За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 2. 11. 2018, Живојин Ракочевић: У Призрену: Није на продају
Две образоване и остварене жене одлазе у свој завичај. Једна је професорка у електротехничкој школи, друга је специјалиста опште медицине и монахиња. Одлазе у Призрен, град свог детињства, где сада живи дванаест њихових сународника. Ту, и у околини, налазе се њихова имовина и бивши животи. Обе су дошле на своје,…
Вечерње новости, 2. 11. 2018, У Шапцу памте зверства окупатора
Свечано обележен век од завршетка Првог светског рата. Сваки други Мачванин 1918. године није дочекао ослобођење СВЕЧАНОМ седницом Скупштине града, Шабац је у петак обележио век од завршетка Првог светског рата после којег је добио и симболичан назив „српски Верден“. На огромна разарања и цивилне жртве су подсетили др Сања…
РТС, 29. 10. 2018, Откривена спомен-плоча Сави Мркаљу у Хрватској
Сави Мркаљу, српском филологу, првом реформатору српске ћирилице и језика и претечи Вука Караџића, једном од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века откривена је спомен-плоча у његовом родном селу Сјеничаку у Хрватској. Обележје, које је постављено на месном храму Преподобне мати Параскеве у Сјеничаку, открили су Саша Милошевић, заменик председника…
РТРС, Срна, 9. 10. 2018, Спомен-обиљежје на Бардањолту Србима и Црногорцима страдалим у Балканским ратовима
Српски национални савјет Црне Горе, уз подршку Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ из Скадра, подигао је спомен-обиљежје страдалим ратницима, Србима и Црногорцима, који су своје животе дали на поприштима Дечића, Бардањолта и Тарабоша у Балканским ратовима, 1912. и 1913. године. Из Српског националног савјета наводе да је више од 100…
РТРС, 27. 9. 2018, Свједоци на Чемерну код Илијаша преживјели пакао
У Суду БиХ почело је суђење командантима и припадницима тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и тадашњих полицајаца, због злочина у Чемерну, код Илијаша. Њих 12 из Какња, Вареша и Илијаша оптужени су да су у „удруженом злочиначком подухвату“, за само неколико часова, 10. јуна 1992. године убили више од 30…
Петровград.орг, 25.9.2018, Сребреница у Другом светском рату – заборављени геноцид над Србима
Познато је да већина Срба и светска јавност не зна за чињеницу да је у околини Сребренице у току Другог светског рата „нестало“ више од 6.400 Срба, док је званична државна комисија после рата избројала 2.262 убијене српске жртве. За те злочине су претежно биле одговорне усташке снаге, у чијим…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 5. 1. 2018, Сондермајери – патриоте и хероји
Тадија, ваздухопловни ас из Првог светског рата, један је од оснивача „Аеропута”, др Роман је утемељивач војне хирургије, мајка Станислава је била храбра болничарка, а Станислав – најмлађи српски војник на Церу
Година која је иза нас протекла је у знаку обележавања 90 година од оснивања друштва за ваздушни саобраћај „Аеропут”, чији је један од оснивач и дугогодишњи директор био Тадија Сондермајер, најмаркантнија личност у цивилом ваздухопловству Србије и Краљевине Југославије између два светска рата. Оснивању „Аеропута”, је претходио несвакидашњи лични подухват овог ваздухопловног аса из Прво[...]
DIC Veritas, 30.4.2018, Godišnjica stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju, pod kodnim nazivom “Bljesak, na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpska Krajina (RSK), u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UNCRO – Sektor “Zapad”.
Protiv zapadnoslavonskih Srba, sa oko 15.000 žitelja i sa oko 4.000 vojnika, krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga. Zaštitne snage UN-a, na vrijeme upozorene od strane hrvatskih generala, povukle su se na bezbjedna mjesta, prepuštajući svoje štićenike na milost i nemilost agresoru.
Narod zapadne Slavonije, sjećajući se Ja[...]
![Политика, 4. 6. 2022, Тридесет година од злочина у Ледићима: Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11113-350x200-no.jpg)
Политика, 4. 6. 2022, Тридесет година од злочина у Ледићима: Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш [Филм]
Припадници Армије БиХ су 3. јуна 1992. године убили 24 српска цивила, међу којима је било 13 жена и четворо деце - Од десет чланова породице Васић, преживео је само тада једанаестогодишњи Драган
Источно Сарајево – Ледићи, пре рата већински српско село у тадашњој јединственој општини Трново надомак Сарајева, симбол је страдања српског народа на том подручју у последњим трагичним сукобима у БиХ. У једнодневном крвавом походу на то село 3. јуна 1992. године припадници Армије РБиХ убили су 24 српска цивила, међу којима је било 13 жена и четворо деце. Почетком марта прошле године Суд БиХ ослобод[...]
Политика, 23. 9. 2023, Беле руже и унукина књига на гробу логораша
Прошле године др Анка Станојчић одала је пошту логорашима који су градили „Крвави пут”, овог лета имала је нови повод да седне у авион за Осло и поново пређе поларни круг
Прошло је 80 година од искрцавања првог транспорта југословенских заробљеника из концентрационих логора у луке Норвешке. Око 95 одсто ових ропских радника били су етнички Срби, преостали проценти припадали су осталим етничким групама Балкана.
Током Другог светског рата Немцима је у окупираној Норвешкој била потребна радна снага за изградњу путева, међу њима и „Крвавог пута”, као и пруга, на северу ове земље, за транспор[...]
Политика, 31. 5. 2023, Обележена 214. годишњица историјског Боја на Чегру
НИШ – У присуству министра за рад, борачка и социјална питања наше земље Николе Селаковића, државног секретара Зорана Антића, владике Арсенија епископа Нишке епархије са представницима Српске православне цркве, представника града Ниша и нишких градских општина, Нишавског округа, бројних нишких и удружења која негују сободарске традиције из целе Србије, и грађана Ниша и околине, обележена је 214. годишњица историјског Боја на Чегру.
Последњих дана маја 1809. године, у Првом српском устанку, на брду изнад Ниша поред села Каменица, у сукобу српских устаника који су се у свом утврђењу припремал[...]
