За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 22. 4. 2018, Обележен Дан сећања на жртве Холокауста
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти код споменика жртвама геноцида на Сајмишту Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти…
РТРС, 20.4.2018, Крестић: Споменици Степинцу – доказ да усташка идеологија живи
У Хрватској готово да нема краја у којем Срби нису доживјели страшна страдања, укључујући и подручје Сиска у чијој се близини налази Зрин, а најављено подизање споменика контроверзном хрватском кардиналу Алојзију Степинцу баш на том мјесту још један је доказ да је усташка идеологија жива, рекао је академик Василије Крестић.…
РТРС, 20.4.2018, СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН У ВЕЛИКОМ ПАРКУ- Породице положиле вијенце
Породице осам војника и резервиста ЈНА који су убијени 22. априла 1992. године у Великом парку у Сарајеву положиле су данас вијенац на мјесту њихове ликвидације. Долазак породица у Сарајево обезбјеђивале су јаке полицијске снаге. 22. априла 1992. године, за само један час, живот је изгубило осам припадника бивше ЈНА…
Политика, 18.4.2011, Издаја или убиство Србије
Слику „Убиство Србије”, како је водимо у музејским документима, насликао је Ђ. Васић, али других података о времену настанка и аутору немамо, каже Тијана Јовановић-Чешка, кустос Историјског музеја Србије. Пре годину дана, у вези с овим делом кустосу се обраћао за помоћ један господин, али осим податка о аутору и…
Вечерње новости, 16.4.2018, Велики рат у „малим новинама“
Ваљевци од заборава настоје да сачувају хероје и значајне догађаје у светском сукобу на почетку 20. века. Подухват Удружења за неговање традиције ваљевског краја ПРВИ српски авион у борбу је полетео са аеродрома у Ваљеву. Наши војници су имали најбоље пушке на свету – „кокинке“, које је усавршио човек са…
Глас Српска, 16.4.2018, Страхоте јасеновачке опомена будућим генерацијама
Доња Градина – Доња Градина и Јасеновац су мјеста на којима су утихнули животи многих Срба, Јевреја и Рома и о њима морамо говорити како не би били заборављени и како се никада не би поновила историја јасеновачких логора. Поручено је то јуче из спомен-подручја Доња Градина код Козарске Дубице, …
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 14. 1. 2024, Подвизи Белих Руса на Косову - и данас у великој борби заједно са Србима
Градили су путеве и пруге, предавали у школама, оплеменили Призренску богословију, молили за цео свет у Дечанима. Радили су у рудницима, женили су Српкиње. Често удовице, њихову децу волели као своју. Деца и унуци „белих“ Руса и данас живе на Косову и Метохији. Њихова жива сећања Радмила Тодић Вулићевић преточила је у књигу „Руси, Космет и време“.
– Хтела сам да пишем о Русима у Приштини, јер сам познавала неке од потомака, али истражујући, у Руском дому нашла сам књигу у којој су побројана само имена, занимања и одликовања Руса у свим градовима на Косову и Метохији. Кренула сам по том спис[...]
![Срби у БиХ, 5. 7. 2017, Априлски рат: БАТАЉОН ПРОТИВ ДИВИЗИЈЕ - Срцем на челик [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13296-350x200-no.jpg)
Срби у БиХ, 5. 7. 2017, Априлски рат: БАТАЉОН ПРОТИВ ДИВИЗИЈЕ - Срцем на челик [из Архиве]
Обревши се 14. априла код Мркоњић Града IV батаљон Школе резервних официра бивше Југословенске војске прихватио је неравноправну битку с XIV оклопном дивизијом Хитлеровог Вермахта. Због чега је тај јуначки и, по много чему донкихотски чин, потискиван у заборав?
Један (ђачки) батаљон – против (једне) оклопне дивизије! Зар се и то негдје догодило? Који батаљон и која дивизија? Зар је и то могуће?
Да, сасвим је могуће. Јер реалиста је, кажу, само онај ко вјерује и у немогуће. Јунаци наше мале приче, ђаци-поднаредници IV батаљона ШРО пјешадије бивше Југословенске војске били су управо такви: без[...]
РТРС, Срна, 2.5.2018, У Миљевићима обиљежавање 26 година од страдања у Добровољачкој
У Миљевићима у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године када су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а око 207 заробљено и мучено у логорима.
Овај догађај од прошле године обиљежава се у насељу Миљевићи, умјесто на мјесту гдје се напад догодио, да би се избјегло понижавање жртава и њихових потомака.
Према програму обиљежавања, планирано је да у 11.00 часова буде служен парастос у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима, а у 11.30 часова положени вијенци на Спомен-крсту.
Обраћање званичника[...]
Политика: Тата, шта ће бити са нама - Геноцид над Србима у Сарајеву (10)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Колико je тај човјек зла поднио, то само он зна. Гину му најдражи, он нас све тјеши. Taj човјек не зна да мрзи и послије свега, испричао је Мирко Влашки
Из сведочења Мирка Влашког, радника „Фамоса“ сазнајемо
Долази 10. септембар 1994. Toгa јутра крећу два аутобуса са 118 несретних путника. Понијели смо по два кофера од све имовине. Купујемо карте које коштају 20 ДЕМ. Крећемо, са надом да ћемо успјети. Ha Игману, у 5.30, хапси нас полиција. Формира се колона, два пo два, и правац затвор у Храсници. Гледам[...]
Политика, 19. 3. 2023, Машиновођа последњег воза
Телеграмом је све било предвиђено чији ће воз да буде последњи, који ће да се спасава у последњем часу, руши и уништи све што не може да се понесе. Ниједног трена нисам се двоумио, решио сам да будем последњи. Рекао сам то друговима машиновођама: момак сам, без обавеза, а ви сте ожењени, имате децу. Ја ћу бити последњи, ако погинем неће иза мене остати удовица, ни деца сирочад. Једном се гине – сведочио је Светозар Здравковић, машиновођа последњег воза у Србији октобра 1915.
Чачак – Гледајући страшне призоре на железничкој станици у Зајечару нисам ни слутио да ћу ја, Светозар Здравковић, да[...]
