За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 18.2.2015, Ђакомо Скоти: Програмирани геноцид
Хрватски национални програм био усмерен на коначно протеривање Срба из Хрватске. То је био циљ војних операција “Муња” и “Олуја” 11. септембар УОБИЧАЈЕНА дневна конференција за новинаре представника плавих шлемова у Загребу, Криса Ганеса: војници ОУН напуштају Хрватску (до сада их је отишло 1.400); у бившој Крајини и даље се…
Вечерње новости, 17.2.2015, Ђакомо Скоти: Лов без милости на цивиле
Хрватска патрола зауставила тракторску приколицу са тринаест особа. Извукли су једну девојку и сви је силовали, један по један 31. август Читам документ који је саставила мисија Међународне хелсиншке федерације за људска права, после разговора које је имала са представницима 710 српских цивила из Книна и околине, који су се…
Вечерње новости, 16.2.2015, Ђакомо Скоти: Специјалци пљачкају и пале
У Дрнишу и непосредној околини Книна, стотине зграда су опљачкане и запаљене. Кистање је потпуно опљачкано и спаљено. Полицајци у цивилу гађали су стамбене зграде и палили куће 31. август КАО што је уобичајено, једине истине о ономе што се дешава у бившој Југославији долазе од посматрача ОУН са…
Вечерње новости, 14.2.2015, Ђакомо Скоти: Дрога за душу и убијање
Хрватским војницима хероин је дељен два пута на дан. У пољској амбуланти подизали су дневну дозу, пола грама ујутро и пола увече. Дељени су, такође, алкохол и психофарматици разних врста 30. август “После операције ‘Олуја’ у Крајини, цела Хрватска се преобразила у пограничну војну крајину, а границе Балкана су…
РТРС, Срна, 12.7.2017, Требиње: Промовисана књига о страдању Вукашина Јасеновачког
У Галерији Културног центра у Требињу промовисан је роман „Ради ти, дијете, свој посао“, аутора Момира Васиљевића који говори о животу и херојском страдању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. Роман, који је синоћ први пут промовисан на територији Српске, заснован…
Глас Српске, 12.7.2017, Служен парастос за Србе побијене на Петровдан 1992. године
Сребреница – У Залазју код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене свијеће за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 25 година од трагичног Петровдана и великог српског страдања у сребреничкој општини. Цвијеће…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 18. 10. 2023, О усташким злочинима у НДХ учити из провјерених извора
У Народном музеју Топлице у Прокупљу постављена је изложба Јавне установе Спомен-подручја Доња Градина "Концентрациони логор Јасеновац 1941".
Аутори изложбе о првој години постојања логора Јасеновац су музејски савјетник Тања Тулековић и виши кустос Дејан Мотл.
- С обзиром на свеприсутни историјски ревизионизам, изражена је потреба да се о усташком злочину геноцида почињеном у НДХ, свим историјским чињеницама које су претходиле оснивању НДХ и Концентрационог логора Јасеновац и посљедицама најстравичнијег логора из периода Другог свјетског рата учи на извору ових информација из Јавне уста[...]
Вечерње новости, 17. 4. 2014, Судбина Јездимира Дангића: Гестапо га ухапсио наши стрељали
Ко су писци који су пре седам деценија брутално уклоњени из књижевног живота (3). Најмлађи члан Младе Босне, Јездимир Дангић, прешао пут од левичара до ратног злочинца.
ПОД којим околностима и са којим намерама је Јездимир Дангић (1897-1947) преговарао са немачким окупатором, али и са истакнутим представницима партизанског покрета? Да ли је као вођа четничког покрета у источној Босни за неколико месеци окрвавио руке, како му је приписано, због чега је стрељан као ратни злочинац? На ова питања тек би требало да одговоре непристрасни историчари. Извесно је да је иза себе оставио обимом мало, [...]
ИН4С, Слободна Херцеговина, 10. 10. 2023, С. Недељковић и П. Савић - Знаменити дубровачки Срби римокатолици: Тијесне везе Валтазара Богишића и Матe Грацића
Нови прилози за историју србокатоличког покрета у Дубровнику – прича о два римокатолика, доктора права и два челна Србина.
Валтазар Богишић био је остао најпознатији и најуспешнији српски правник свих времена, али и историчар и етнограф, доктор филозофије, министар правде у Црној Гори, професор универзитета у Одеси који је стекао непролазну светску славу. Био је римокатолик, а звали су га „челик Србином“, баш као и његовог млађег колегу др Мату Грацића, дубровачког старешину српских соколова, адвоката, велeпоседника, оснивача електронске индустрије „Сигнал“, власника Дубровачке српске штампар[...]
Спутњик, 22.9.2020, Фреске у Дубровнику које Хрвати узалуд покушавају да прекрече
На зидинама једног фрањевачког манастира у Дубровнику испод малтера су се појавиле православне фреске из 14. века. Међутим, као да некоме у Хрватској не одговара да се та вест прочује, те је потпуно игноришу, а чак и крију од објављивања.
Наиме, како прича Милош С. (38), који је посетио Дубровник и на зидинама фрањевачког манастира Мале Браће и цркве Преображења Кристова угледао православне фреске, нико од свештених лица није желео да му објасни о чему се то ради.
„Приметио сам да се испод малтера појављују фреске, одмах сам препознао православни иконопис, јер сам неко ко редовно обилази[...]
РТРС, Срна, 22.4.2017, Молитвено сјећање и меморијална академија у помен јасеновачким жртвама
У обновљеном храму Светог пророка Илије у мјесту Млака надомак Јасеновца, поводом Дана пробоја логораша из усташког концентрационог логора Јасеновац, Свету архијерејску литургију служи Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Светој архијерејској литругију присуствовао је предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар просвјете и културе Српске Дане Малешевић, представници Секретаријата за вјере Републике Српске и Србије и предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац.
[...]
