За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 17.9.2017, Парастос за 16 Срба убијених у Сердарима
КОTОР ВАРОШ, 17. СЕПTЕМБРА /СРНА/ – Код спомен-обиљежја у селу Сердари, општина Котор Варош, данас је служен парастос за 16 Срба, које су прије 25 година убили припадници хрватско-муслиманских снага. Парастос за убијене чланове породица Сердар, Тепић и Бенцуз служио је парох врбањачки Мирко Батар уз саслужење свештенства, а вијенце…
НСПМ, 16.9.2017, Милојко Будимир: Са пута по Далмацији – тапије наше прошлости
На једном гробу, код цркве Светог Јована у Стрмици код Книна, стоји епитаф: „Душа Богу – тијело Србији – срце Крајини“. Ни краћег натписа, ни јаче поруке! Покојник је преминуо у избјеглиштву у Србији гдје је и сахрањен 1996. године, а онда је пренесен у гробље у коме су се…
РТС, 16.09.2017, Скот у Прањанима: Прави јунаци су Срби који су спасавали пилоте
У Прањанима је обележена годишњица мисије Халијард током које је у Другом светском рату спасено више од 500 америчких ваздухопловаца. Венце на Галовића пољу положили су амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, представници министарства одбране, представници Фондације Халијард као и председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић. Амерички амбасадор у Србији…
СРНА, 15.9.2017, Обиљежен дан почетка пробоја Солунског фронта
СОКОЛАЦ, 15. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Поводом 15. септембра – Дана почетка пробоја Солунског фронта, чланови соколачког Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца 1912-1918. положили су вијенце на Споменик солунском добровољцу на Сокоцу на коме су уписана имена 363 добровољца са Романије. Предсједник овог удружења Бранимир Ђурковић рекао је Срни да…
Милан Миловановић: Списак погинулих у ратовима 1912–1945. из села Пољанице, општина Љиг
Милан Миловановић Нови Београд Поштована господо, У прилогу шаљем вам списак погинулих у ратовима 1912-1945 године из села Пољанице, општина Љиг. Уколико постоји нека недоумица, питање или нешто друго молим да ме контактирате. Дозволите да нешто кажем у вези прикупљања података о нашим сународницима који су страдали у овим ратовима.…
НСПМ, 13.9.2017, Масакр српских цивила у селу Бравнице, 1995. године
На данашњи дан, 13. септембра 1995. хрватски екстремисти су на бруталан начин извршили масакр над чак 81 српским цивилом, који су се у избегличкој колони повлачили из окупираног Доњег Вакуфа према Бањалуци. Колону су чинили углавном жене, деца и старци, али су их хрватски екстремисти свеједно немилосрдно истребљивали, најпре гађајући…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 16. 3. 2023, У част страдалим ваздухопловцима
На основу раније донете одлуке, Дан ваздухопловних жртава ове године обележавамо у виду комеморативног скупа, 20. марта, с почетком у подне, код вечне куће пилота Михаила Петровића на Новом гробљу, парцела 2, гробница 27, 4. ред.
У овој години, кад обележавамо 110 година од прве жртве нашег ваздухопловства, с правом очекујемо да Национални савет надлежног министарства усвоји наш предлог и донесе одлуку да се 20. март, као Дан ваздухопловних жртава, уврсти у државни програм обележавања значајних датума из ослободилачких ратова Србије.
Основано и аргументовано сматрамо да се на тај начин, [...]
![Јадовно `41, 11. 1. 2024, Сандра Благић: Логор Крушчица, данас мјесто зарасло у коров, купину и шибље [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18103-350x200-no.jpg)
Јадовно `41, 11. 1. 2024, Сандра Благић: Логор Крушчица, данас мјесто зарасло у коров, купину и шибље [Мапа]
Недалеко од општине Витез, код Травника, налази се село Крушчица. Скривенa од главног магистралног пута, без икаквих путоказа и обиљежја, стоји Црна кућа.
Срамота за Босну и Херцеговину да крије велики злочин.
Мјесто зарасло у коров, купину, разно шибље. Унакажена Црна кућа.
Као из хорор филмова излијећу слијепи мишеви а дупље прозора остадоше црне.
Стисло у грудима, притишће као камен и не да ми да дишем. На зиду куће стоји спомен плоча, оштећена од метка из протеклог рата.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Страх ме да уђем. Орон[...]
Саборник.rs, 25.10.2021, Ранко Гојковић: Хероизам се не може вечно скривати
Поштовани читаоци, премијера филма „Бранили су небо Отаџбине“ представљала је прворазредни догађај у нашем друштвеном и културном животу, који несумњиво заслужује много већу медијску пажњу од оне која је том догађају додељена…
У оквиру обележавања Дана ослобођења Београда, у Дому синдиката у Београду, премијерно је приказан дугометражни документарни филм Бранили су небо отаџбине, по сценарију професора Др Будимира Поточана, у режији Драгана Елчића.
Није то био прворазредни догађај за тај дан, нити за октобар месец текуће године, то је прворазредни догађај за целу 2021. годину! Разлог ово[...]
Срна, 26.4.2016, Јасеновац – најстрашнија српска ријеч
БЕОГРАД, 26. АПРИЛА /СРНА/ - Јасеновац је мјесто пред којим ријечи и моћ разумијевања посустају, али о њему се мора говорити јер је дужност и обавеза зло препознати у зачетку док није касно, изјавио је предсједник Српске академије наука и уметности /САНУ/ Владимир Костић на научном скупу поводом 75 година од оснивања логора Јасеновац у НДХ.
Отварајући скуп у САНУ, Костић је рекаo да жртве стратишта Јасеновца - Срби уз своје суграђане Јевреје и Роме - те "вечне кривце сваком злу и непоћудни грађани НДХ", захтјевају тренутак сјећања, поштовања и погнуту главу.
"Зашто данас уместо ћутањ[...]
Спутњик, 8. 3. 2023, Тридесет страшних судбина на једном месту: Документ о голготи Срба који још доказују да су жртве
Књига „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“ представљена је данас у галерији „Жад“. Удружење породица „СУЗА“ омогућило је стварање писаног сведочанства о страдању српског народа у Хрватској између 1991. и 1995. године. Тридесет исповести о личним трагедијама српских породица преточено је у књигу о страдању које траје и дан данас.
Тридесет сведочанстава објављених на српском и енглеском језику остаће као писани споменици који ће мучеништво српског народа са простора Хрватске отргнути од заборава.
Нестали, погинули, проказани и они без права да дођу до истине и сахране своје [...]
