За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 27. 9. 2018, У суботу 27 година од херојској подвига мајора Тепића
У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке. Док је трајала борба за касарну на…
Вести, Глас западне Србије, 25. 9. 2018, Јунаштво на Галовића пољу
Полагањем венаца на споменик на Галовића брду у варошици Прањани уз присуство Маје Гојковић, председнице Народне скупштине Срије, Кајла Скота, амбасадора САД у Србији, престолонаследника Александра Другог Карађорђевића, представника Војске Србије и бројних војних делегација обележена је 74. годишњица чувене мисије под називом Халијард у којој је крајем Другог светског…
Стање ствари, Искра, 22. 9. 2018, Милан Ружић: Ако су наше хероје називали „сенкама у ритама“, шта смо онда ми данашњи Срби?
Беседа Милана Ружића којом је, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, отворена свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта На Малу Госпојину, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, одржана је свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату, а под називом… Вечерње новости, 17.9.2018, ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА: За претке Тамо далеко 1918-2018
У Херцег Новом у понедељак је отворена изложба посвећена пробоју Солунског фронта ДО 25. септембра трајаће у Херцег Новом, а потом ће бити представљена и у Котору, у галерији „Солидарност“ изложба „Тамо далеко 1918-2018″. Поставка посвећена стогодишњици пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата отворена је у Херцег Новом…
СРНА, 17. 9. 2018, Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.
Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године. Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године. Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен…
Слободна Херцеговина, 1.5.2018, Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945
Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату. Списак, у овом облику какав је тренутно, уредили су чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни… Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 15. 6. 2024, Ово нисмо учили: Када се Дара из Јасеновца обратила ђацима из Земуна уследио је шок
У времену прекрајања историје Земунска гимназија труди се да ђацима представи истину о дешавањима у Другом светском рату уз речи директних учесника. Потресно сведочанство Јелене Бухач Радојчић, оригиналне „Даре из Јасеновца“ било је више од часа историје, створило је нове везе. Млади желе даље да истражују најмрачнију страницу српске историје.
„Колико ви децо желите да вам причам, не бих волела да вас смарам“, упитала је у њиховом жаргону на почетку сусрета у препуној свечаној сали гимназије „Дара из Јасеновца“.
Кад се смех утишао, замолила је гимназијалце да минутом ћутања заједно одају пош[...]
Глас Српске, 10. 10. 2024, Сјећање казна за злочин у Пребиловцима
Да би памћење и култура сјећања били истинска казна од које се никакав злочин не може сакрити, свјетлост дана угледао је зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе”, који на 502 странице доноси значајне податке о страдалничком селу у Херцеговини, историји, култури и Пребиловчанима који, ма гдје се налазили, ријечју, фотографијама и срцем подижу завичај из пепела.
Говорећи о овом, надасве јединственом дјелу, рецензент Сена Михаиловић Милошевић из Института за српску културу Приштина/Лепосавић рекла је за “Глас” да је сваки појединачни прилог у зборнику покушај намиривања дуг[...]
Фејсбук страница "Историја Чачка", 3. 12. 2021, Судбина и страдање Јосифа Сафера
Чачак, 3. децембар 1944 – 3. април 1945. године
Одмах по ослобођењу Чачка 3. децембра 1944. године почела су хапшења и стрељања политичких и војних противника од стране партизанске власти. Таква судбина није мимоишла ни рударског чиновника Јосифа Сафнера, који је ухапшен истог дана и даље спроведен са јединицом ка Ваљеву и Шапцу.
Јосиф Сафнер, рударски чиновник у руднику Емилка (Г. Горевница) рођен је 6. априла 1893. у Сарајеву, од оца Јосипа и мајке Марије. Чех по националности, примио православну вероисповест. Ожењен, Деса (1901-1966) девојачко Дакић, рођена у Зворнику, венчали се у До[...]
СРНА, 21.11.2021, Положени вијенци код споменика бану Милосављевићу
Код споменика бану некадашње Врбаске бановине Светиславу Милосављевићу у Бањалуци данас су положени вијeнци у оквиру обиљежавања 103 године од уласка српске војске у овај град.
Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Миодраг Капор и конзул-жеран Србије у Бањалуци Весна Маринковић, затим изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, те делегација Народне скупштине Републике Српске.
Почаст бану Милосављевићу одале су и делегације удружења[...]
СРНА, 21. 9. 2024, Обиљежене 142 године од Улошког устанка - Друге невесињске пушке
Представници општинске Борачке организације из Калиновика положили су данас цвијеће код спомен-плоче, гдје је служен помен за све погинуле у ослободилачким ратовима, а поводом обиљежавања 142 године од Улошког устанка.
Наташа Глигорић, праунука Пере Тунгуза, обраћајући се окупљенима осврнула се на историјске догађаје које је водио њен прадјед Перо.
Она је истакла да је њен прадјед трајно обиљежио ратна догађања овог краја у Првој и Другој невесињској пушци.
"Након што је устанак угушен, мој прадјед је отишао у егзил одакле му није било повратка до краја живота", нагласила је Глигориће[...]
