За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]
Припадници Војске Србије 5. маја 2018. први пут су посетили Равну Гору, организовали парастос за Дражу и положили венац испред његовог споменика. ‘’Српске новине’’ ексклузивно објављују шта се тачно дешавало тога дана Била је субота, 5. маја 2018. године. На тераси Спомен дома на Равној Гори седимо прота Драго Јовановић,…
РТРС, 15.6.2018, Обиљежено 26 година од погрома Срба на подручју Мостара и долине Неретве
Спуштањем цвијећа у ријеку Буну и балона са питањем „гдје су“, чланови породица страдалих Срба и удружења, подсјетили су на двадесет шест година од погрома Срба на подручју Мостара и долине Неретве. Петнаестог јуна 1992. године заробљено је и звјерски убијено двадесет девет цивила и војника, код моста на…
Спутњик, 15.6.2018, Као пук мајора Гавриловића: Јунаци са Кошара избрисали животе из бројног стања за отаџбину
Пре 19 година 14. јуна завршена је битка за Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника. Војни стручњаци су сагласни да је одбрана Кошара спречила копнену инвазију на Србију и да је онемогућила прекид комуникације међу српским формацијама. Пуковник Љубинко Ђурковић који је командовао одбраном…
РТ Војводине, 14.6.2018, Обележена годишњица битке на Кошарама
ДЕБЕЉАЧА – На данашњи дан пре 19 година завршена је битка за Кошаре. У борбама које су трајале три месеца погинуло 108 припадника Војске Југославије. Државна церемонија у част погинулих војника организована је у Дебељачи родном месту Тибора Церне југословенског војника који је погинуо на Косову и Метохији. … На…
Спутњик, СРНА, 14.6.2018, Чешки редитељ снима филм о српском страдању у Сребреници
Филмски редитељ из Чешке Вацлав Дворжак са сарадницима почео је да снима материјал за документарни филм о српском страдању у Сребреници у протеклом Отаџбинском рату. Дворжак је изјавио за Срну да је пре осам година почео да ради на снимању разговора и кадрова, те прикупљању грађе за документарни филм о…
СРНА, 12.6.2018, Јасеновац: Лаж као нож и метак
Идеја неких од ревизиониста да Хрватска треба да предухитри српску страну и прва сними филм о Јасеновцу како би предочила „праву истину“ није никаква празна пријетња. ЗАГРЕБ, 12. ЈУНА /СРНА/ – Бројни десничарски и конзервативни портали у Хрватској настављају офанзиву на историјску истину о концентрационом логору Јасеновац, уз сталне покушаје…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 17. 3. 2024, Одата почаст Споменку Гостићу, најмлађем одликованом борцу ВРС
На мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас је служен парастос и одата почаст најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, којег је постхумно Медаљом за храброст „Милош Обилић“ ове године одликовао и предсједник Србије Александар Вучић.
Парастос Споменку и шесторици српских бораца, служио је свештеник Владимир Кукић који указао на потребу да се њихова дјела, доброта и страдање не смију заборавити.
"Они су нам узор и идеал како се воли родна груда", рекао је свештеник Кукић.
Драган Трипић, Споменков полубрат, за Споменка каже да је био озб[...]
РТРС, Срна, 2. 10. 2023, На стратиштима у Бихаћу усташе убиле 384 студента и ђака
На стратиштима у Бихаћу почињена су свирепа убиства Срба у Независној Држави Хрватској, а један податак о жртвама рата у том мјесту од 1941. до 1945. године говори да су убијена 384 студента и ђака, изјавио је парох бихаћки Славиша Милиновић.
Милиновић је рекао да је много српске дјеце из Бихаћа страдало од усташа, али да тачан број није уписан.
Он је истакао да су дјеца убијана на најсвирепије начине - клањем, стријељањем, бацањем у јаме, пребијањем и одсијецањем дијелова тијела.
- Један податак који говори о жртвама рата у Бихаћу 1941-1945 каже да су 384 студента и ђака страдала, до[...]
Политика, 7.9.2020, Др Момчило Павловић: Савезнички бомбардери су разорили Лесковац у септембру 1944.
До сада није утврђен тачан број погинулих, верује се да је настрадало између 1.000-2.000 људи, од око 24.000 колико је Лесковац имао становника уочи рата
Не постоји трагичнији дан ни сат у историји Лесковца, од среде 6. септембра 1944. Између 12 и 13 часова, тог сунчаног дана, на рођендан краља Петра, 542 авиона полетело је из јужне Италије да бомбардује циљеве у Румунији, Мађарској и Југославији: ранжирну станицу у Новом Саду, мост на Сави у Београду и тенкове и трупе у Лесковцу. Лесковац је изненада са велике и безбедне висине засут тепих бомбама из бомбардера Б-24 америчке 15. ваздухопло[...]
Политика, Танјуг, 11.6.2017, Обележене 74 године од Битке на Сутјесци
ТЈЕНТИШТЕ - На Тјентишту су обележене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом светском рату, а у овим борбама погинуло је више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета.
Против 120.000 немачких, италијанских, бугарских снага и снага усташке НДХ, уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана, са којима је био Врховни штаб и Централна болница са 3.000 рањеника, пренела је РТРС.
Пета непријатељска офанзива, која је трајала од 15. маја до 15. јуна 1943, окончана пробојем партизанских снага, њиховим извлачењем из обруча и наставком[...]
![СРНА, 28. 10. 2024, Живак: Логор у Челебићима - мјесто најстрашнијег мучења Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22879-350x200-no.jpg)
СРНА, 28. 10. 2024, Живак: Логор у Челебићима - мјесто најстрашнијег мучења Срба [Мапа]
Према Живаковим ријечима, Слободана Бабића из села Бјеловчина код Коњица у логору су мучили на најстрашнији начин, пребили су га толико да је умирао 17 дана. Међу убијеним Србима у Челебићима био је и Шћепан Готовац, којег су муслимани убили и бацили међу живе логораше. Бати Куљанину је од батина глава била дупло већа
- Некадашњи логораш Жељко Живак из Коњица, који живи у Америци, рекао је Срни да је злогласни логор Челебићи био мјесто гдје је муслиманска војска за вријеме Одбрамбено-отаџинског рата на најсвирепији начин убијала Србе, који су скончавали у највећим мукама.
Живак, који је био [...]
