За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 4.2.2018, Промовисана књига о комунистичким злочинима 1941-1945.
ПОДГОРИЦА, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Књига „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941. и 1942. године“ Милоша Војиновића и Тадије Бошковића представљена је у Подгорици. Академик Матија Бећковић рекао је на промоцији, која је одржана у крипти Храма Христовог Васкрсења, да је ова књига „рана на ранама“ Црне Горе…
Вечерње новости, 4.2.2018, Хрватска је у Јасеновцу изједначила убице и жртве
Израелски историчар проф. др Гидеон Грајф: Обавеза политичара је да спрече оживљавање усташтва. Број жртава не сме бити предмет погађања као на пијаци. Носталгија према усташтву у Хрватској никад није ни замрла ЈАСЕНОВАЦ није српско-хрватско питање и не сме да буде ствар политике. То без дилеме мора да буде искључиво…
Политика, 3.2.2018, Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу заборављена прича
У одбрани земље 7. априла 1941. године херојски изгубили животе Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић У априлу се навршава 77 година од када је немачка авијација у Другом светском рату бомбардовала Београд. У тој операцији…
Спутњик, 31.1.2018, Човек коме је гестаповац спасао живот оснива „Јад Вашем“ у Србији
Животна прича Јосефа Жамбокија може да послужи као предложак за добар авантуристички филм. Од смрти у концентрационом логору спасио га је гестаповац, а касније је постао један од најуспешнијих израелских привредника. Најзаслужнији је за успостављање дипломатских односа између тадашње СРЈ и Израела, а својом умешношћу пробијао је и санкције. Када…
Политика, 1.2.2018, Поставка у Јасеновцу једна од најгорих које сам видео, не знам шта бих рекао
Директор Светског јеврејског конгреса критикује поставку у Јасеновцу јер замагљује историју ЗАГРЕБ – Главни директор Светског јеврејског конгреса за Израел Лоренцо Вајнбаум изразио је у Загребу узнемиреност посетом Спомен подручју Јасеновац и рекао да је то пример замагљивања историје холокауста који је присутан у низу земаља источне Европе. „То је…
Политика, 31.1.2018, Најтрагичнији дан у српској војној историји
Књига „Легет 1914” аутора Слободана Лазаревића, која говори о војничкој катастрофи која је потиснута у колективном сећању, представљена је у Дому Војске Србије у Београду. Битка се одиграла 6. септембра 1914. године, почетком Првог светског рата, а тог дана погинуло је или заробљено, подаци у литератури се разликују, између пет…
Не заборављамо – Памтимо
Српско наслеђе, број 13, јануар 1999, Др Животије Ђорђевић: Подсећање на страдања у јасеновачком губилишту 1941 - 1945.
Један од преживелих логораша Јосип Ерлих сведочио је о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при америчком колеџу Кингсбороу. Грозоте о каквима свет није никада чуо
ротекло је више од годину дана од када је, на званичном месту, по први пут у иностранству расправљано о логору Јасеновац као концентрационом логору. Од 29. до 31. октобра 1997. одржана је Прва међународна конференција о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при Кингсбороу колеyу. Главни координатор ове Конференције о Јасеновцу био је проф. др Бари Литачи, професор европске историје на том колеџу, а домаћин конфер[...]
Политика, 12. 9. 2009, Бивши логораши на Мамули
Херцег Нови – Обележавајући 66 година од расформирања казамата на острву Ластавица на улазу у Бококоторски залив наспрам Превлаке, јуче су преживели логораши и њихови потомци, као и саборци, положили венце у тврђави Мамула.
Кампо Мамула, назив је некадашњег казамата, у Првом и Другом светском рату, а у Другом светском рату и логора у који су затварани антифашисти и становници са територије Боке Которске и источне Херцеговине. На Мамули и суседној Превлаци било је затворено 2.332 одраслих мушкараца и жена и деце, бораца против фашиста, као и мештана. Логор је основан наредбом италијанског ад[...]
Политика, 24. 6. 2022, Око соколово и Калетинац коначно на мапи света
У Калетинцу код Гаџиног Хана реконструисана кућа Драгутина Матића, борца са Солунског фронта и легендарног извидника у Првом светском рату чија је фотографија обишла свет
НИШ – У селу Калетинац у општини Гаџин Хан, у Заплању и недалеко од Ниша, данас је свечано отворен Спомен дом Драгутина Матића, познатијег као Око соколово. То је породична кућа једног од најпознатијих српских ратника-извидника из Првог светског Како је на свечаности рекао Милисав Филиповић, председник гаџинханске општине, после дугогодишњег настојња ове локалне самоуправе, али и бројних завичајних удружења Заплањаца и кул[...]
Искра, 20. 9. 2023, Злочин у Подравању
Подравање је симбол страдања Срба у Подрињу. Ни једно српско село у сребреничкој општини није доживело такве злочине и таква страдања, као Подравање. Ни једно српско село није имало такву судбину као Подравање.
Учесници злочина и 1942. и 1992. године су из истих фамилија и истих околних села који су извршили стравичне злочине над Србима из Подравања како 1942. тако и 1992. И жртве су исте, из истих фамилија. Ових дана се навршава 31 година од масовног злочина над српским народом Подравања, када су 24. септембра јаке муслиманске снаге под вођством кољача Насера Орића напале ово српско село, [...]
Вести онлајн, 11.8.2020, Милутин Станчић: И под Турцима нам било боље!
Док је пажња јавности последњих недеља окренута Хрватској због обележавања „Олује“ и Црној Гори у којој не престаје прогон српског свештенства и монаштва Милутин Станчић, један од оснивача Српског културно-информативног центра СПОНА оцењује у интервјуу за „Вести“ да је положај Срба у Северној Македонији на прагу „преживљавања“ јер не само што су без слободе вероисповести, литургије се служе у параклисима по становима и кућама, без храмова, већ и не постоји тачан податак колико је Срба тачно у овој држави!
На констатацију да је потпуно невероватно да нема податка о броју Срба у Северној Маке[...]
