За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 20. 9. 2024, Саво Штрбац: Ко, када и где сме истицати „три прста”
Кад смо помислили да не може бити ништа бизарније од процесуирања Срба у Хрватској за прекршај против јавног реда и мира због објава „неподобних” садржаја на друштвеним мрежама (о чему сам у овој рубрици 20. августа ове године објавио текст „Робијање у Хрватској због Баје Малог Книнџе”), демантовао нас је…
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Злочин на Коранском мосту – 33 године; Храстов икона бранитеља: Држава му опростила дуг, добио мурал, а мост име по његовој јединици
Навршава се 33 године откад су припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Хрватске, 21. септембра 1991, испред моста на Корани, у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне Мекушје у касарну Логориште, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. После преговора и обећања…
СРНА, 20. 9. 2024, На Папратној њиви служен парастос за жртве некажњеног злочина
Помен парастосом код споменика на Папратној њиви код Фоче, на старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, данас су обиљежене 32 године од страдања 42 српска цивила и борца, које су у засједи побили припадници муслиманске војске. Осим споменика, на којем су уклесана имена страдалих, о овом злочину муслиманске војске и данас свједоче…
Kosovo Online, 19. 9. 2024, Министарство културе Србије: Приштина баналним лажима покушава да присвоји српско културно наслеђе
Министарство културе Србије реаговало је на изјаву косовског премијера Аљбина Куртија да је Србија починила “културоцид на Косову”, наводећи да је у питању још једно у низу безочно извртање истине у упорним покушајима Приштине да апсурдним тврдњама и баналним лажима присвоји српско културно наслеђе и кривицу за његово систематско уништење,…
ИН4С, 19. 9. 2024, Битка на Мачковом камену: 110 година – На данашњи дан
Данас је 110. годишњица битке на Мачковом камену. Најстраховитији војни обрачун Срба и Аустроугара није пуно познат, нити му се придаје велика пажња. На Мачковом камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра, а рањено 176 официра, међу којима и краљевоћ Ђорђе Карађорђевић. Преживело је једва 1000 српских војника……
СРНА, 18. 9. 2024, Прећутани ужаси у логору Виктор Бубањ
Власти Федерације БиХ спријечиле су 19. септембра 2003. године Савез логораша Републике Српске да у бившој касарни „Виктор Бубањ“ у Сарајеву постави спомен-плочу у знак сјећања на страдање хиљада затворених и око 500 убијених Срба у вријеме док је касарна била ратни логор. О злочинима у логору „Виктор Бубањ“, у…
Не заборављамо – Памтимо
Београдски форум за свет равноправних, 16.3.2017, ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На дан 24. марта навршава се 18 година од почетка агресије НАТО пакта на Србију и Црну Гору (СР Југославију), у којој је учествовало 19 земаља.
Агресија је извршена грубим кршењем Повеље Уједињених нација и основних принципа међународног права, и представља злочин против мира и човечности. Она ће касније послужити као преседан и увод у многе друге агресије и насилна свргавања влада суверених држава. Током агресије настрадало је око 4.000, а рањено око 8.000. грађана. За време 78-дневног немилосрдног бомбардовањ, агресори су разорили путеве, пруге, мостове, електро-мрежу, породичне домове[...]
РТ Балкан, 21. 10. 2024, Суђење вођама ОВК у Хагу: Стравичне приче сведока, оних који су се усудили да проговоре
Када су ми одвели сина, пола срца су ми однели, умрећу са тим, а последњи мој дах ће бити за мог сина и супруга, сведочила је у Хагу на суђењу Тачију и групи команданата Драгица Божанић којој је ОВК отела и убила сина Немању коме је било 16 година и супруга Младена
Годину и по дана од почетка процеса, пред Специјалним судом у Хагу данас је настављено суђење бившим вођама тзв. Ослободилачке војске Косова Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију. Оптужница их терети за ратне злочине и злочине против човечности почињене у нелегалним логорима ОВК на КиМ и у Албанији.[...]
СРНА, 26. 9. 2023, Диклић: Спасена српска дјеца завршила и у Ватикану
Историчар Момчило Диклић изјавио је Срни да су српска дјеца која су спасена из усташких логора упућивана широм свијета и Европе, као и у Ватикан.
Диклић одавно прати ситуацију о покатоличавању Срба у Хрватској. Он је испричао да му је његов сада покојни пријатељ Милан Дивјак Лички, који је истраживао Ватикански архив према налогу Извршног већа Војводине, рекао да му је један човјек у том архиву, који га је опслуживао, рекао да није Италијан, већ да је из Поткозарја, али није знао из којег села.
На питање Дивјака како је то сазнао, тај човјек му је одговорио да је био задужен да пази неког ст[...]
РТРС, Срна, ДИЦ Веритас, 20.9.2020, Од злочина на Коранском мосту прошло 29 година
Сутра се навршава 29 година злочина на Коранском мосту у Карловцу - од једног од првих ратних злочина над припадницима ЈНА, а процесуирано је само једно лице, саопштио је Информационо документациони центар "Веритас".
За овај злочин је хрватско правосуђе током 23 године дугог суђења процесуирало само једно лице, истовремено правећи од њега жртву и хероја, наводе из "Веритаса".
Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште", превозили припадни[...]
Епархија будимљанско-никшићка, 29. 7. 2019, Владика Јоаникије: Вучедолска битка је, као сјајна побједа, залијечила косовске ране
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Атиногена, у понедјељак 29. јула 2019, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној данашњем празнику на Вучјем долу, чиме је молитвено обиљежена 143. годишњица славне Вучедолске битке и прослављена храмовна слава.
Владика Јоаникије: Вучедолска битка је, као сјајна побједа, залијечила косовске ране
Преосвећеном Епископу је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке, уз молитвено учешће вјерног народа, сабраног из разних к[...]
