За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 26.7.2018, У Книну са Србима: Овдје смо да не умре нада
Много људи на улицама и у парковима, примјетно велики број аутомобила са регистарским ознакама из Србије и кафићи пуни гостију. Овако би се, у неколико ријечи, могла описати „слика“ Книна ових дана. На све стране, хрватске заставе. Истакнуте су средином јула у част хрватске фудбалске репрезентације, чији је успјех на…
РТРС, Срна, 25.7.2018, Братунац: Помен страдалим Србима из Хранче
Код централног Спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, прислужене свијеће и положено цвијеће за 20 настрадалих Срба из насеља Хранча у одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године. Делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила положила је…
РТРС, Срна, 25.7.2018, У Вашингтону од данас вишедневна прослава Дана молитве за Србију
Српска православна црква у Америци огранизује од данас у Вашингтону вишедневну прославу стотину година од прокламације америчког предсједника Вудро Вилсона о проглашењу „Дана молитве за Србију“, пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата. Према програму, прослава почиње данас отварањем сесије Конгреса САД молитвом владике источноамеричког Иринеја, под чијим духовним…
РТРС, Срна, 25.7.2018, Ривлин: Јасеновац – Аушвиц Балкана
Већина хрватских Јевреја убијена је у Јасеновцу, у Аушвицу Балкана, рекао је данас предсједник Израела Рувен Ривлин у обраћању код каменог цвијета у Јасеновцу. „Стотинама година Хрватска је била дом Јеврејима, а у Другом свјетском рату тај дом, за већину њих, претворио се у масовну гробницу. Јеврејска заједница је збрисана…
Политика, 22.7.2018, Живојин Ракочевић: Зидови зла и крвава жетва
Злочин је подигао зид између Срба и њихових имања, отерао их с њива, одвојио их од живота и осудио на страх. У том грчу, одсуству било каквог напретка и правде многи су се одлучили да оставе Старо Грацко Старо Грацко – „Ово кишно лето личи на оно од пре деветнаест…
Спутњик, Вечерње новости, Танјуг, 23.7.2018, Обележена годишњица страдања 14 српских жетелаца у Старом Грацком
Преостали Срби у Старом Грацком, чланови породица и представници Владе Србије, косовских и локалних институција обележили су 19. годишњицу страдања 14 српских жетелаца, које су терористи 1999. године убили на њиви у атарима тог села. Чланови породица услед обуставе истраге очекују да случај убиства 14 жетелаца преузме Специјални суд за…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 1. 3. 2023, Борис Над: Како је почео грађански рат у Босни: Крвава српска свадба
Одржавање референдума било је предуслов за међународно признање, а пут до независне Босне водио је преко миноризације и прегласавања Срба, једног од три равноправна и конститутивна народа унутар БиХ
Првог марта 1992, у Сарајеву, испред Старе српске цркве, пуцано је на српске сватове. Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Мировић, а потом је спаљена српска застава.
Напад се догодио последњег дана контроверзног референдума о независности Босне и Херцеговине од Југославије. Заправо, био је то почетак грађанског рата у овој бившој југословенској реп[...]
Политика, 25.1.2018, Изложба о Јасеновцу у Уједињеним нацијама
Јединствену поставку, која је израз успешне српско-јеврејске сарадње, вечерас ће у седишту светске организације у Њујорку отворити министар спољних послова Ивица Дачић
Много делова једне сложене слагалице морало је да се готово беспрекорно уклопи у целину да би данас у Палати Уједињених нација у Њујорку, у 18 часова по њујоршком, а у 24 сата по средњоевропском времену, била отворена изложба Логор смрти Јасеновац – право на незаборав, организованој поводом Међународног дана Холокауста, који се обележава 27. јануара, на основу резолуције Генералне скупштине УН донете 2005. године.
Несумњив[...]
![Светиње Браничева, 10. 11. 2015, Откривање споменика на Врањевцу у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године [из Архиве] Фото](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23038-350x200-no.jpg)
Светиње Браничева, 10. 11. 2015, Откривање споменика на Врањевцу у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године [из Архиве] Фото
Споменик на Врањевцу, подигнут у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године, открио је председник Србије Томислав Николић 18. октобра 2015. Тога дана навршило се тачно сто година од од Врањевачке битке, једног од десет крвавих бојева с Немцима на браничевским просторима, о којим историја још увек ћути.
Врањевац – Једна од тешких битака у Браничеву 1915.
Споменик се подиже на месту једне од десетак тешких битака вођених од 6. до 27. октобра 1915. године на браничевским просторима. Место нисмо ми изабрали. Одредили су га догађаји из јесени 1915. године који су још [...]
![Башта Балкана, Геополитика, 22. 11. 2017, Милутин Станчић: Српска војничка гробља у Македонији и њихово стање [Мапа] из Архиве](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14632-350x200-no.jpg)
Башта Балкана, Геополитика, 22. 11. 2017, Милутин Станчић: Српска војничка гробља у Македонији и њихово стање [Мапа] из Архиве
Војничка гробља Срба у Македонији – од Битоља преко скрајнутих меморијала попут оних у Охриду или Прилепу, па до у шибље и коров зараслог споменика и костурнице у Челопеку. Расута обележја, костурнице, гробља и хумке палих српских војника на овим просторима разоткривају (не)знање.
Повремена наменски пригодна подсећања на сурову чињеницу да је на територији данашње Македоније дупло више Срба под земљом него што данас живи у овој држави махом се „нађу“ у обраћањима говорника на неком од бројних војничких меморијала у данима обележавања историјски значајних датума минулих ослободилачких ратова н[...]
Јадовно 1941, 22.2.2018, Никола Плећаш: Где су Срби Лике?
Сву воjнополитичку акциjу за време Другог светског рата Комунистичка партиjа Хрватске (КПХ) jе усмерила уништавању Срба Српске западне краjине(СЗК). Ниjедна њена воjна jединица ниjе била толико искоришћена у том подухвату колико Шеста партизанска дивизиjа (Личка). Преко ње, и кроз њу, уништено jе, односно лишено живота, преко 30.000 Срба Лике и спаљено 40.000 српских домова.
За разлику од хрватских усташа комунисти су Србе ликвидирали плански, смишљено и закулисно. Комунистичка пропагандна звона су позивала у борбу против окупатора, а за Србе jе “борба против окупатора и усташа” била наjпри[...]
