За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 26.7.2017, Туђман и Каптол сакрили доказе о Степинчевој умјешаности у злочине
БЕОГРАД, 26. ЈУЛА /СРНА/ – Документа која крију истину о умијешаности контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца у злочине НДХ закључана су у Загребачкој надбискупији, објавиле су „Вечерње новости“. Лист тврди да је сва компромитујућа грађа издвојена из Степинчевог досијеа хрватске Службе државне безбједности, а да је у тријажи документације учествовао…
Рале Трифуновић: Подршка
Од: Rale Trifunović Датум: 23. јул 2017. 14:54 Наслов: INSTITUTU ZA SRPSKA STRADANJA Коме: srpski.memorijal@gmail.com Поштованом академику Василију Крестићу, Поштованом господину Иванишевићу, Слушајући Ваша излагања на ТВ одушевио сам се Вашом идејом да се направи споменик као меморијални центар, који би овековечио сва српска страдања у 20 веку. Вашу иницијативу…
СРНА, 23.7.2017, Пуне 103 године од аустроугарског ултиматума
БЕОГРАД, 23. ЈУЛА /СРНА/ – На данашњи дан, 23. јула 1914. године, Аустроугарска је упутила ултиматум Србији, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна те године у Сарајеву убијен престолонасљедник Франц Фердинанд. Аустроугарска је у овом такозваном „Јулском ултиматуму“ захтијевала одговор од Србије у року од 48 часова…
Политика, 23.7.2017, Парастос и сећање на жртве злочина у Старом Грацком
СТАРО ГРАЦКО – Парастосом у Старом Грацком код Липљана данас је обележено 18 година од убиства 14 жетелаца који су измасакрирани на њиви 1999. године док су сабирали жито, а за тај тежак злочин још нико није одговарао. Парастосу су присуствовале породице настрадилх, преостали Срби у Старом Грацком, представници Владе…
Радио Фоча, 23.7.2017, Имена злочинаца позната, али масакр над Србима Јабуке још није кажњен
Имена злочинаца су позната, неки су и саслушавани, али за злочин у фочанској Јабуци, када је муслиманска војска из Горажда свирепо убила 43 српска мјештана, никада нису подигнуте оптужнице и све су прилике да се чека да помру свједоци, али и извршиоци, истакнуто је данас у Фочи на обиљежавању четврт…
РТС, Танјуг, 19.7.2017, У Призрену сахрањени земни остаци особе српске националности
На православном гробљу у Призрену сахрањени су посмртних остатака једне особе српске националности, чији су посмртни остаци ексхумирани на локацији Призрен и идентификовани методом анализе ДНК. Посмртни остаци су сахрањени у уторак, уз присуство представника Комисије за нестала лица, наведено је у саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије. …
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, Срна, 3. 6. 2021, Литургија поводом 80 година од страдања Срба из Корита и околних села [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12958-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 3. 6. 2021, Литургија поводом 80 година од страдања Срба из Корита и околних села [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије данас је пред капелом над Корићком јамом, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, служио заупокојену литургију поводом 80 година од мученичког страдања српског народа из Корита и околних села.
У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села.
Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања устан[...]
Погледи, Српске новине, 26. 7. 2017, Милосав Самарџић: Двеста година без Карађорђа
За медије у Србији, 26. јул 2017. био је дан као и сваки други, а ни приближно 4. мају сваке године, када сви одреда обележавају годишњицу смрти Ј. Б. Тита. При томе, ту годишњицу обележавају као да је Ј. Б. Тито у ствари био Карађорђе, а не један од највећих непријатеља српског народа и српске државе
''Српске новине'': Једине новине са Карађорђем на насловној страни, поводом 200. годишњице Карађорђеве погибије - Звона поново звоне
Први производ српске индустрије био је топ, а први производ из цивилног сектора било је – црквено звоно.
Одмах после топова, у ливници у Београду почела с[...]
![Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14764-350x200-no.jpg)
Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]
Српско народно вијеће (СНВ) у Хрватској данас је организовало обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. године. Комеморативни програм је почео на локалитету Шаранова јама, код Госпића, а реч је о једној од 19 велебитских јама у којима су живот изгубили бројни заточеници и жртве усташког режима.
Дан сећања је обележен на Јадовну, централном делу усташког логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, који је претходио ужасима Јасеновца, јавила је Хина.
Председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Фрањо Хабулин изразио је наду да ће хрватско друштво смоћи снаге да се на прави начин суочи са ист[...]
ИН4С, Светигора, 11. 3. 2024, Александар Вујовић: Цртице из живота православних Срба у Враки и Скадру од прије 100 година
У прилогу доносимо текст о стању православних Срба у Скадру и Враки прије 100 година у тексту који је првобитно објављен у Календару „Вардар“, Календару Кола српских сестара за просту 1923. годину
+++
ИМА ЛИ НАШЕ ЈЕДНОВЕРНЕ БРАЋЕ, ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА, ШКОЛА И СВЕШТЕНИКА У СЕВЕРНОЈ АЛБАНИЈИ ?
Сваки је Народ дошао до жељеног циља само борбом и тешким напорима. Албанском Народу није никад недостојала храброст и истрајност. али ипак његове патње и невоље још увек трају, јер ни један културни пионир није досада дошао у ову напаћену земљу без личног интереса нити се ко истински заузео за њу, те ј[...]
Политика, 30.4.2017, Обележена годишњица страдања Срба у логору Јиндриховице
ЈИНДРИХОВИЦЕ - Годишњица страдања у логору Јиндриховице у Чешкој Републици у Првом светском рату, где лежи 7.100 Срба и 189 Руса, обележена је одавањем почасти и полагањем венаца у маузолеју -спомен костурници страдалим Србима.
Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, месту где је у Првом светском рату био највећи логор, не само у Чешкој, већ на територији целе Аустро-Угарске, кроз који је од 1914. до 1918. прошло више од 40.000 људи.
Чувар костурнице Дејан Ранђеловић из Зајечара, који живи у оближњем месту Карловим Варима, већ 27 година брине о том ме[...]
