За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Јован Буковала: Моје чукундеде, прадеде и прабабе…
Од: Jovan Bukovala <…@gmail.com> Предмет: Prijava žrtava Садржај поруке: Poštovani, moji preci koji su bili žrtve tokom Drugog svetskog rata su: Vasiljević rođ. Pavlas (Ignjat) Mirjana, prababa – uhapšena u Novom Sadu kao pripidnica NOP-a, internirana u koncentracioni logor Bačka Palanka, pa Bergen-Belsen, u kojem je i sterilisana; Neckov (Gavra)…
РТРС, Срна, 6. 10. 2018, У Сиску обиљежен Дан сјећања на страдалу српску сирочад
У Сиску је данас обиљежен Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад током Другог свјетског рата у организацији Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине у овом граду. Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је за Срну да је важно сјећати се разлога због којих су ова дјеца…
Погледи, 27.1.2018, Петровданска блокада – професор Миливоје Трнавац
Сажетак: Немачка операција Моргенлуфт („Јутарњи ваздух“), у народу названа Петров(дан)ска блокада, изведена је од 12. до 22. јула 1943. године, у простору Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника, са циљем да се уништи Штаб Драже Михаиловића. Непосредан повод за операцију био је четнички збор одржан 13. јуна 1943. у селу Гојна… СРНА, 4. 9. 2018, Како су Срби похрваћени
Српска популација у Аустроугарској, односно на подручју данашње Хрватске, 1846. године била је три и по пута већа од хрватске, а након анексије БиХ и до четири, показују подаци из аустријских архива. Према етнографској карти Аустријске царевине, средином 19. вијека на њеној територији живјело је 2.624.000 Срба и 813.300 Хрвата,…
Блиц, 31. 8. 2018, Најбизарнији Титов закон: Мало ко зна да су због њега у Југославији деценијама масовно убијали козе
После Другог светског рата, по угледу на комунистичку партију СССР-а, Југословенски државни врх доносио је одлуке које су се без поговора спроводиле у дело, иако су поједине биле и више него штетне по грађане тадашње земље. Радни логори, одузимање имовине и прогони по идеолошкој основи са и без доказа, само…
СРНА, 22. 8. 2018, 27 година од убиства цапрашких Срба
Данас се навршава 27 година од убиства 15 и рањавања више десетина српских цивила у цапрашким селима на подручју Сиска, за које нико није кривично одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да су 22. августа 1991. године у раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и зенги у…
Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13186-350x200-no.jpg)
РТС, 17. 4. 2016, Дозволите... - Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]
Историчари износе аргументе о разлозима брзог слома Војске Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године.
Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. Све то у најновијем издању емисије "Дозволите..."
Више пута сте чули и видели како је Војска Краљевине Југославије изгубила рат против Немачке за само 12 дана у априлу 1941. године. Ми смо истраживали зашто се тако нешто догодило, односно како је војска заснована на победничкој традицији српске војске из балканских и Првог светског рата доживела тотални пораз. Историчари тврде да је погрешна претпоставка да је издаја главни узрок пораза и н[...]
Срна, Глас Српске, 2.8.2015, Одржан парастос за 5.500 Срба и 50 Јевреја страдалих у Шушњару
Сански Мост - Полагањем вијенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја које су убиле усташе на Илиндан 1941. године.
Свету литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на Шушњару служио је владика бихаћко-петровачки Атанасије.
Владика Атанасије је у обраћању поручио да је најважније да овај догађај и жртве на Шушњару не буду заборављени.
"Ове жртве заслужују достојно и видљиво обиљежје, а најдостојније је православни храм, капела у чијој би унутрашњости била исписа[...]
Слободна Херцеговина, 3.6.2016, Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци почели први устанак у поробљеној Европи
Приближава се шести јуни, значајан датум у српској историји, посебно оној која се односи на Босну и Херцеговину. Заморили смо се различитим датумима када су дизани устанци у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Македонији..,званично је у БиХ и Хрватској деценијама признаван двадесет седми јули! А да ли је баш тако било?
Крст на камену који је у оковима је дело архитекте из Београда Предрага Ристића. Такав крст постоји још на гробу Христову а оковала га је због пропадања царица Јелена. Симболише спас народа на камену.
Ове године се по седамнаести пут прославља у [...]
РТРС, Срна, 29. 9. 2023, Бараћ: Бог ме оставља да живим да бих свједочила о страхотама у НДХ
Било је неко брдашце у кругу логора и ми дјеца смо се пењали на њега и гледали Саву. И ту Сава тече, а теку и људи, жене, дјеца ријеком као балвани, сјећа се Бараћева.
Марија Бараћ /90/, која је као дијете преживјела страхоте логора Стара Градишка и Завода за глувонијему дјецу у Загребу у Независној Држави Хрватској, говори за Срну да, иако се понекад пита зашто је Бог кажњава да тако дуго живи, мисли да је то због тога да би се сјећала и свједочила о страхотама које је преживјела.
Бараћева наводи да, на основу свједочења друге дјеце и подударности које прате њено и њихово избављење, пре[...]
Политика, 6. 8. 2023, Владимир Којић: Повлачење официра ЈНА са парастоса солунцима на Крфу
Када се са брода изнад Плаве гробнице огласила сирена, стари солунски јунаци бацили су са палубе венац њиховим друговима који почивају на дну мора. Гојко Шантић је рецитовао песму „Стојте галије царске” и није било душе која није пустила сузу
Затекао сам се у Хиландару у вријеме одржавања јубилеја 70 година од пробоја Солунског фронта 1978. године.
Отац Никанор дао ми је да на Крф однесем инсигније (свијеће, вино и жито) потребне за помен. У оваквим приликама из Хиландара су ово редовно слали грчком митрополиту који је служио помен.
На Крфу сам се састао са другарима из Швајцарске и Њ[...]
