За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 16.4.2018, Велики рат у „малим новинама“
Ваљевци од заборава настоје да сачувају хероје и значајне догађаје у светском сукобу на почетку 20. века. Подухват Удружења за неговање традиције ваљевског краја ПРВИ српски авион у борбу је полетео са аеродрома у Ваљеву. Наши војници су имали најбоље пушке на свету – „кокинке“, које је усавршио човек са…
Глас Српска, 16.4.2018, Страхоте јасеновачке опомена будућим генерацијама
Доња Градина – Доња Градина и Јасеновац су мјеста на којима су утихнули животи многих Срба, Јевреја и Рома и о њима морамо говорити како не би били заборављени и како се никада не би поновила историја јасеновачких логора. Поручено је то јуче из спомен-подручја Доња Градина код Козарске Дубице, …
РТРС, 15.4.2018, Доња Градина – Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида
У Спомен-подручју Доња Градина обиљежен је Дан сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствовали су предсједник Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао…
СРНА, 12.4.2018, Одата почаст погинулим борцима Краљевине Југославије
БИЈЕЉИНА, 12. АПРИЛА /СРНА/ – Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату. Представници Градске борачке организације и Удружења потомака и поштовалаца учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата положили су вијенац и упалили…
РТРС, Срна, 9.4.2018, Обиљежено 76 година од убиства 54 Срба у Бијелом Потоку
Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток данас је обиљежено 76 година од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је положио вијенац на спомен-обиљежје страдалима, рекао је…
СРНА, 9.4.2018, Иванишевић: Убијено 53 одсто српског становништва
Више од 90 одсто жртава убијено је хладним оружјем или спаљено, а у логорима их је много умрло од изгладњивања и инфективних болести. Усташе су биле најкрволочније, наводи предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ – Прије 77 година, 10. априла 1941.…
Не заборављамо – Памтимо
Митрополија црногорско-приморска, 18. 6. 2023, Литургија у Камничкој Бистрици са парастосом припадницима ЈкВ из Црне Горе
У Камничкој Бистрици у Словенији јуче је, на празник Светог свештеномученика Јоаникија Црногорског у присуству потомака и родбине служена Света литургија са парастосом припадницима Југословенске војске у Отаџбини пострадалим без суда у пресуде од руке носилаца комунистичке идеологије одмах након завршетка рата 1945. године.
Литургију и парастос је на мјесту страдања великог народног збјега из Црне Горе, Боке и Херцеговине служио архимандрит Павле Радусиновић, игуман манастира Ораховица у Славонији, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске и загребачко-љубљанске.
Протојер[...]
PokretZaOdbranuKosovaiMetohije.rs, 22. 6. 2023, Оливера Радић: Сећање на Ораховачке страдалнике
„Са светима упокој Христе душе слугу твојих“ чула се молитва оца Стефана док је отац Веља читао имена са списка киднапованих и убијених Срба из Ораховачког краја: Александар, Александар, Векослав, Јагош, Боривоје, Срђан, Срећко, Душко, Саша, Томислав, Ђорђе, Рајко, Цветко, Анђелко, Новица, Младен, Немања, Дејан, Добривоје…
Појци су одговарали са Господи помилуј, а са простора подно споменика чули су се јецаји мајки, сестара, ћерки које су носиле фотографије својих страдалника… Жито је као и сваке године принела за покој душе сина Дејана, породица Вечевић из Велике Хоче. Пао је за слободу од Н[...]
![Глас Српске, СРНА, 14. 12. 2023, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17911-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 14. 12. 2023, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем [Мапа]
Масакр српских цивила у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека на данашњи дан 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, а Насер Орић који је предводио крвави пир слободно шета Подрињем, изјавио је директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.
Он је рекао да су УН већ 10. јуна 1993. године биле обавијештене о злочинима над Србима у овим подрињским селима у меморандуму који им је доставила српска и југословенска влада, али да истина никога [...]
![Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10358-350x200-no.jpg)
Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]
Пројекат Записи Епархије зворничко-тузланске је замишљен као видео шематизам епархије у мисији ширења богоугодног и корисног садржаја на интернету. Мисија Цркве је свуда и увијек.
Видео записи су снимљени са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија и дио су дјелатности Информативне службе Епархије.
Тринаеста (13.) епизода МАНАСТИР СВЕТОГ ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ
Манастир је изграђен на мјесту гдје је некада постојао манастир из XIII вијека. Предање говори да је овај манастир грађен у исто вријеме када и манастир Ловница код Шековића.
Манастир је удаљен 13 километара од Прибој[...]
Блиц, 1.12.2019, Једини живи сведок операције Халијард Деда Драго: За два дана направили писту и спасли америчке пилоте
У акцији спасавања савезничких пилота 1944. године, названој "Ваздушни мост", из Србије је у организацији Југословенске војске евакуисано преко 500 углавном америчких пилота.
Највећи број је евакуисан са импровизованог аеродрома у селу Прањани код Чачка, али је мало познато да је тридесетак пилота и официра евакуисано из коцељевачког краја. Једини живи сведок, Драгутин Ашковић, не дозвољава да се та прича заборави.
Тог септембра Драгутин Ашковић имао је 23 године. Данас, у 98. одлично се сећа како је као командант четничког вода у Свилеуви наредио својим омладинцима да у њиви обраслој шу[...]
