За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 22. 9. 2024, Обележена 108. годишњица од Битке на Кајмакчалану
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију одавања почасти и полагања венаца поводом обележавања 108. годишњице од Битке на Кајмакчалану. „Путниче, стани! Овде леже они! Гомиле ове прах краљева крију. С капом у руци њима се поклони, И редом тако ижљуби их свију!…
Спутњик, 22. 9. 2024, Мистерија страшног злочина над руским монасима: Звона Романових још одјекују светињом код Требиња
Манастир Дужи код Требиња више од века има нераскидиву везу са Русијом. У њему свакога дана на молитву позива звоно, дар Романових. Испод тог звона молили су се и монаси који су стигли пред Октобарском револуцијом. Један је био је и игуман ове важне светиње. Страдали су у Другом светском… РТРС, 22. 9. 2024, Српски споменици у Федерацији свакодневно на мети вандала – Липник, Сански Мост
У селу Липник код Санског Моста уништен је споменик посвећен четворици Срба који су убијени за вријеме турске владавине 1835. године. Споменик је више пута скрнављен, a сада је потпуно уништен. Малобројни Срби који се враћају у родни крај питају да ли је ово опомена да српским споменицима, свједоцима трагичне…
Вести онлајн, 21. 9. 2024, Црква је очувала народ на Космету
Без одлуке монаштва и свештенства СПЦ, првенствено Епархије рашко-призренске о останку и организовању преосталих Срба и без оних који нису избегли или који нису протерани, данас не би могли да причамо о постојању српског народа на простору Косова и Метохије. Истовремено, док привремене приштинске институције од почетка нису показивале жељу… СРНА, 21. 9. 2024, Обиљежене 142 године од Улошког устанка – Друге невесињске пушке
Представници општинске Борачке организације из Калиновика положили су данас цвијеће код спомен-плоче, гдје је служен помен за све погинуле у ослободилачким ратовима, а поводом обиљежавања 142 године од Улошког устанка. Наташа Глигорић, праунука Пере Тунгуза, обраћајући се окупљенима осврнула се на историјске догађаје које је водио њен прадјед Перо. Она…
Вечерње новости, 21. 9. 2024, Оца задавили столњаком, а Светомира одвели: Будимир Миленковић 25 година трага за братом кога су киднаповали Албанци на Косову
НА ОЧИГЛЕД моје деветогодишње сестричине, тог 2. августа 1999. године мучки ми је убијен отац Момчило, а брат Светомир је киднапован. Ево 25 година не знам каква му је судбина. Имао је 38 година, био је наставник у Музичкој школи у Приштини. Отац је био пензионер. Никоме нажао нису учинили.… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 27. 8. 2024, Одлазак Маре Маловић, свједока ужаса Јасеновца
У Бањалуци је у 87.години преминула Мара Маловић, логораш Другог свјетског рата.
Рођена је 1937. године у Међувођу код Козарске Дубице, а као петогодишња дјевојчица заробљена на Козари и одведена у логор Јасеновац, а потом у дјечије логоре Церовљане, Сисак и Јастребарско, које је формирала Независна Држава Хрватска.
Мара Маловић биће сахрањена данас у 14 часова на бањалучком гробљу Врбања.
[...]
Вечерње новости, 29. 4. 2024, Деца логораши из минулог рата у БиХ стрепе да се страхоте грађанског рата могу поновити данас
УВЕК пред мај, уназад већ 32 године, онима који памте у Босни и који су прошли кроз рат језа се шири телом и умом.
Грађански рат беше суров, крвав и као да није завршен 1995. Бар такву атмосферу шире они који су у Босни у тим годинама изгубили сваку људскост и врлину и поново би хтели да своју златну рибицу лове у туђој крви!
Александар Глигоревић доживео је и преживео масакр над Србима у Брадини, у највећем српском селу између Сарајева и Мостара, 25. маја 1992. Ни то што је имао само седамнаест година га није заштитило од логора у Челебићу. Да не беше комшија Муслимана и Хрвата не би ни пос[...]
Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић
Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић
Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ
Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани.
- После 1945. године, први попис страдалих заточених припадника Југословенске војске у отаџбини (четника Драже Михаиловића), сарадника, симпатизера и активиста, са необјављеним документима из различитих архива и музеја.
- Подаци [...]
Глас Српске, 16.10.2016, Прошло 25 година од убистава госпићких Срба
Београд - Документационо-информативни центар "Веритас" подсјећа да се навршава 25 година од када су у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу и околним мјестима одводиле српске цивиле из њихових кућа и станова и убијале их на разне начине.
Према подацима Веритаса, у јесен 1991. године убијено је најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од којих скоро половина 17. и 18. октобра.
Ликвидирани су углавном виђенији Срби, судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери, који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. Међу ликвидиранима [...]
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Дан примирја у Првом светском рату: Шта смо добили, а шта изгубили 11. новембра 1918?
Углед који је Србија стекла славом свог оружја и величанственим биткама, брзо се топио у заједничкој држави, Краљевини СХС, потом Југославији, слажу се историчари, саговорници РТ Балкан. Да ли је имала другог избора?
После четири године оружаног сукоба какав свет до тада није видео, 1918. године у железничком вагону у Компијењу Силе Антанте потписале су примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.
У Србији се овај датум обележава као државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, прилика да се на овај "европски" празник присетимо српских жртава, славних битака и војсковођа и [...]
