За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски став, 27. 2. 2018, Драган Крсмановић: СССР и грађански рат у Југославији 1941-1945.
Ових дана, тачније 5. марта навршиће се 76 година од чувеног упозорења које је Коминтерна упутила Јосипу Брозу Титу (Броз) упозоравајући га на штетне последице бољшевизације партизанског покрета. Нико ван Југославије тада није знао да је још 14. децембра 1941. године Броз већ озваничио своју објаву грађанског рата. До тада… Дан, 26.2.2018, Откривена масовна гробница код Никшића: 300 цивила бачено у јаму
Након пуних 76 година сумњи и скривених прича преживјелих голготе Другог свјетског рата и њихових потомака репортери „Дана“ потврдили су постојање масовне гробнице у близини Никшића. По први пут од суровог злочина, који је у континуитету трајао више од годину, тајну јаме безданице у мјесту Дубраве изнад никшићког села…
СРБски ФБРепортер, 21.2.2018, Зашто се ћути о покољу Срба у Бугојну 1992: Живе их спаљивали и секли секирама
Када су 27. маја 1992. године, бежећи од напада хрватске бојне Франкопан и осталих јединица ХВО, Срби из Чипуљића и Бугојна напустили своје домове и преко Мандалца, Гарачких подова и Стожера, избегли у Купрес, Миле (Васе) Лукић (49) остао је у својој кући у Чипуљићу. Десетак дана касније хрватски војници…
Опанак, 21.2.2018, Оне немају споменик: 50 Српкињица, бежећи пред Турцима, скоком у Саву отишле заједничку смрт
На страницама српске историје бледо се назире подвиг 50 српских девојака које су после пропасти Првог српског устанка, бежећи од турске освете, решиле да се ухвате за руке и скоче у Саву у селу Скела крај Обреновца. Не желећи да изгубе девојачку част и достојанство изабрале су смрт уместо срамоте.…
ДИЦ Веритас, 17.2.2018, Саво Штрбац: ЗЛОЧИН У СУХАЧУ
Недавно су медији у региону пренијели вијест да је жалбено вијеће Жупанијског суда у Сплиту потврдило првостепену пресуда Општинског суда у Сплиту којом су због наношења тешких тјелесних повреда са смртном посљедицом Јовану Боровићу (62) проглашени кривима и кажњени са по годину дана затвора рођаци Стипе Буљ (57) и Дражан…
Југмедија, 17.2.2015, Сећања преживелих на кланицу у Бојнику
ЛЕСКОВАЦ/БОЈНИК – Звук рафала, ножа кроз људско месо и крици жене и деце одзвањају у мојој глави и после 72 године, прича старина Светозар Тоза Крстић, један од малобројних који су преживели фашистичку бугарску кланицу у Бојнику. На данашњи дан 1942. године на периферији Бојника стрељано преко 500 цивила –…
Не заборављамо – Памтимо
Banjaluka.com, Pressrs.ba, 30. 10. 2014, Крвави пир на Шибовима
Планинарски дом на Шибовима лежи на костима, а у непосредној околини овог локалитета 1945. године затрпано је од 800 до 1.000 војника Југословенске војске у отаџбини које су маљевима и ножевима побили комунисти!
Ово за Пресс каже Миодраг Ченић, који је као 16-годишњак одведен од куће да са осталим мјештанима затрпава масовне гробнице код планинарског дома. Ченић је окупљеним новинарима показао мјеста гдје се налазе дугачки ровови у којима су закопани побијени, а како каже, о побијенима није смјело ни да се прича, ни да се било коме показује да су ту закопани.
Убијани без пуцњаве
[...]
Политика, Танјуг, 3. 9. 2023, Годишњица победе Срба на Делиграду 1806. године
На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке.
На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу.
Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте, односно султана Селима III, припрема велика офанзива на устаничку Србију, Карађорђе је организовао, колико је био могуће, утврђивање праваца вероватних наступања турских трупа.
Тако је Јаков Ненадовић, како му је наложено, обезбеђивао вероватни правац надирања из Босне, а војво[...]
![Политика, 11. 9. 2023, Помен за Србе убијене у Шипову у време НДХ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16188-350x200-no.jpg)
Политика, 11. 9. 2023, Помен за Србе убијене у Шипову у време НДХ [Мапа]
Сваког 11. септембра житељи овог краја окупљају се код спомен-обележја на Шиповачким барама да би одали почаст невино страдалим, каже свештеник Драган Шкалоња
Бањалука – Мало место Шипово је један од бројних градића у Босни и Херцеговини који су синоним за масовно страдање Срба на почетку Другог светског рата. Уз Сански Мост, Бихаћ, Бањалуку, Пребиловце, Стари Брод и многа друга стратишта широм тадашње НДХ, и Шипово је једно од места масовног страдања у процесу истребљења који је системски спроводила Независна државна Хрватска (НДХ) не само у логорима, већ и масовним убиствима по селима и г[...]
ИН4С, 19. 9. 2024, Битка на Мачковом камену: 110 година – На данашњи дан
Данас је 110. годишњица битке на Мачковом камену. Најстраховитији војни обрачун Срба и Аустроугара није пуно познат, нити му се придаје велика пажња. На Мачковом камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра, а рањено 176 официра, међу којима и краљевоћ Ђорђе Карађорђевић. Преживело је једва 1000 српских војника…
Непун мјесец дана послије српске побједе у Церској бици дијелови Прве српске армије и Шеста аустроугарска армија су у Првом свјетском рату отпочели крвав бој на Мачковом камену, на планини Јагодњи у сјеверозападној Србији. Послије четвородневних борби без предаха, у к[...]
ИН4С, 7. 10. 2022, Одржан научни скуп “Одбрана Београда 1915. године“
Присутнима и учесницима скупа су се молитвеном беседом и поздравним словом обратили ђапрвон Хаџи Ненад М. Јовановић и државни секретар господин Миодраг Капор, чиме је овај научни скуп отворен
У организацији Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. године, а уз помоћ и подршку Министарства одбране Републике Србије и Српске академије наука и уметности, у свечаној сали Ратничког дома – Дома Војске Србије, 5. октобра 2022. године, одржан је скуп „Одбрана Београда 1915. године“ уз учешће историчара, војних стратега, публициста и културних радника.
Овом догађају, херојској одбрани Београда 19[...]
