За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 18.7.2018, Поред срушеног храма биће подигнута нова црква
Предање да се изнад села Ораховица некада налазила црква показало се тачним – прије двије године ископани су темељи православне цркве из шестог или седмог вијека, коју су срушили турски освајачи у 18. вијеку. СРЕБРЕНИЦА, 18. ЈУЛА /СРНА/ – У сребреничкој општини на локацији Црквине, одређеној за градњу нове цркве,…
СРНА, 13.7.2018, Одата почаст убијеним у некадашњим логорима за Србе
СРЕБРЕНИЦА, 13. ЈУЛА /СРНА/ – Делегација Удружења грађана „Источна алтернатива“ Републике Српске положила је цвијеће и прислужила свијеће за покој душа мучених и свирепо убијаних Срба у бившој полицијској станици и згради Основног суда у Сребреници, које су у посљедњем рату биле логори за Србе. Предсједник овог удружења Војин Павловић…
РТС, Танјуг, 12.7.2018, Положени венци поводом годишњице Јаворског рата
Полагањем венаца на Калипољу, обележене су 142. године од Јаворског рата (1876-1877), у коjем је Србија у сукобу са турским снагама изгубила близу 20.000 војника. Венце су положили генерални секретар председника Републике Никола Селаковић, представници Војске Србије, општина Ивањица и Нова Варош. Поводом годишњице, Селаковић је отворио пут преко села…
Глас Српске, СРНА, 12.7.2018, Служен парастос Србима убијеним на Петровдан 1992. године у Залазју
Сребреница – У селу Залазје код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене су свијеће за 69 Срба убијених на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 26 година од великог српског страдања у сребреничкој општини. Цвијеће на спомен-обиљежје…
Јужне вести, 11.7.2016, Део оронуле куће „Ока соколовог“ припао Гаџином Хану, ближи се реконструкција
Најпознатији Заплањац који се борио у балканским и Првом светском рату Драгутин Матић, чија је фотографија у унформи српског војника обишла свет, ускоро би требало да добије музеј у свом родном селу Калетинцу. Наследници ратног извиђача познатог као “Око соколово” предали су део његове куће Општини Гаџин Хан, која планира…
Расен, 29.6.2018, Арчибалд Рајс: Страдање града Битоља
Битољ је пре европскога рата био најбогатији град у Маћедонији. Лежећи у подножју Перистера, трговина му се ширила кроз целу земљу до Солуна, с којим је везан железницом нормалнога колосека. Његово маћедонско становништво примило је себи грчке, италијанске и друге трговце, који су се брзо обогатили. Било је сасвим природно,…
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 17.11.2020, Судбина девојчице из јаме: Побише нас наши, прве комшије…
Уз Мару Лалић, удату Јурић, која је била најмлађа од свих четрнаесторо преживелих из јаме Равни Долац на Динари, а умрла је у Банатском Деспотовцу пре три године, и недавно преминулу Милицу – Милку Бошковић, удату Маљковић, Божана – Боја Лалић, удата Радета је сада једини још живи сведок из живе гробнице на Динари.
Још се вије у свом дому у Губеру код Ливна. Сама и чемерна, добрано загазила у десету деценију живота, али одатле није хтела чак ни кад су наследници оних који су њу некада мучили и бацали у јаму деведесетих година прошлог века почели да јој звецкају оружјем око врата, кад су почел[...]
![СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 82 године од хрватског усташког терора у Заједницама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15983-350x200-no.jpg)
СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 82 године од хрватског усташког терора у Заједницама [Мапа]
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу код Приједора данас су обиљежене 82 године од усташког терора над више од 400 цивила, међу којима је била већина Срба.
Ријеч је о једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.
У Цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и парастос испред споменика усташким жртвама међу којима је, осим два Украјинца, већином српско становништво.
Међу живим свједоцима тих трагичних догађаја на овом подручју је Раде Радивојац /93/ који живи у Бањалуци и који сваке године у пратњи унуке долази на овај дан у Заједнице.
"Тешк[...]
Срна, УНС, 9.10.2020, И послије 29 година без казне за убице шабачке екипе РТС-а у Хрватској
БЕОГРАД, 9. ОКТОБРА /СРНА/ - Данас се навршава 29 година од како су на путу Петриња-Глина у Хрватској убијени запослени шабачке екипе РТС-а новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, док је мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо на путу до болнице, а за тај злочин још нико није одговарао.
Аутомобил у ком се налазила екипа РTС-а нападнут је из засједе и изрешетан 9. октобра 1991. године, подсјећа Удружење новинара Србије /УНС/.
Командант Трећег батаљона 544 моторизоване бригаде ЈНА Јово Илић је за УНС-ов Досије раније рекао да су нови[...]
![Глас Српске, СРНА, 24. 6. 2023, Служен помен страдалим Србима у Придворцима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14713-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 24. 6. 2023, Служен помен страдалим Србима у Придворцима [Мапа]
ТРЕБИЊЕ - У Придворцима код Требиња данас је служен парастос за 13 Срба које су локалне усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године.
Са мјеста стратишта тројица Срба успјела су да побјегну и упозоре остало становништво, чиме је спријечена масовнија ликвидација српског живља из Требиња и околине.
Цвијеће код спомен-капеле у Придворцима, која је подигнута 2006. године, положиле су делегације Градске управе Требиње и потомци страдалих.
Прије парастоса, Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је Свету архијерејску литургију[...]
![РТРС, 8. 8. 2024, Служен парастос убијеним Србима из Јежестице [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21656-350x200-no.jpg)
РТРС, 8. 8. 2024, Служен парастос убијеним Србима из Јежестице [Мапа]
У селу Јежестица код Братунца, обиљежене су 32 године од страдања Срба из овог мјеста.
Муслиманске јединице из Сребренице, напале су на данашњи дан ово село и убиле мјештане који су се затекли код кућа и на њивама.
Жртве су убијане на монструозне начине, између осталог и одсјецањем главе, а најстрашнију судбину доживјела је породица Љубомира Млађеновића.
Предсједник Борачке организације Братунца Зоран Гвозденовић рекао је да се на данашњи дан прије 32 године у Јежестици десио стравичан злочин за који нико није одговарао, као ни за злочине над Србима из овог села у Другом свјетском рат[...]
