За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
СРНА, 17. 9. 2024, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице у општини Котор Варош данас је служен парастос за 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцуз, које су на данашњи дан прије 32 године убили припадници муслиманских снага, што је један од најстрашнијих злочина јер је почињен над недужним…
СРНА, 16. 9. 2024, Пробијен Солунски фронт
Послије тродневне офанзиве, Прва и Друга српска армија пробиле су Солунски фронт 17. септембра 1918. године, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату, будући да је мјесец и по дана потом капитулирала Аустроугарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле…
Вечерње новости, 16. 9. 2024, НА ВИДЕЛУ ГРАЂА ВРЕДНИЈА ОД ЗЛАТА: Интервју – Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине
БЕЗ архивске грађе и вековима чуваних докумената ми не бисмо знали ко смо. Само нације које краси високо однеговано самопоштовање имају свест о томе да су архивски документи из њихове историје вреднији и од златних полуга. Не смемо то злато препустити прашини и забораву. Али како врата архива широм…
Глас Српске, 15. 9. 2024, Драженко Ђуровић: Данас усташа, сутра партизан, прекосутра опет усташа – Политички односи у БиХ: 1945 – 1958 (1)
Вечерње новости, 10. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ СУЛУДО ХРАБРЕ ЖЕНЕ У ИСТО ВРЕМЕ У БОЛНИЦИ: Милунка је у британској болници боравила пошто је по пети пут устрљена у бутину [из Архиве]
У БОРБАМА на Солунском фронту, на положају Чуке, у саставу Топличког гвозденог пука, Милунка Савић рањена је крајем октобра 1916. године. „У десет часова 29. октобра 1916. године непријатељска артиљерија са Полога најжешћом ватром туче Први батаљон. Ватра је пренета и на центар Другог батаљона. Трећи батаљон око 11 часова…
СРНА, 13. 9. 2024, Бравнице: Злочин над српским цивилима у избјегличкој колони и данас некажњен
За 81 српског цивила из Доњег Вакуфа које су у избјегличкој колони убили припадници Хрватске војске, ХВО-а и тзв. Армије БиХ, данас је у селу Бравнице код Јајца служен парастос. Најмлађа жртва је био трогодишњи Драган Јанковић, а у масовној гробници Царево Поље код Јајца 1998. године ексхумирани су посмртни…