За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 22.8.2018, Крестић: У Хрватској више нема ни трунке морала, нити здравог разума
У Хрватској је на дјелу бјежање од истине и злочина, обмањивање јавности и фалсификовање историје, рекао је академик Василије Крестић поводом кампање којом се у тој држави негирају злочини у Јасеновцу и једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату приказује као радни логор и мјесто забаве, те манипулише…
Политика, 19. 8. 2018, Гробница где су усташе убиле 11 рођака Николе Тесле [Мапа]
Плоча са обележјем на гробници уништена у рату деведесетих година, а у некадашњој казниони, одакле су 1941. године Срби одвођени у логор Јадовно, данас су смештени суд, затвор и делом цивилне службе, локални трг се зове Трг Алојзија Степинца, а испред су споменици Степинцу и Фрањи Туђману ГОСПИЋ – Од…
Епархија славонска СПЦ, 17.8.2018, Помен пострадалима у Слобоштини 1942. године [Мапа]
Молитвено сећање на 1368 мештана Слобоштине пострадалих од усташа током Крвавог августа 1942. године У четвртак, 16. августа 2018. године, на празник Преподобних Исакија, Далмата и Фауста, благословом Његовог Преосвештенства Владике пакрачко-славонског г. Јована, с верним народом, свештенством и монаштвом, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Антонића – пароха окучанског, протојереја Душана…
РТРС, Срна, 14.8.2018, Прошло 77 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну
Прије 77 година, у ноћи између 14. и 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених…
СРНА, 12.8.2018, Гораждевац: Деценија ипо ћутања о злочину на ријеци Бистрици
ГОРАЖДЕВАЦ, 12. АВГУСTА /СРНА/ – У Гораждевцу ће сутра парастосом у мјесној цркви, полагањем цвијећа и паљењем свијећа на гробљима бити обиљежена 15 година од злочина албанских екстремиста који су 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убили два српска дјечака, а њихово четворо вршњака ранили док су се…
Политика, 10. 8. 2018, Рошови – прогнане патриоте
Три брата, Ђорђе, Душан и Мирко, из старе европске фамилије, пореклом из Лиона, учинили су јако много за Србију, иако су судбина и комунистичка власт према њима биле немилосрдне Историју Србије током прошлог века обележили су многа јунаштва и хероји које не бисмо смели да заборавимо. Један од таквих је… Не заборављамо – Памтимо
Саборник.рс, 21. 1. 2024, Комеморација проф. Србољубу Живановићу у САНУ - Најава
Поштовани читаоци, од стране "Института Дијана Будисављевић" у нашу редакцију стигло је обавештење о комеморацији поводом упокојења професора Србољуба Живановића у САНУ, које у целини преносимо...
† † †
Поштовани,
Поводом упокојења академика Србољуба Живановића, Институт Диана Будисављевић организује комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у петак 26. јануара 2024. године, са почетком у 11 часова.
Проф. Живановић био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења. Изабран је за члана Академије [...]
Политика, 24. 6. 2024, Тишина над великим човеком – 25 година од отмице проф. др Андрије Томановића
„Слађане, треба га превити, рана је доста прљава. Накупило се крви”, рекао је проф. др Андрија Томановић свом младом колеги Слађану Петровићу, који је тог дана одбранио специјалистички испит. Потом се обратио тешко рањеном младићу: „Биће то све у реду!” и отишао.
Синиша Живић, устрељен на бензинској станици у Приштини, био је његов последњи пацијент. Памти сваки детаљ хаоса и тренутке када се, у њему и око њега, све налазило негде између живота и смрти. Професор је изашао из Клиничко-болничког центра Приштина и нестао.
Доктор Слађан Петровић је сутрадан рекао рањеном Живићу: „Мораш да бе[...]
Pravoslavie.ru, 4. 6. 2015, Српска Црква канонизовала нове светитеље
Pravoslavie.ru | Београд, 1.6.2015.
На управо завршеном Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је одржан од 13. до 29. маја, донета је одлука о канонизацији нових светитеља и установљен је дан њиховог молитвеног сећања.
У диптих светих приборојани су Свети Новомученици Пребиловачки (дан молитвеног спомена 24. јул/6.август), светитељ Мардарије (Ускоковић), Епископ Амерички и Канадски (спомен 29. новембар /12. децембар), и преподобни Себастијан (Дабовић) Џексонски (спомен 17/30. новембар).
Мученици Пребиловачки пострадали су 1941. године у време усташког терора, спровођеног у м[...]
Норвешка Краљевска амбасада у Србији, 18.12.2018, Норвешки "Логор смрти" први пут у стрипу и на српском
Дирљива прича о два дечака из Југославије која су 1942. године доспела у нацистички логор у Норвешкој преведена је на српски језик захваљујући Академској српској асоцијацији и норвешкој фондацији НОРЛА (Норвешка књижевност у иностранству).
У правом тренутку, када временски услови у Србији подсећају на норвешке, стиже нам и први стрип о југословенским ратним заробљеницима у Норвешкој који је написала норвешка ауторка и новинарка Ингебјерг Јенсен.
Све је почело на једном од њених предавања о илустрованим књигама које је објавила о норвешкој деци у Другом светском рату међу којима су: Бомбе[...]
Политика, 6. 4. 2023, Kомеморација жртвама НАТО-а у Алексинцу
Алексинац – Пригодним програмом и полагањем цвећа и венаца на спомен-обележје страдалима у НАТО бомбардовању у пролеће 1999. године, у центру Алексинца одржани су парастос и комеморативни скуп на којем су евоциране успомене на догађај и трагедију коју је градић доживео на јучерашњи дан пре 24 године.
У присуству великог броја грађана, представника Војске Србије, МУП-а, удружења бораца и резервних војних старешина и оних која негују слободарске традиције, о страдању Алексинчана 5. априла и 28. маја 1999. године говорио је председник општине Далибор Радичевић.
У пролеће 1999. године у Алек[...]
