За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 9.4.2018, Деветнаест година од Битке за Кошаре
НАТО и албански терористи почели су на данашњи дан прије 19 година офанзиву на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, гдје су малобројни српски војници успјели да се одупру вишеструко бројнијем непријатељу. Одбрана Кошара спријечила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама.…
Вечерње новости, 9.4.2018, Београд чува доказе о злочинима католичких свештеника
Шта све садржи документација МСП и Војног архива: Тражили да се руше православне цркве и синагоге, масовно покрштавање Срба. Ватикански кардинал Еуген Тисерон сведочио о злоделима над Србима ЗАПИСИ о односима Независне Државе Хрватске и њених савезника, односно архива министра спољних послова НДХ Младена Лорковића, с посебним освртом на сазнања…
РТРС, Срна, 7.4.2018, Усташки поздрав “За дом спремни” биће враћен у Јасеновац
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је да је најава Координације јеврејских општина и Савеза антифашиста Хрватске да ни ове године неће учествовати у државној комеморацији жртвама усташког концентрационог логора Јасеновац очекивана и једино могућа, јер је све извјесније да ће усташки поздрав “За дом спремни” бити враћен…
РТС, 6.4.2018, Годишњица бомбардовања Београда у Другом светском рату
Пре тачно 77 година, небо изнад Београда прекрили су авиони нацистичке Немачке. У четири налета, 484 немачка бомбардера засула су престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби. Тог првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом, разорена је Народна библиотека, а изгорело је 350.000 књига. Историја је… Вести, 5. 4. 2018, Голгота купрешких Срба априла 1992.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској. – Након што су лако…
Расен, 3.4.2018, Споменик Четиристотине у част 400 српских регрута побијених од Бугара
Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир Светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик Четиристотине. Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23.7.2016, Нико не тражи убице 14 српских жетелаца
Навршава се седамнаест година од стравичног злочина у Старом Грацку код Липљана. Најхрабрији тог 23. јула 1999. отишли да сакупе пшеницу, али су их покосили хици терориста
КАЖУ да с временом бол умине, престане. Али није тако. Бол је све већа, готово опипљива. Јер, нема дана ни ноћи да се не сетим брата, оца и стричева који су покошени на њивама док су сакупљали жито. Покосили су их рафали зликоваца који се и даље слободно шетају, а наши погубљени мученици и ми који их и даље оплакујемо, не можемо да их прежалимо и годинама вапимо за правдом.
С тешком муком и све теже, из године у годину[...]
Глас Српске, 20. 6. 2024, Парастос за 12 свирепо убијених мјештана мајевичког села Брезје
У страдалничком селу Брезје на Мајевици служен је парастос за 12 мјештана које су прије 32 године на свиреп начин убили припадници муслиманско-хрватских снага у протеклом рату.
„У ничим изазваном нападу живот је изгубило 10 цивила и два припадника војске који су дошли овдје да обиђу своје породице и нису били наоружани, а 35 мјештана је одведено у заробљеништво“, рекао је предсједник општинске Борачке организације Лопаре Ристо Радић.
Он је навео да се у Брезју десило и једно од најсвирепијих убистава, човјек је везан за трактор и вучен док није преминуо.
"Ово је једно од најстрадалниј[...]
Глас Америке, НСПМ, Фонет, 23.7.2021, Навршава се 22 године од злочина албанских терориста над Србима у Старом Грацку на КиМ
Навршава се 22 године од злочина над 14 Срба у Старом Грацку, код Липљана на Косову и Метохији.
Тог 23. јула 1999. године на својим њивама, док су скупљали жито 14 жеталаца, цивила, Срба је нападнуто и убијено, од стране припадника ОВК.
Злочин се догодио десетак дана по доласку међународних војника. Старо Грацко је било под контролом британских војника Кфора.
До данас починиоци нису пронађени и кажњени, подсећа Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији.
У Старом Грацку данас ће бити одржан парастос за 14 српских жетелаца којем ће присуствовати и директор Канцел[...]
Вечерње новости, 17. 11. 2023, СИСТЕМАТСКО БРИСАЊЕ ТРАГОВА СРПСКОГ ПОСТОЈАЊА: Космет од трговине људским органима до преотимања духовне баштине
У СВОЈОЈ ИСПОВЕДНОЈ књизи „Извесна представа о правди (Чеченија - ЦИА - Косово - Дрога)“ Дик Марти, између осталог, пише да је његова мисија и мисија његових сарадника у Покрајини изазвала отпор, па и непријатељство. Упозорени су "да би било добро да се разоткривају неки аспекти прошлости. Срби су зли и то не сме да се промени; то може чак угрозити стабилност региона".
"Амерички утицај је огроман", наставља Марти, "што нам са жаљењем потврђује неколико дипломата на служби у Приштини. Клинтонов кип заузима први план једног градског трга, а једна авенија је чак додељена Бушу." Он потом пише и о[...]
Политика, 16. 1. 2024, Драгица је сама ломила чесницу, Нову годину дочекала у тишини
На врата Драгице Гашић, у насељу Оризе, у улици која је преименована, на периферији Ђаковице, и на овај Божић није имао ко да покуца. Није имала положајника, како то православни обичаји налажу, а у рано јутро на дан Христовог рођења прве честитке су јој телефоном упутила двојица синова, који су са њом и са око осам хиљада Срба из саме Ђаковице, у јуну 1999. године, тада малолетни насилно протерани из родног града. И Нову годину по јулијанском календару дочекала је сама. У тишини, јер српска је.
Трећег дана по Божићу дошао је да је обиђе Вукан Гојковић, Србин из села Видање код Клине, који с[...]
