За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 1.7.2018, У Скадру се за јело купити није имало ништа
„Од ма кога Црногорца потражиш да ли има хлеба да ти прода, казаће ти сваки истим одговором: ’Нема, чоче, богуми, ово је сиромашна и гладна Црна Гора’”, забележио је у Подгорици новембра 1915. артиљеријски наредник Милета М. Продановић, током повлачења српске војске Чачак – „Пре него што се батерија кренула,…
РТРС, Срна, 7. 2018, Братунац: Помен за 3.500 српских жртава средњег Подриња
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас у Братунцу да ће се заложити да парламент Српске поништи и одбаци срамни извјештај Владе Републике Српске од прије неколико године, који је писао Британац Педи Ешдаун и његова служба, а кориштен је у Хагу да би се пресуђивало Србима. Одавању почасти…
РТРС, 6.7.2018, Почела обнова оштећених фресака Спомен куће на Тјентишту
Четрдесет пет година од како је у Долини хероја на Тјентишту подигнуто архитекотонско ремек дјело Спомен кућа, није било значајнијег уређења унутрашњости. Залагањем Националног парка „Сутјеска“ и Републичког завода за културно -историјско насељеђе почела је обнова видно оштећених фресака. Више од двије деценије на фрескама су видна оштећења. Стручњаци истичу…
СРНА, 5.7.2018, Још се чека оптужница против убица српских цивила у Загонима
БРАТУНАЦ, 5. ЈУЛА /СРНА/ – У Братунцу је данас прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу обиљежено 26 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони. Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из…
РТС, Танјуг, 4.7.2018, Протојереј глинске цркве: Нигде није лако бити Србин
Ни у Београду, ни у Глини није лако бити Србин, само су искушења различита и трудимо се да будемо све то што није лако, првенствено људи, па потом Срби, каже протојереј епархије Горњокарловачке Слободан Дракулић у разговору за Танјуг на месту некадашњег Спомен дома, у знак сећања на злочин почињен…
СРНА, 29.6–4.7, Међународна конференција о Првом светском рату
АНДРИЋГРАД, 29. ЈУНА /СРНА/ – У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је отворена Међународна научна конференција под називом „Године које су промениле свет“, која се бави тематиком Првог свјетског рата и која је окупила 26 историчара из Србије, БиХ, Русије, Велике Британије и Ирске. Руководилац Одјељења за историју Андрићевог института…
Не заборављамо – Памтимо
Блиц, 8.4.2017, Обележена 213. годишњица боја на Чокешини
У Чокешини код Лознице данас је обележена 213. годишњица од чувеног боја који је вођен између српских устаника и турске војске.
Центар за културу "Вук Караџић", локална самоуправа, месна заједнице и манастир Чокешина, организовали су свету архијерејску литургију, парастос и пригодан културно-уметнички програм у којем су учествовали група певача КУД "Караџић" и рецитатори лозничке гимназије.
Најпре је у 9 сати на месту битке одржан историјски час, где су венце положили ученици школе из Чокешине као и представници лозничке подружнице Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Срби[...]
СРНА, 29. 04. 2023, У понедјељак обиљежавање 28 година од злочина над Србима у Западној Славонији
У Градишци и Београду у понедјељак, 1. маја, биће обиљежено 28 година од страдања Срба у Хрватској у злочиначкој акцији "Бљесак", којом је за само 36 сати из Западне Славоније у планском удару хрватске војске протјерано 15.000 Срба, а убијено 283, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
У Градишци ће бити служен парастос, положени вијенци и цвијеће, а предвиђено је и обраћањем званични код спомен обиљежја, с почетком у 10.30 часова, док ће у Београду у 11.00 часова бити служен парастос у цркви Светог Марка и положено цвијеће у Ташмајданском парку на спомен плочу страдалим [...]
Вечерње новости, 16. 9. 2024, НА ВИДЕЛУ ГРАЂА ВРЕДНИЈА ОД ЗЛАТА: Интервју - Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине
БЕЗ архивске грађе и вековима чуваних докумената ми не бисмо знали ко смо. Само нације које краси високо однеговано самопоштовање имају свест о томе да су архивски документи из њихове историје вреднији и од златних полуга.
Не смемо то злато препустити прашини и забораву. Али како врата архива широм отворити, учинити га видљивијим и кориснијим у времену ревизије света, преотимања историје и истине?
С оваквим промишљањем Небојша Кузмановић, доктор књижевности, отпочео је пре шест година мандат директора новосадског Архива Војводине, установе која већ 98 година чува 45 милиона све[...]
![Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре - Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19032-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре - Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]
Желим да почнем једним исказом, који заправо није остао сачуван. Стога његово кратко представљање нема експлицитну научно-историјску, већ превасходно једну опште људску конотацију.
адило се о једној ухапшеној младој Сплићанки по имену Нирвана Бочина, која је прво била у логору у Старој Градишки а потом завршила у Јасеновцу, а после извесног времена била размењена за немачке војнике у партизанском заробљеништву.
Њен син се надао да су њени записи о том времену остали сачувани и да ће моћи да ми их стави на располагање, То нажалост није било тако и он се сећао да она не само да никада није жел[...]
Искра, 12. 7. 2024, Владимир Умељић: Суза деде Радомира
(Од унука, с љубављу)
рича о деди Радомиру би могла да се наслови и са „Од чобанчета до Обилића“, јер његов животни пут јесте водио од сеоског малишана, који је завртао воловима репове у питомини шумадијске Груже, па до четири немилосрдна рата и испршених груди у официрској униформи, што изранављених у борбама, што окићених Обилићевим медаљама.
Но, ратови нису били врхунац животних искушења, он је почео да се назире у немачком заробљеништву у време Другог светског рата, да би кулминирао по повратку у тада Титову Југославију.
Ону, у којој су сви били једнаки а само понеки једнакији. То д[...]
