За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, РТРС, Срна, 23.1.2018, Служен помен поводом 76 година од Новосадске рације
У Новом Саду данас је испред споменика „Породица“ на Кеју жртава рације одржан комеморативни скуп и служен помен поводом 76 година од Новосадске рације, стравичног злочина који су 1942. године починиле мађарске фашистичке окупационе снаге над потпуно недужним Србима и Јеврејима, као и припадницима других националних заједница. Обраћајући се на…
Видовдан, 19.1.2018, Милојко Будимир: Археолошким истраживањима на Брибиру у Далмацији бришу се трагови Срба
Брибирска градина која је смештена на прелазу између Буковице и Равних Котара у Далмацији ради свог стратешког положаја имала је кроз прошлост посебан значај. За лепог времена поглед са градине преко Равних Котара допире све до плавог Јадрана. Мало је места на овим просторима која су у својим културним слојевима…
РТРС, 16. 1.2018, Требиње се сјећа свог најмлађег борца
На данашњи дан, прије двадесет три године, послије тешког рањавања и троипомјесечне борбе за живот, подлегао је Александар Маслеша, најмлађи борац Требињске бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом данас ја поред његовог споменика у центру Требиња служен помен и положено цвијеће. Тек што је напунио шеснаест, у августу 1993. Александар…
РТРС, 16.1.2018, Скелани: Сјећање на 69 Срба – жртава Насера Орића
У Скеланима је обиљежено 25 година од страдања 69 мјештана убијених 16. јануара 1993. године. Парастос код Централног споменика служен је за убијене тога дана, али и за свих 305 жртава које су у Скеланима страдале током одбрамбено-отаџбинског рата. Припадници 28. дивизије тзв. Армије РБиХ у Скеланима нису имали милости,…
Политика, 14.1.2018, Пре 140 година Турци напустили Србију
У Нишу и на југу наше земље обележава се долазак слободе после четири и по века под турском окупацијом и ослобођење Србије почетком 1878. године Ниш – Бројним манифестацијама у Нишу и целој јужној Србији овог јануара обележава се 140 година од ослобођења од турског ропства, када се после…
Политика, 14.1.2018, Гвозден Оташевић: Батаљон смрти
Чачак – На ратним пољима Србије те 1914. они су били најлепши цветови и последња нада да ће својим младалачким жаром и беспримерним патриотизмом, који ће унети међу трупе искусних али изнемоглих ратника, разбити Поћорекову казнену експедицију и одбранити част своје земље… То се и догодило. Када су напустили…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 22. 2. 2024, Пројекат у Хрватској: Потапају јаме са костима 554 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19055-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 22. 2. 2024, Пројекат у Хрватској: Потапају јаме са костима 554 Срба [Мапа]
НА мапи највећих српских стратишта у Другом светском рату обележено је и село Горњи Косињ, испод Велебита, као место где је убијено на стотине српских цивила у НДХ, укључујући децу. Опет се нашао у жижи јер би, уз два суседна личка села, требало до краја ове, најкасније почетком следеће године, да буде потопљено због стратешког пројекта хрватске електропривреде.
Прво масовно страдање у Косињу догодило се 6. августа 1941. године, када су усташе бануле и повеле део становника, под лажним изговором да са мештанима Пазаришта, Крша, Сушња и Млакве, морају да присуствују говору министра Мила Будака[...]
MedijaCentar016, JugPress, 6.9.2019, Сава Димитријевић: Пола века прећуткивања о савезничком бомбардовању Лесковца 6. септембра 1944. године
ЛЕСКОВАЦ – Две су велике несреће које Лесковчани деценијама носе у срцу као незалечене и неизлечиве ране. Прва је – када су савезнички авиони, 6 септембра 1944. године, на захтев партизана бомбардовали Лесковац. Град је порушен. Сматра се да је тада погинуло најмање хиљаду грађана, али тачан број погинулих никада није утврђен. О овом стравичном и злочиначком догађају ћутало се 50 година. Као да се оно што је било 6. септембра 1944. године – није ни догодило!
Угледни историчари Момчило Павловић и Верољуб Трајковић су поводом обележавања педесетогодишњице овог стравичног догађаја објавили књи[...]
РТС, РТРС, 22.3.2018, Годишњица усташког злочина у Старом Броду
Изасланик предсједника Републике Српске, Миладин Драгичевић, положио је вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе Црне легије Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.
У знак сјећања на убијене Србе, руже у ријеку Дрину бацили су пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Подриња, Херцеговине и Сарај[...]
РТРС, Срна, 27. 10. 2020, Литургија и помен страдалим мјештанима у Гређанима
СТАРА ГРАДИШКА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ - У Гређанима, код Окучана, данас ће, поводом прославе храмовне славе Свете Петке, бити служена Литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995 убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године.
Литургију и помен служиће свештеници Огњен Тенџерић и Драган Антонић, потврђено је Срни у Епархији пакрачко-славонској.
Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован је 2016. године освештао у старом дијелу Цркве Свете Петке у Гређанима спомен-таблу у знак сјећања на 18 убијених Срба 1991-1995. године из ов[...]
![Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18735-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]
У Основној школи Ђура Јакшић у бањалучком насељу Шарговац служен је парастос и одржан час поводом 82 године од страдања 52 ученика те школа, која су на мучки начин усташе убиле на данашњи дан 1942. године.
Голготу коју су прошли српски ђаци, приказана је кроз историјски час који су извели ученици ове школе послије служења парастоса.
Директор ОШ Ђура Јакшић Дарко Томић рекао је да су се окупили да одају почаст страдалим ученицима.
- Не могу себи све ове године да објасним какав је то људски ум који може да нареди да се побију дјеца - рекао је Томић.
Додао је да је част што све више [...]
