За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Курир, 29.5.2018, ПОМЕН ЖРТВАМА БУГАРСКОГ ТЕРОРА: У Сурдулици први пут обележена Слава Светих сурдуличких мученика
Слава Светих сурдуличких мученика обележена је први пут ове године у Сурдулици. Литургију су служили епископ врањски Пахомије, владика бихаћко–петровачки Сергеј и владика кумановско–полошки Јоаким. Српска православна црква и њени вернци први пут обележавају 29. мај у спомен на страдање Срба у Првом светском рату за време бугарске окупације. У…
СРНА, 28.5.2018, Деценијама прикривана истина о спомен-костурници
СРЕБРЕНИЦА, 28. МАЈА /СРНА/ – Деценијама је у комунистичком режиму прикривана истина да се у спомен-костурници у Сребреници налазе кости српских цивила које су монструозно убиле јединице Независне Државе Хрватске /НДХ/ и говорено је да су ту сахрањене жртве фашистичког терора, каже Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе…
Вечерње новости, 27.5.2018, Историчар Миливоје Иванишевић: Српске жртве многи хоће да обезвреде
У ауторском тексту за „Новости“ о страдањима у 20. веку. Све упорнији захтеви за ревидирање броја убијених Срба ПАЖЉИВО пратимо све чешће, понекад и срамотне лицитације око обима српских страдања у прошлим ратовима и окупацијама током двадесетог века: Јасеновцу, Јадовну, Старом сајмишту, „Бљеску“, „Олуји“ и многобројним стратиштима на просторима некад…
Политика, ДИЦ Веритас, 19.5.2018, Саво Штрбац: Били су само деца
У музејској поставци хрватског Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац (март 2013), међу 83.145 жртава, налази се 23.474 жене и 20.101 дете. Дакле, од укупно пописаних, скоро четвртина је деце и више од четвртине жена, односно више од половине жена и деце У трећој декади априла и првој половини маја наш…
СРНА, 25.5.2018, Горажде: Пронађени посмртни остаци породице Вукашиновић
САРАЈЕВО, 25. МАЈА /СРНА/ – Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић изјавио је да су у мјесту Горња Буквица у општини Горажде пронађени посмртни остаци Милоша, Јованке и Грозде Вукашиновић које су са још пет чланова породице на данашњи дан 1992. године на кућном прагу убили…
Стање ствари, Искра, 23.5.2018, Милош Ковић: Избећи недостојне расправе о броју жртава у НДХ и Јасеновцу
Јевреји признају да им недостаје око милион и по имена да би достигли процену од око 6.000.000 жртава. Али, док они истражују и раде, у тај број нико не сме да им дирне. Тако бих и ја урадио са бројем од 500.000 – 600.000 жртава Јасеновца који је утврђен одмах…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 28. 1. 2013, Захтев за рехабилитацију Радослава Грујића
Акција „Новости“: Почиње процес за рехабилитацију академика Радослава М. Грујића. Исправља се неправда према спасиоцу мошти цара Душана, кнеза Лазара, цара Уроша...
ЗАХТЕВ за рехабилитацију једног од највећих српских умова, академика проф. др Радослава М. Грујића, протојереја СПЦ, започео је пред Вишим судом у Београду 23. јануара ове године. Предмет ће водити судија Предраг Васић, а захтев за рехабилитацију поднео је др Владимир Давидовић, опуномоћеник Богословског факултета и један од иницијатора исправљања седмодеценијске неправде према богослову, научнику и хуманисти.
Удворице нових [...]
РТ Балкан, 14. 12. 2023, Годишњица масакра у Бјеловцу: Старци, жене и девојке убијани на кућном прагу, у заробљеништву и бебе
Славка Матић којој су тог јутра убијене две ћерке и муж ишла је у Хаг да сведочи, тамо су је, причала ми је једном, испитивали као да је она злочинац, као да је она побила оне људе у Бјеловцу
На данашњи дан, 14. децембра 1992. године, снаге 28. дивизије тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића у зору напале су село Бјеловац крај Братунца и у следећих неколико сати у овом и у селима Сикирић и Лозничка Ријека побиле 68 Срба. Спаљено је 350 српских кућа и других објекта, сва покретна имовина, стока, храна, пољопривредне машине, све је покрадено и однето пут Сребренице.
Брано [...]
![Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12298-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]
Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 80 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац.
Вијенце су у име институција Републике Српске положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министара рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.
Додик је рекао да је важно да се овај злочин не заборави, те да је он показао злочиначку нарав усташког режима.
Додик је најавио најавио снимање докум[...]
Погледи, 25. 4. 2013, Велимир Пилетић – Судбина српског официра
Пуковник Велимир Пилетић (Београд 1906 – Париз 1972), унук сердар Јола Пилетића, био је елитни официр у војсци Краљевине Југославије. Завршио је највише војне школе и, као и Дража Михаиловић, постао један од 160 ђенералштабних официра, што је еквивалент данашњем звању доктор војних наука. У Априлском рату 1941. био је начелник Штаба Дунавске дивизијске области. Непосредно уочи слома, он је срушио оба тадашња београдска моста.
Четничким одредима Југословенске војске под командом пуковника Драже Михаиловића Пилетић се придружио средином августа 1941. Упућен је у Источну Србију, где је командова[...]
Јадовно, 15. 8. 2024, Масовни покољ Срба на Мехином стању августа 1941- Илиндански покољи
Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака.
Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Срп[...]
