За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 23.7.2018, Обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у фочанској општини, за које још нико није одговарао. На гробљу Божовац у Фочи обиљежено је 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука. 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије Р.БиХ из Горажда, у нападу на шире подручје Јабуке,…
НСПМ, Танјуг, 22.7.2018, Гидеон Грајф: У Јасеновцу долазило до изражаја нестварно сладострашће усташких злочинаца
Крајње је вријеме да се сазна истина о усташким злочинима, сматра водећи истраживач Института за Холокауст „Шам Олам“ из Израела Гидеон Грајф и најављује књигу истине о Јасеновцу. Говорећи о патњама логораша, Грајф примјећује да је у Јасеновцу долазило до изражаја „нестварно сладострашће усташких злочинаца“, који су убијали логораше, пренси…
Вечерње новости, 21.7.2018, Меморијалу име по Сајмишту
Комисија за меморијални комплекс одбила нацрт прописа Министарства рада. Матић: Неприхватљиво да се комплекс зове Установа спомен-жртве КОМИСИЈА за Старо сајмиште сложила се на седници у петак, упркос дисонантним тоновима који су се могли чути, да не прихвати Нацрт закона о овом меморијалу који је предложило Министарство за рад, уз…
РТРС, 20.7.2018, Помен за осам убијених Срба из Горњих Магашића
У Братунцу је данас обиљежена 26. година од убиства осам мјештана села Магашићи, од којих шест жена, међу којима је била и једна трудница. Према свједочењу очевидаца, комшије муслимани, из Глогове и Бљечеве, 20. јула 1992. године у Магашићима код Братунца починиле су један од најгнуснијих злочина, убијали су цивиле,…
СРНА, 19.7.2018, Молитвено сећање на ливањске Србе убијене у усташком покољу
БЕОГРАД, 19. ЈУЛА /СРНА/ – Молитвено сјећање на невине жртве ливањских Срба, сурово побијених у усташком покољу 1941. године, и ове године биће одржано у више мјеста у Србији и БиХ, саопштило је Удружење Огњена Марија Ливањска. У саопштењу се истиче да су тих дана, око Огњене Марије, нестале заувијек…
СРНА, 19.7.2018, Ораховачка жупа – обливена српском крвљу
Иживљавање албанских злочинаца настављено је и над мртвим Србима јер су у Волујаку, настојећи да униште све трагове на лешевима ораховачких страдалника, терористи ОВК бацили више десетина килограма експлозива. ПРИШTИНА, 19. ЈУЛА /СРНА/ – Прије двадесет година албански терористи су у селима Ретимље, Оптеруша, Братотин, Зочиште и урбаном дијелу Ораховца…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, Срна, 2. 8. 2024, У Шушњару код Санског Моста обиљежено је 83 године од страдања 5.500 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21562-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 2. 8. 2024, У Шушњару код Санског Моста обиљежено је 83 године од страдања 5.500 Срба [Мапа]
У Меморијалном комплексу Шушњар служен је парастос за 5.500 Срба убијених на Илиндан, а у овом усташком злочину убијено је и 50 Јевреја.
Положени су и вијенци на споменик.
У Храму Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту претходно је служена литургија.
Обиљежавању је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Додик је изјавио је да се мора отпочети градња храма у Шушњару код Санског Моста који ће трајно свједочити да је овдје током НДХ почињен геноцид над Србима.
- Свједоци смо да народ који желе да живи са нама хоће да ту етикету наметне Србима рачунајући на [...]
СРНА, 17. 8. 2023, Промовисана књига ’Крвава граница‘ српског хероја са Кошара
Књига "Крвава граница", која представља аутентично свједочење о борбама на Кошарама потпуковника у пензији Драгутина Димчевског, човјека који има статус српског хероја са Кошара, представљена је у Броду.
Димчевски је рекао да су се, након доношења Резолуције 1244 Савјета безбједности и Кумановског споразума, све јединице са територије Косова и Метохија повукле у унутрашњост Србије и то непоражене.
"После повлачења моја јединица-батаљон добија наређење да се расформира јер не обезбеђује свој дио границе према Албанији и Ђаковици. То нам у почетку није било баш драго, а како је време прола[...]
Вечерње новости, 19. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Мржња ослободилаца према београдској чаршији: Србија на револуционарном удару због политичких и националних противречности
ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ облици репресије или такозвана дивља чишћења оптужених за сарадњу са окупатором, уз незаобилазне елементе политичке и личне освете, нису били ретка појава у послератној Европи.
Овај феномен је нарочито био изражен на територијама карактеристичним по масовној колаборацији у току рата и друштвеној поларизацији, али нису без значаја ни фактори менталитета и политичке културе. У Француској се број вансудских ликвидација процењује на близу 10.000, од тога је око 2.400 убијено пре искрцавања, 5.000 у време искрцавања и тек око 1.600 лица непосредно по ослобођењу. После ослобођења[...]
ДИЦ Веритас, Политика, 20.12.2018, Генерал Карлос Мартинс Бранко: Истином против наратива о геноциду у Сребреници
Одмах по објављивању, новембра 2016. године, књига „Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација” изазвала је бројне контроверзе. Тврдње изнете у њој – да у Сребреници није почињен геноцид и да је акција „Олуја” била етничко чишћење – имају већи значај самом чињеницом да је аутор књиге португалски генерал-мајор Карлос Мартинс Бранко, који се од 1994. до 1996. године налазио на положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.
Чињеница да је саговорник „Политике” након службе у БиХ обављао низ високих дужности у мисијама Уједињених нација (Израел, Либан, Сириј[...]
СРНА, 22.4.2017, Кукољ: Крици, јауци, раздвајање дјеце од мајки, убијање...
Добрили Кукољ, тада десетогодишњој дјевојчици, у памћење се урезала слика дјеце у Јасеновцу, које су усташки стражари, након што би умрла, купили и бацали у Саву.
БАЊАЛУКА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Некадашња јасеновачка логорашица Добрила Кукољ никада није заборавила ужасе из тог усташког концентрационог логора - крике, јауке, ужасе, раздвајање од мајке, плач, убијање, забадање ножа, гладовање...
"Моје прво сјећање на Јасеновац су улазак у тај пакао /1942/, јауци и ријечи `Куд нас воде - воде нас у пећ`", посвједочила је она за Срну, поводом обиљежавања 72 године од пробоја из тог злогласног [...]
