За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 25.4.2018, Академик Крестић: Иницијатива Китаровићеве – смијешна, али и тужна
БЕОГРАД, 25. АПРИЛА /СРНА/ – Академик Василије Крестић изјавио је за Срну да се зна да је Јасеновац био најгори концентрациони логор на свијету, те да је „смијешно, али и тужно“ што хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић жели да формира комисију за, како је навела, утврђивање „праве истине“ о том…
СРНА, 25.4.2018, Реаговања: Изјава Китаровићеве о Јасеновцу – Скандал какав се не може замислити
БАЊАЛУКА, 25. АПРИЛА /СРНА/ – Предсједник Јеврејског културног центра у Бањалуци Арие Ливне истакао је да залагање предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да посебна комисија утврди „праву истину“ о ономе шта се дешавало у Јасеновцу, представља скандал какав се не да замислити. Ливне је за Срну изјавио да нема представу…
Глас Српске, СРНА, 25.4.2018, Хајка на мртве
Загреб – У Хрватској је у току покушај директне ревизије геноцида у усташком концентрационом логору Јасеновац, као симболу тог злочина, а у њој учествује повремено сам политички врх земље, са бројним десничарским порталима и самозваним истраживачима и историчарима. Циљ ове „хајке на мртве“ – на жртве нацистичке Независне Државе Хрватске,…
СРНА, 25.4.2018, Навршава се 77 година од убиства 487 Срба из Грубишиног Поља [Мапа]
Ове године навршава се 77 година од убиства 487 Срба из Грубишног Поља у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић-Јадовно-Паг. Из Удружења „Јадовно 1941″ подсјећају да су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина, од којих је 487 убијено у јулу те године.…
Вечерње новости, 23.4.2018, Први пут државне почасти ЈВуО
Сахрана убијених бораца ЈВуО У крипти нове цркве у Чачку. После 72 године, кости Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића, из Јездине код Чачка, пренете из Рибнице код Краљева ДВОЈИЦА припадника Југословенске војске у отаџбини, чији су земни остаци пронађени прошле јесени у необележеном бездану у Придворици на Јелици, сахрањена су…
Данило: Ширење истине
Данило Sat, Apr 21, 2018 at 6:09 PM Reply-To: To: info@srpski-memorijal.rs Предмет: Ширење истине Поштовани, Христос васкрсе! Високо ценим ваше и свако друго прегалаштво на памћењу српске историје, страдања и васкрсавања. Пожелео сам више пута да поделим ваше објаве и други материјало мучеништву нашег крстоносног рода кроз векове. Међутим, многи…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 1. 10. 2023, Кукољ: У Јасеновцу сам гледала како усташе живо дијете бацају псима
Испред мене жена са дјететом у рукама које је имало годину дана, одузимају јој дијете, она плаче, бори се, туче саму себе, али кад су усташе дијете одузели, тада су га набили на бајонет и још живо бацили псима који су га растргали, док су мајку докрајчили кундацима и ножевима, прича Добрила Кукољ, која је као једанаестогодишња дјевојчица прошла голготу Јасеновца
Добрила Кукољ из села Међеђа код Козарске Дубице 1942. године у Јасеновцу гледала је својим очима како су усташе живо једногодишње дијете бацили псима, ту страхоту деценијама не може да заборави и њом започиње своје свједочење о бор[...]
СРНА, 25. 7. 2023, Злочин над Србима на Меденом брду без казне 28 година
Ликвидација девет припадника Српске војске Крајине на Меденом брду на Динари остала је некажњена пуних 28 година упркос бројним доказима да су војници убијени након што су заробљени, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Подсјетивши да су војници заробљени 26. јула 1995. године и да су били у рукама припадника Хрватске војске и ХВО-а, у "Веритасу" су истакли да је то потврдио и разговор на непријатељској страни који су пресрели везисти Српске војске Крајине.
Ускоро је кренула и хрватска војно-полицијска акција "Олуја", која је довела до пада Републике Српске Крај[...]
Вечерње новости, 15. 8. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: Ритуална убиства нису сметала Ватикану
САЛВАТОР ЛОИ, ПОТПОРУЧНИК италијанске војске у Лици (аутор књиге "Југославија 1941."), описујући стравично оргијање хрватских усташа у Грачацу, и убијање родитеља па деце, записао је: "Брујање и урликање задовољства пратили су тај срамни подвиг, јер у Хрватима људско није било ништа сем физичке фигуре" (Che nei croati di umano non vi era che la figura fisica, p. 71)
Марија Чизмак, затвореница у злогласној староградишкој Кули, испричала је, 1945. Јани Кох шта се дешавало са децом коју су усташе одвукле на таван: „Карамарко је их клао тако да је сваком заринуо оштрицу дубоко у грло, а набоден[...]
РТ Балкан, Вечерње новости, 10. 3. 2024, Чврсти докази о истребљењу Срба на КиМ на суђењу лидерима тзв. ОВК: Киднаповани, мучени, убијани..
Срби су на суђењу говорили о томе како су киднаповани и мучени, док су Албанци који су сведочили без мера заштите углавном у судници "губили памћење"
У првој години суђења за ратне и злочине против човечности бившим лидерима тзв. ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију пред Специјализованим судом у Хагу Срби су са места за сведоке углавном говорили јавно, наводећи патње кроз које су прошли у логорима тзв. Ослободилачке војске Косова, пишу Новости.
Они који су преживели сећали су се како су киднаповани и мучени. Део њих дошао је да говори о члановима породица [...]
Глас Српске, Танјуг, 2. 5. 2022, УНС девети пут поставља спомен таблу отетим новинарима у Великој Хочи
Удружење новинара Србије (УНС) данас ће заједно са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) девети пут поставити плочу са именима Ђуре Славуја и Ранка Перенића у близини Велике Хоче, на мјесту на ком су отети 1998. године.
Први пут УНС је са својим огранком на Косову и Метохији спомен-таблу поставио 2012. године. Од тада плочу су вандали осам пута чупали и рушили, односили, бацали на сметљиште, а УНС је поново постављао, саопштено је из тог удружења.
За рушење обиљежја отетим новинарима косоваска полиција је 2019. године пронашла починиоца. Шабан Бериша условно је кажњ[...]
