За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 15.4.2018, Доња Градина – Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида
У Спомен-подручју Доња Градина обиљежен је Дан сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствовали су предсједник Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао…
СРНА, 12.4.2018, Одата почаст погинулим борцима Краљевине Југославије
БИЈЕЉИНА, 12. АПРИЛА /СРНА/ – Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату. Представници Градске борачке организације и Удружења потомака и поштовалаца учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата положили су вијенац и упалили…
РТРС, Срна, 9.4.2018, Обиљежено 76 година од убиства 54 Срба у Бијелом Потоку
Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток данас је обиљежено 76 година од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је положио вијенац на спомен-обиљежје страдалима, рекао је…
СРНА, 9.4.2018, Иванишевић: Убијено 53 одсто српског становништва
Више од 90 одсто жртава убијено је хладним оружјем или спаљено, а у логорима их је много умрло од изгладњивања и инфективних болести. Усташе су биле најкрволочније, наводи предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ – Прије 77 година, 10. априла 1941.…
СРНА, 9.4.2018, Деветнаест година од Битке за Кошаре
НАТО и албански терористи почели су на данашњи дан прије 19 година офанзиву на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, гдје су малобројни српски војници успјели да се одупру вишеструко бројнијем непријатељу. Одбрана Кошара спријечила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама.…
Вечерње новости, 9.4.2018, Београд чува доказе о злочинима католичких свештеника
Шта све садржи документација МСП и Војног архива: Тражили да се руше православне цркве и синагоге, масовно покрштавање Срба. Ватикански кардинал Еуген Тисерон сведочио о злоделима над Србима ЗАПИСИ о односима Независне Државе Хрватске и њених савезника, односно архива министра спољних послова НДХ Младена Лорковића, с посебним освртом на сазнања…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 1. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Хрват само - католик!
Средства информисања католичења Срба и посећивање делегација прелазника Павелићу, по свом значају дижу у небо: "Хрватски народ" пише да је то "корак ума и срца".
АНТЕ Павелић је свечано дочекао делегацију прелазника и одржао пригодни говор: "Сматрајте великом срећом за покољење Ваше, за покољење свих нас, да се у овом дијелу Хрватске домовине најприје и најоштрије почело и провађа се оно што може бити највећа заслуга наше сретне и сретније будућности. Ви знате... вашим корацима иду и друга браћа, иде и остали народ и кад се то доврши наша земља, наша домовина бит ће потпуно сигурна...".
[...]
Глас Бајине Баште, СРНА, 23. 10. 2023, У селу Крнићи у Осату: Спомен табла Драгутину Тошићу
Удружење „Мост Скелани – Сребреница“ покренуло је у последњих десетак година више пројеката у Подрињу, посебно у подручју Сребреничког краја.
– Одржано је више округлих столова у циљу расветљавања историјских истина о страдању српског народа у Источној Босни, нарочито у 20. веку, објављено је и неколико зборника са том тематиком – каже Радомир Павловић, председник Удружења – Удружење Мост је у Скеланима открило спомен бисту мајору Кости Тодоровићу као и спомен плочу за све солунце Сребреничког среза.
Постављен је споменик у граду Сребреница који открива истину о масовном покољу Срба у С[...]
![ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13869-350x200-no.jpg)
ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]
На данашњи дан прије 24 године јуначки је полетео пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије
На данашњи дан прије двадесет и четири године, није се вратио пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, у борби са ескадрилом авиона НАТО на небу изнад Ваљева.
Тог 4. маја 1999. године, Павловић је извукао млађег колегу пилота из кокпита МиГ-а 29 који се спремао да полети са аеродрома Батајница.
„Нећете ви децо да гинете, ја ћу!,“ говорио је Павловић док је извлачио колег[...]
Вечерње новости, 30. 3. 2014, Благоје КРУШИЋ: Витез без гроба и свеће
Седамдесет година се не зна где су кости јунака Благоја Крушића. Носилац највећих ратних одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, а убијен 1944. године код Ниша као жртва политичког прогона
НИ после више деценија још се не зна где су затурене мученичке кости српског јунака и патриоте Благоја Крушића, учесника балканских, Првог и Другог светског рата из села Приградина у Бањанима код Никшића, који се још као дечак обрео 1889. године са остатком породице у Дабиновцу код Куршумлије у Србији. Нишки окружни суд рехабилитовао га је 13. јула 2007. године и то је била једна од првих рех[...]
РТРС, Срна, 5. 9. 2024, Ни послије 31 годину нема одговорних за убиства седам српских цивила у Мирловић пољу
Тридесет и једна година навршиће се сутра од некажњеног злочина над седам српских цивила, које је у Мирловић пољу код Дрниша измасакрирала диверзантско-терористичка група Хрватске војске пред очима Унпрофора.
Иако се овај догађај од 6. септембра 1993. године одиграо пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран, саопштио је Документациони информациони центар "Веритас".
На основу информација до којих је дошао "Веритас", напад на Мирловић поље извела је Девета бојна "Рафаел витез Бобан", хрватских јединица ХОС-а, [...]
