За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стандард, Печат, 18.4.2017, Ненад Антонијевић: Страдање Срба на Косову је црна рупа наше историографије
Доктор историјских наука Ненад Антонијевић у разговору за „Печат“ баца ново светло на тему која је била вишедеценијски табу на овим просторима – страдање Срба на Косову и Метохији током Другог светског рата. „Не смемо дозволити да нам се по питању писања историје последње деценије 20. века, диктира теза да…
СРНА, Вести, 29.4.2018, Принцип је био југословенски, а не српски националиста
Покрет Млада Босна настао је из бунта омладине сачињене углавном од ђака свих нација поријеклом са села, која је од рођења осјећала тешко бреме аустроугарске окупације и власти, истиче директор Архива Србије Мирослав Перишић. БЕОГРАД, 29. АПРИЛА /СРНА/ – Гаврило Принцип је био југословенски националиста, који је тежио уједињењу јужних…
Глас Српске, СРНА, 28.4.2018, Петар Принцип: Мој стриц је убио тиранина
Бањалука – Седамдесетосмогодишњи Бањалучанин Петар Принцип наглашава да је његов стриц Гаврило извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника и тиранина Франца Фердинанда борећи се слободу српског и осталих народа у свијету. Принцип каже да данашњи атентати у свијету нису као некад јер се не извршавају над тиранима и угњетачима, али да…
РТРС, Срба, 27.4.2018, Промовисана књига „Досије Сарајево“ Миливоја Иваишевића [Видео]
Страдање сарајевских Срба од 1992. до 1995. године, документовано је у промовисаној књизи Миливоја Иванишевића у Београду. У књизи „Досије Сарајево“ – посебно је наглашен однос међународних организација и западних сила према Србима у сарајевским општинама, који је, како је констатовано био – морална катастрофа. „Нама је било најважније да…
Вечерње новости, 27.4.2018, ОСТАЛА БЕЗ ДЕЦЕ И СУПРУГА Исповест Косе Кошевић: Кфор је убио мог сина само зато што је Србин
Исповест Косе Кошевић, која је из Бенковца у Хрватској са породицом избегла у Зубин поток на Космету. Сина убио Кфор, ћерка умрла од туге за братом, а затим јој преминуо и супруг ОСТАЛА сам без два детета и супруга. А претходно и без куће у Хрватској и свега што смо…
РТС, 26. 4. 2018, Павловић о Јасеновцу: Проблем у односу према злочину [Видео]
Поводом иницијативе хрватске председнице да се формира комисија како би се утврдила истина о логору Јасеновац директор Института за савремену историју Момчило Павловић каже за РТС да је проблем у односу према тим догађајима а не у догађајима самим по себи, јер су чињенице делом утврђене. Момчило Павловић је гостујући…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 5. 10. 2023, Српска памти: Планина без дјеце - Сјећање на Козарчане
Козарчани су проживјели животе у паузама ’дугог кретања између клања и орања‘, као што је, говорећи о српској историји, написао књижевник и нобеловац Иво Андрић
Идеш ли роде? (Петар Кочић)
За козарску породицу Пралица, као и за хиљаде других породица из тог краја, историја је имала кружни ток - од избјеглиштва до избјеглиштва, односно, остали су прогнаници од рођења до смрти.
ЋУTАЊЕ О МРЖЊИ И ЗЛОЧИНУ
Нијемци су 1942. године организовали ’чишћење‘ Козаре, односно сламање устанка српског становништва које је спасавало живу главу у усташкој Независној Држави Хрватској, у коју су доспј[...]
Б92, Бета, 13.02.2018, УНС: Шести пут срушена плоча несталим новинарима код Ораховца
Спомен плоча постављена у знак сећања на отете новинаре Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића порушена је и однесена шести пут, саопштило је данас Удружење новинара Србије (УНС).
Непознати починиоци поломили су обележје и однели га, а око места где је било налази се велика количина костију, највероватније животињског порекла, саопштава УНС.
Како је наведено, новинари Будимир Ничић и Живојин Ракочевић уклонили су кости које биле постављене где је била табла, а на десетак метара испод обележја налази се велика гомила животињских остатака. УНС и Друштво новинара Косова и Метохије (ДН[...]
Вечерње новости, 26. 05.2023, Млади одлазе, а стари умиру: На Банији у контејнерима и међу рушевинама људи 900 дана чека кров над главом
ГОТОВО 900 дана проло је од катастрофалног земљотреса у Хрватској. И док на Банији много људи живи у контејнерима, рок за коришћење европског новца истиче.
Што се уради до краја јуна биће финансирано од Европске уније, а готово је сигурно да ни у две године Хрватска није искористила сав понуђени новац.
- Све то још иде споро, а ни време са овим поплавама није на нашој страни - каже за ”Новости” агилна заменица градоначелника Глине Бранка Бакшић Митић.
- У последње време, због измене закона којим су додатно закомпликовали обнове, нешто се покренуло, али за многе следи треће лето у конт[...]
![Medija centar 016, 17. 2. 2024, Црквена општина Бојник: Помен невино страдалим у Другом светском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18988-350x200-no.jpg)
Medija centar 016, 17. 2. 2024, Црквена општина Бојник: Помен невино страдалим у Другом светском рату [Мапа]
Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је помен невино пострадалим Пусторечанима.
Дејан Антић: Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја
БОЈНИК – Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године је први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја, изјавио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић, који је у име Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије данас предводио државну церемонију обележавања Да[...]
СРНА, 10. 10. 2023, Обиљежено 28 година од егзодуса Срба из Санског Моста, парастос у Мркоњић Граду
Симболичним бацањем цвијећа у ријеку Сану у Приједору је данас обиљежено 28 година од егзодуса Срба из Санског Моста, гдје је до рата живјело њих 27.000.
Драгана Радовић избјегла је из Санског Моста на данашњи дан 1995. године са троје дјеце и тога дана погинуо је њен муж.
"Живјела сам у нади, хајде, да је жив. Међутим, четири године сам га тражила, тек 1999. сам га пронишла у Бањалуци, тамо су довозили наше војнике, који су били на овим ратиштима", присјећа се Драгана.
Марко Кандић из Купреса учесник је рата од 3. априла 1992. до 24. децембра 1995. године и на данашњи дан био је са п[...]
