За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Добојски инфо, 27.12.2017, Добој: У логору извршен геноцид над Србима
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је данас присуствовао обиљежавању 102 године од интернације Срба у добојски логор у којем их је убијено 12.000, рекао је да је аустроугарски логор у Добоју први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, а злочини почињени у њему имају сва…
Вести, 26. 12. 2017, Злочинци згрозили и нацисте
Тешко је подсећати се на злочине и жртве. Али када су злодела тако страшна и дуго прикривана и када страдају деца, жене, стари, немоћни, онда је људска обавеза да се о томе проговори. Један човек је овој тескобној мисији посветио живот. Он је Момир Крсмановић и аутор је више… Вечерње новости, 24.12.2017, Миливоје Иванишевић: Казне нема само за злочине над Србима
Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку, за „Новости“ пише о масакрима у БиХ. У 536 логора било заточено на десетине хиљада људи српске националности Недавно хапшење пуковника Армије БиХ и војног аташеа БиХ у Белгији Енеса Јахића, окривљеног за злочине у коњичком селу Брадина 25. маја 1992.…
Извор 182, 20.12.2017, Слатински Дреновац: Још чекамо правду и саосећање
У селу Слатински Дреновац 15. децембра одржан парастос убијеним и несталим Србима у егзодусу из Западне Славоније 1991. године На позив Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније 15. децембра у селу Слатински Дреновац у тамошњој цркви Св. Георгија порушеној још 1942. године током Другог св. рата,…
Радомир Јанковић: Нестанак моје породице
Reply-To: jankovic.radomir@ To: info@srpski-memorijal.rs Предмет: prijava zrtava u drugom svjetslom ratu iz moje porodice Садржај поруке: Moj otac, Jankovic Jove Bosko, i pored savjeta njegovog brata Milorada iz Sarajeva da se ne odaziva pozivu za mobilizaciju, prijavio. Ne znam gdje se morao javiti, ali znam da je 14.4.1941 bio zarobljen…
РТРС, Срна, 19.12.2017, МАСАКР НА КРСНУ СЛАВУ: 25 година од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче
Прошло је 25 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата – од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године, на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу. Немогуће је ријечима описати окрутност злочина, који…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 25.12.2019, СВОЈАТАЊЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ - Исправљена историјска неистина
Испод имена највећег српског научника у лисабонском Музеју уметности, архитектуре и технологије (МААТ), писало је да је Хрват, али је то измењено захваљујући нашем амбасадору и сад исправно стоји да је – Србин
едан од највећих музеја у Лисабону МААТ – Музеј уметности, архитектуре и технологије налази се на ексклузивном месту, на самој обали реке Тежо, у елитном кварту Белем где су и председничка палата и манастир Жеронимуш. У њему су представљени светски познати научници, а међу њима Никола Тесла. Постављен је између Александра Волте и Алберта Ајнштајна.
Међутим, уз Теслино име, од самог[...]
![Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10358-350x200-no.jpg)
Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]
Пројекат Записи Епархије зворничко-тузланске је замишљен као видео шематизам епархије у мисији ширења богоугодног и корисног садржаја на интернету. Мисија Цркве је свуда и увијек.
Видео записи су снимљени са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија и дио су дјелатности Информативне службе Епархије.
Тринаеста (13.) епизода МАНАСТИР СВЕТОГ ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ
Манастир је изграђен на мјесту гдје је некада постојао манастир из XIII вијека. Предање говори да је овај манастир грађен у исто вријеме када и манастир Ловница код Шековића.
Манастир је удаљен 13 километара од Прибој[...]
Фронтал, 3.5.2018, Добровољачка: Овако се десило
Једна од гнуснијих и лицемјернијих тврдњи које се редовно шаљу из Сарајева јесте релативизовање броја жртава у Добровољачкој. Јер, забога, нису сви страдали у тој улици, већ и у другим. Зато објављујемо хронологију тих злочина.
У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника ЈНА и цивила, рањено их је 73, а заробљено 215. Догађаји који су довели до крваве ликвидације војника у Добровољачкој улици били су брутални и добро испланирани.
Напад на Дом ЈНА у Сарајеву почео је 2. маја 1992. године око 12.00 часова. Припадници “зелених беретки” и других муслиманских снага опколили су 10 припадника[...]
РТРС, 15. 6. 2022, Мостар: Обиљежено 30 година од јунског погрома
Чланови породица и потомци, представници институција и удружења, у Мостару су обиљежили 30 година од јунског погрома српског становништва. Више од 30.000 протјерано је из Мостара, а они који су остали, заробљени су или убијени. На данашњи дан запаљен је, а нешто касније и миниран Саборни храм Свете Тројице. Породице трагају за још 83 Срба.
У Мостару је данас поводом 30 година од прогона и страдања Срба у долини Неретве служен парастос, одржана Академија сјећања на којој су се присјетили убијања и паљења српске имовине и светиња, а указано је и да је стање и положај српске заједнице и данас [...]
Политика, 24. 6. 2022, Око соколово и Калетинац коначно на мапи света
У Калетинцу код Гаџиног Хана реконструисана кућа Драгутина Матића, борца са Солунског фронта и легендарног извидника у Првом светском рату чија је фотографија обишла свет
НИШ – У селу Калетинац у општини Гаџин Хан, у Заплању и недалеко од Ниша, данас је свечано отворен Спомен дом Драгутина Матића, познатијег као Око соколово. То је породична кућа једног од најпознатијих српских ратника-извидника из Првог светског Како је на свечаности рекао Милисав Филиповић, председник гаџинханске општине, после дугогодишњег настојња ове локалне самоуправе, али и бројних завичајних удружења Заплањаца и кул[...]
