За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 19.3.018, Споменкова жртва за слободу не смије пасти у заборав
Маглај – Служењем парастоса на гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај јуче је обиљежено 25 година од смрти Споменка Гостића, најмлађег одликованог борца Војске РС. Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић је поручио да се мора сачувати од заборава жртва најмлађег борца Војске РС, који је уткао…
НСПМ, 16.3.2018, Милојко Будимир: Книнска „Зора“ није ловачко друштво из хумористичке серије Радоша Бајића
Серија „Шифра Деспот“ која се већ месец дана приказује на ТВ Пинк најављивана је много пре него је почела, трејлером из епизоде у којој су се Радош Бајић и други аутори поиграли с једном од најосетљивијих група српског друштва, крајишким Србима, протераним у Србију у време хрватских војно-полицијских акција „Бљесак“…
ДИЦ Веритас, 16.3.2018, Саво Штрбац: Хрватско суочавање са прошлошћу
У региону се скоро свакодневно оснивају разни одбори и вијећа за “све и свашта”, али је ријетко који од њих добио значај, укључујући и медијски простор, као Вијеће за суочавање с посљедицама владавине недемократских режима, којег је хрватска Влада оснавала 2. марта 2017, чији је непосредни повод за оснивање био…
СРНА, 16.3.2018, У десет сарајевских општина убијено 7.432 Срба
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ – У десет сарајевских општина у протеклом рату убијено је 7.432 Срба, од којих 6.188 мушкараца и 1.244 жене, рекао је вечерас у Источном Сарајеву аутор књиге „Досије Сарајево“ Миливоје Иванишевић за којег је руководство овог града приредило пријем у оквиру обиљежавања 22 године од…
БН, Срна, 13.3.2018, Равноговци положили цвијеће на споменик палим борцима
ВИШЕГРАД, 13. МАРТА /СРНА/ – Чланови Равногорског покрета отаџбине Српске данас су положили цвијеће на Споменик палим борцима у Вишеграду, а потом су кренули у Добрунску Ријеку, гдје ће бити обиљежене 72 године од хапшења начелника Штаба врховне команде Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Михаиловића. Предсједник Предсједништва Борачке организације…
Вечерње новости, 12.3.2018, Над Сарајевом сени мртвих Срба
Недеља сећања на егзодус 170.000 људи из главног града БиХ. Од 1992. до 1995. убијено 6.188 мушкараца и 1.244 жене МРТВИ Срби су најубедљивији сведоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће поништити. У Сарајеву је од 1992. до 1995. настрадало 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23. 2. 2024, У изјавама сведока сакривени имена и судбине страдалника: У БиХ је мање него у Хрватској сачувано документације о убијенима у Јасеновачким логорима
МЕЂУНАРОДНА алијанса за сећање на Холокауст, позната као ИХРА, дала је недавно Хрватској задатак да археолошки истражи простор највећег српског стратишта у НДХ - система логора смрти Јасеновац, који подразумева и подручје Доње Градине, где се, према снимцима које су направили савезнички пилоти у априлу 1945, налазе највеће масовне гробнице.
ИХРА је, такође, обавезала Загреб да покушају званичним путем да дођу до имена и презимена жртава, што је могуће само отварањем матичних књига.
И у Хрватској, али и у Републици Српској где се налази Доња Градина, највеће стратиште у систему јасеновачк[...]
РТ Балкан, 5. 3. 2023, Зоран Шапоњић: Непозната прича српског страдања у Добоју: Са Србима поступати без суца
У Добојском логору за Србе који су 1915. основали Аустроугари било je заточено скоро 50.000 Срба, најмање 12.000 уморено страшном смрћу, а децу до 14 година нису ни пописивали
Аустроугарски логор у Добоју за Србе, још једна заборављена, неиспричана, мало позната прича, печат срамоте на души потомака. Дванаест, или, ко зна колико хиљада мученика без свеће, без гроба.
Пред причама преживелих логораша памет стаје.
"Са интернирцима поступати без интервенције суца, на основу нужне ратне одбране према војничкој командантској моћи…", део је наредбе Аустроугарске врховне команде заповедни[...]
Јадовно, 15. 8. 2024, Масовни покољ Срба на Мехином стању августа 1941- Илиндански покољи
Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака.
Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Срп[...]
![Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16533-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]
ДАНА 28. септембра 1995, готово два месеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено је девет мештана српске националности, подсећа Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра "Веритас". Најмлађи је имао 54, а најстарији 84 године.
Тог дана убијени су: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56). Око или истог дана убијен је и десети мештанин, Угљеша Илијашевић (54), чије тело је касније пронађено у једној густијерни и чијег имен[...]
СРНА, 26.12.2016. Владика Хризостом: Заборав – велика опасност за Србе
ДОБОЈ, 26. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом рекао је у Добоју на отварању изложбе фотографија и докумената добојског логора у оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у овај логор, да је заборав велика "болест" и опасност за српски народ.
Владика Хризостом навео је да је вечерашња изложба у Регионалном музеју важна да би се освјежила култура сјећања на све невине жртве добојског логора и да се одговарајућом документацијом отргне од заборава чињеница да је у Добоју направљен први концентрациони логор у Европи у 20. вијеку.
Владика је [...]
