За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика. 26.3.2018, Јаш Камински: Хјуберт Батлер о Католичкој цркви и НДХ
Први пут сам читао Хуберта Батлера (1900–1991) приликом предавања о његовим радовима на тему Југославије, 2014. године у оквиру фестивала који сам организовао (Београдски ирски фестивал, БИФ). Батлер је живео и радио у Југославији током тридесетих година прошлог века, а затим се вратио после Другог светског рата како би истражио…
РТС, РТРС, 22.3.2018, Годишњица усташког злочина у Старом Броду
Изасланик предсједника Републике Српске, Миладин Драгичевић, положио је вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе Црне легије Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ. У знак сјећања на убијене Србе, руже у ријеку Дрину бацили су пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора…
Народна библиотека Стефан Првовенчани, 16.3.2018, Великохрватски талас у Старом Расу
– Усташка окупација дела Старог Раса, која је трајала само шест месеци, оставила је тешке последице на односе православног и муслиманског живља, које се осећају и данас – Књига бескомпромисно износи податке до којих је аутор дошао током истраживања у 12 архива. У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ представљена је књига…
Глас Српске, 19.3.018, Споменкова жртва за слободу не смије пасти у заборав
Маглај – Служењем парастоса на гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај јуче је обиљежено 25 година од смрти Споменка Гостића, најмлађег одликованог борца Војске РС. Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић је поручио да се мора сачувати од заборава жртва најмлађег борца Војске РС, који је уткао…
НСПМ, 16.3.2018, Милојко Будимир: Книнска „Зора“ није ловачко друштво из хумористичке серије Радоша Бајића
Серија „Шифра Деспот“ која се већ месец дана приказује на ТВ Пинк најављивана је много пре него је почела, трејлером из епизоде у којој су се Радош Бајић и други аутори поиграли с једном од најосетљивијих група српског друштва, крајишким Србима, протераним у Србију у време хрватских војно-полицијских акција „Бљесак“…
ДИЦ Веритас, 16.3.2018, Саво Штрбац: Хрватско суочавање са прошлошћу
У региону се скоро свакодневно оснивају разни одбори и вијећа за “све и свашта”, али је ријетко који од њих добио значај, укључујући и медијски простор, као Вијеће за суочавање с посљедицама владавине недемократских режима, којег је хрватска Влада оснавала 2. марта 2017, чији је непосредни повод за оснивање био…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 20. 7. 2024, Српска памти: Обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима у Горњим Магашићима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21325-350x200-no.jpg)
СРНА, 20. 7. 2024, Српска памти: Обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима у Горњим Магашићима [Мапа]
У Горњим Магашићима код Братунца данас су обиљежене 32 године од када су муслиманске снаге из Сребренице упале у ово село и убиле осам српских цивила од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудница.
Код спомен-обиљежја у Горњим Магашићима служен је парастос за страдале, а преживјели мјештани, потомци и сродници убијених са делегацијом општине и Борачке организације прислужили су свијеће за покој душа настрадалих, положили су цвијеће и одали почаст српским цивилима.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године [...]
Глас Српске, 27. 8. 2024, Одлазак Маре Маловић, свједока ужаса Јасеновца
У Бањалуци је у 87.години преминула Мара Маловић, логораш Другог свјетског рата.
Рођена је 1937. године у Међувођу код Козарске Дубице, а као петогодишња дјевојчица заробљена на Козари и одведена у логор Јасеновац, а потом у дјечије логоре Церовљане, Сисак и Јастребарско, које је формирала Независна Држава Хрватска.
Мара Маловић биће сахрањена данас у 14 часова на бањалучком гробљу Врбања.
[...]
Вечерње новости, 30. 3. 2014, Благоје КРУШИЋ: Витез без гроба и свеће
Седамдесет година се не зна где су кости јунака Благоја Крушића. Носилац највећих ратних одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, а убијен 1944. године код Ниша као жртва политичког прогона
НИ после више деценија још се не зна где су затурене мученичке кости српског јунака и патриоте Благоја Крушића, учесника балканских, Првог и Другог светског рата из села Приградина у Бањанима код Никшића, који се још као дечак обрео 1889. године са остатком породице у Дабиновцу код Куршумлије у Србији. Нишки окружни суд рехабилитовао га је 13. јула 2007. године и то је била једна од првих рех[...]
Глас Српске, СРНА, 23. 7. 2022, Ни послије 23 године нико није одговарао за убиство српских жетелаца
БЕОГРАД - Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије указала је да ни послије 23 године од убиства српских жетелаца у мјесту Старо Грацко, код Липљана на Косову и Метохији, нико од припадника такозване Ослободилачке војске Косова није одговарао.
“И данас, више од 23 године од успостављања протектората УН на Косову и Метохији на основу Резолуције Савјета безбједности УН 1244, на овој територији влада ’култура‘ некажњивости за злочине почињене над Србима, одсуство поштовања елементарних људских права Срба и одсуство суочавања са пр[...]
НСПМ, Танјуг, 11. 11. 2018, Јеврејска општина Београд: Србија у Првом светском рату је чудесан пример храбрости, ратничких способности и достојанства целокупног становништва - Срби Мојсијеве вере су учествовали у одбрани
Јеврејска општина у Београду данас је поводом стогодишњице окончања Првог светског рата одржала помен на Јеврејском гробљу и полагањем венца одала пошту страдалим српским Јеврејима.
Представник Јеврејске општине Аврам Израел рекао је том приликом да је Србија у Првом светском рату чудесан пример храбрости, ратничких способности и достојанства целокупног становништва, без обзира на пол, веру и националност, као и трагичан пример у беспоштедној борби за слободу и победу вољене земље Србије, саопштено је из Јеврејске општине.
Он је истакао да су се данас Јевреји Београда окупили поред Ратни[...]
