За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 24.6.2018, У част Великог рата – Синуће слике са тавана
Општина Нова Варош и Народни музеј из Ужица припремају изложбу. Позив грађанима да уступе своје сакривено породично благо РАТНИЦИ у гуњевима и шајкачама, са ордењем на грудима за подвиге и ране или обележени тракама на рукаву у заробљеничким логорима Европе – мотриће на потомке са паноа одељења ужичког Музеја у…
Глас Српске, СРНА, 24.6.2018, Јадовно: одржан комеморативни скуп за жртве усташких злочина
Госпић – данас је одржан комеморативни скуп жртвама усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, а том приликом представљена је нова спомен-плоча са хронологијом догађаја у том логорском систему. У тим логорима су априла до августа 1941. убијани и у јаме или у море побацане хиљаде Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који…
Вечерње новости, 22.6.2018, Александар плански брисан из памћења народа
Књига Александар Први витешки краљ Душана Бапца. Некада најславнији српски владар, данас је најоклеветанији Србин ПОСТОЈИ ли личност коју је српски народ за живота више волео и након његовог трагичног краја за њим више жалио од краља Александра Првог Карађорђевића? Од некадашњег најславнијег српског монарха уз цара Душана и међународно…
РТС, Танјуг, 22.6.2018, Обележено 20 година од прве масовне отмице Срба на КиМ
Удружење киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас 20 година од киднаповања девет рудара угљеног копа „Белаћевац“ – прве масовне отимице Срба на КиМ, чија судбина до данас није расветљена. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је рекао да је 22. јун само… Боривој Швоња: Моја тетка, Љубица Швоња
БОРИВОЈ (ЂОРЂЕ) ШВОЊА Thu, Jun 21, 2018 at 6:36 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: БОРИВОЈ (ЂОРЂЕ) ШВОЊА Предмет: пријава жртава II светског рата Пријављујем као жртву моју тетку Швоња Љубицу, рођену 21.03.1920.године у месту Граб, општина Грачац, Р.Хрватска, од оца Душана и мајке Милице, рођене Мирчета. Швоња Љубица је погинула током…
РТС, Танјуг, ДИЦ Веритас, 20.6.2018, Веритас: За злочин на Миљевачком платоу још нема одговорних [Видео]
Хрватска војска је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над 7 села. Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требао започети у Шибенику, да…
Не заборављамо – Памтимо
Прах и пепео српског Мушутишта
Срна |1.6.2015 | Неђељко ЗЕЈАК
Под заштитом њемачких "мировњака", Албанци су до темеља порушили манастир Свете Tројице у засеоку Русеница. Остао је само звоник.
СУВА РЕКА, 1. ЈУНА /СРНА/ - Биланс шеснаестогодишње мисије "мировњака" УН у селу Мушутиште, десетак километара од Суве Реке, гласи - на стотине спаљених и разиданих српских кућа, минирани темељи објеката и порушене цркве.
У Мушутишту, познатијем по цркви Пресвете Богородице саграђеној прије седам вијекова, до 1999. године у 200 домаћинстава живјело је око 2.000 Срба.
Данас су Срби непожељни, а њихове бивше комшије, усљед насиља и[...]
ИН4С, 11. 1. 2024, Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу
Једно од најстравичнијих свједочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године.
Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспио је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика).
Свједочење је посебно интересантно јер осим осталог, даје највјернију илустрацију немогућности живота у условима логора Слана у којем се управо преодгајало и спремало младиће за кољачку службу.
Јосо Орешковић:
Још као ђак госпићке гимназије ступио сам 1939. [...]
Експрес, 3. 1. 2017, УСТАШКЕ ПРЕТЊЕ Србима у Воћину: Проћи ћете као '43.
Приликом освештења споменика жрвама усташког терора, у Воћину у Славонији пронађена је активирана бомба кашикара, испод које је била исписана претећа порука Србима. Кашикара је била постављена у положај из кога би се на најмање ваздушно померање скотрљала и активирала приликом пада међу учеснике
Како ли ће ове године проћи Срби приликом обележавања годишњице страдања становништва у селу Воћин у Славонији, кад је усташка војска Независне Државе Хрватске 14. јануара 1943. године убила 142 недужна српска цивила?
У неколико претходних, окупљање на дан комеморације изазвало је низ негативних [...]
РТРС, Срна, 11.7.2019, Коњиц: Сјећање на убијене дјечаке – браћу Петра и Павла Голубовића
У селу Борци код Коњица, епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, сутра ће освештати обновљену Цркву, чији је ктитор српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Црква је изграђена крајем 19. вијека, а обновљена у славу апостолима Петру и Павлу и у помен на њихове истоимене мученике, дјечаке Петра и Павла Голубовића, који су заједно са родитељима стријељани у околини Коњица, почетком јула 1992. године.
Имали су само седам, односно пет година. Ни мрава нису згазили. Тако су мало живјели и тако мало видјели. Између 1. и 2. јула 1992. године у Коњицу, са родитељима, угледним Србим[...]
РТРС, 27. 1. 2024, Обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора Силос
Данас је обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора "Силос" у мјесту Тарчин, у општини Хаџићи, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од којих 24 није преживјело.
Испред објекта некадашњег логора почаст страдалима одали су преживјели, потомци страдалих заточеника и званичници.
Претходно је служен парастос у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Осенику у сарајевском насељу Пазарић.
Логор Силос распуштен је на Светог Саву, 27. јануара 1996. године, два мјесеца након што је потписан Дејто[...]
