкано и [...]
![StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22001-350x200-no.jpg)
StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]
Контакти југословенских комуниста и усташа између два светска рата већ одавно нису историографска непознаница.
Једно од тумачења ове појаве налазимо у књизи старог историчара Бранислава Глигоријевића Коминтерна, југословенско и српско питање, објављеној пре готово 30 година. Глигоријевићева истраживања показују значајно преклапање циљева КПЈ и Павелићевог покрета почетком тридесетих година, због чега чак ни челни људи партије, попут Милана Горкића и Владимира Ћопића, нису зазирали од комуникације са усташким лидерима. У усташком покрету Горкић је видео, читамо у Глигоријевићевој књизи, “израз[...]
Курир, 24седам.рс, 31.8.2021, Јуначка борба три српска села у Републици Српској
ОВО ЈЕ БИО СРПСКИ СТАЉИНГРАД: 6.000 Срба било у окружењу 74 дана, на село пало више од 3.000 граната! РАТОВАЛА ЧАК И ДЕЦА!
Током свакодневних напада муслиманско-хрватских снага, бранећи нејач чија је једина кривица била што су Срби, у Смолући је погинуо 51 борац и осам цивила
Током вишевековне историје српског народа мноштво је догађаја који заслужују да буду забележени као пример одбране идентитета и родне груде, те да се о њима говори, пише и снимају, не само документарни, него и играни филмови како би младе генрације знале какву су жртву поднели њихови преци како би они данас могли слобод[...]
РТ Балкан, Глас Српске, 23. 7. 2024, Старо Грацко на Косову и Метохији: Злочин над српским жетеоцима никада није расветљен – На данашњи дан
Специјално тужилаштво у Приштини, у координацији са Еулексом, 2017. године обуставило је истрагу због недостатка доказа и тако је, на крају, стављена срамна тачка на овај случај
На данашњи дан, 23. јула 1999. године, 41. дан по доласку снага Кфора на Косово и Метохију чији је главни задатак требало да буде заштита Срба, у селу Старо Грацко близу Липљана сурово је побијено 14 Срба, жетелаца, који су тог дана изашли на њиве да покупе жито. Од 14 мештана који су тог дана, предвече, изашли на мобу, да помогну једни другима, ниједан се жив није вратио кући.
Убијени су Милован Јовановић (30), браћ[...]
